Piše: Vladimir Frolov
Izložen kritici zbog nameštenih parlamentarnih izbora u 2021.godini, koji su doveli do formiranja dvostranačke skupštine, i to stranaka na vlasti, AV je poduzeo kozmetičke radove na stvaranju tobožnje „patriotske opozicije“, uz istovremene intenzivne pripreme za vanredne izbore.
Međutim, sprovodio je obavezu iz potpisanog Vašingtonskog sporazuma da ne nastavi dalju akciju otpriznavanja lažne države Kosovo, iako su Šiptari otvoreno kršili taj sporazum, nizom aktivnosti na pokušaju prijema u međunarodne organizacije UNESKO i INTERPOL, što bi im omogućilo dalje jačanje navodne državnosti.
Uprkos otvorene kampanje prištinskog MIP da je povlačenje navodnog priznanja zapravo aktivost ruskog ministarstva, srpski ministar je kao papagaj ponavljao da Srbija neće kršiti svoje međunarodne obaveze, koje ni američka administracija nije mnogo poštovala, ne insistirajući na tom navodnom tročlanom dogovoru, koji je sve više poprimao formu obaveze samo za srpsku stranu.
Vidljivo je ispoljavano zahlađenje odnosa sa ruskim državim rukovodstvom i potpuno izbegavanje da se pominje Rezolucija 1244 SB OUN kada srpski zvaničnici daju izjave o navodnom „dijalogu“ sa samoproglašenim organima Kosova ,koji se u međusobnim odnosima ipak tretiraju kao zvanični organi neke države.
Potpuno je prestalo insistiranje srpske države na korišćenju one zvezdice za Kosovo, koju je kao smokvin list nametnula sama EU, kao svoju navodnu neutralnost u dijalogu, koji je sve više poprimao formu monologa sa obavezujućim predlozima, ali samo za srpsku stranu.
Aleksandar Vučić je početkom godine počeo intenzivnu pripremu za provođenje vanrednih izbora uz svoj reizbor, tako zapravo vešto sprečavajući medijski nastup ionako rascepkane opozicije, koja je prihvatila predizborno nadmetanje potkupljeno smanjenjem cenzusa na svega tri posto, kako bi ulaskom u skupštinu stekla izvesne benefite, pritom potpuno prepuštena sama sebi, jer su strani sponzori pravilno procenili da treba podržati Vučića da formira prividno višestranački parlament, kako bi se stvorio lažni privid demokratskih sloboda izbora, te tako stvorilo pozicije za konačno rešenje navodnog „kosovskog pitanja“ koje uopšte ne postoji, jer je Rezolucija 1244 SB OUN već rešila to pitanje, koje od petooktobarskih događanja u Srbiji uporno i sistematski krše kolaboranti na vlasti, koje okupatorski NATO koristi kao toalet papir da definitivno otme deo teritorije Srbije, i nastavi dalje drobljenje srpskog etničkog prostora na tzv „zapadnom Balkanu“, otpočeto krvavim raspadom zajedničke države Jugoslavije!
Tokom samih priprema za provođenje izbora, Vučić je postao svestan da su stigli na naplatu sporazumi koje je on potpisao pre nekoliko godina u paketu „Brisel-2“, a na koje nije blagovremeno pripremio srpsku javnost, tačnije svoju stranku, te je za svaki slučaj preduzeo korake da prolongira sam tok izbora, igrajući na ponavljanje izbora (i to u šiptarskoj sredini opštine Bujanovac), sve dok to nije postalo dovoljno da premosti leto i proces formiranja buduće vlade dovuče do kasne jeseni.
Ovako složene igre bez granica, naglo je ogolila ruska specijalna vojna operacija denacifikacije Ukrajine, koja je bila iznenađenje za mnoge, jer je višegodišnja tolerancija pokušaja dolaska na teritoriju Donjecka i Luganska snaga NATO pakta pod plaštom neonacističkog odreda AZOV, pogrešno procenjena kao navodna ruska slabost!
I EU i NATO, odreagovali su histerično, te je brutalno ogoljena pritajena antiruska mržnja koja traje već vekovima kod svih onih naroda koji su bili kolonijalni okupatori uAfrici, Aziji, Južnoj Americi i Australiji, pritom sanjajući kako komadaju Rusiju, koja je u dva takva ratna pokušaja bila pobednica, svesna cene koju je platila!
Otvoreno koristeći NATO kao svoj adut, Amerika brutalno nameće rešenja EU, koja mora da ih provede makar i na svoju štetu, te se sada u tako nastalim okolnostima proces „dijaloga Srbije i Kosova“ pod navodnim patronatom EU rapidno ubrzava, uz sve otvorenije uplitanje Amerike kao neprikosnovenog gospodara!
Suočen sa otvorenim diktatom da mora uvesti sankcije Rusiji, Vučić se bespomoćno koprca, čak pokušavajući da prikaže kako je navodno Putin krivac za takvo stanje, jer tobož poteže navodni presedan Kosovo kao rešenja za status Donjecka i Luganska, pritom previđajući da su Rusi tamo narod a ne nacionalna manjina, kao Šiptari na Kosovu!
Srbija je u Generalnoj skupštini OUN glasala za sve rezolucije kojima se osuđuje narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, ali još uvek nije uvela sankcije Rusiji, i odbija da to učini, pozivajući se na ekonomske i nacionalne razloge, jer je Srbija u vreme energetske krize sebi obezbedila povoljniju nabavku ruskog gasa!
Zbog pojačanog pritiska da se uskladi sa EU, u junu je otkazana poseta ruskog ministra Lavrova, a potom je u Beograd došao nemački kancelar Olaf Šolc i direktno zatražio da Srbija uvede sankcije Rusiji, i da postigne sporazum o međunarodnom priznanju sa samoproglašenom državom Kosovo!
Sve veća kolizija između beogradske vlasti i Vučića sa jedne strane i srpskog naroda sa druge po pitanju uvođenja eventualnih sankcija Rusiji, nameću komparaciju sa onom političkom igrom u kraljevini Jugoslaviji oko pristupanja Trojnom paktu, čega je Vučić svestan, dok mu sugerišu „hrabri potez“ Tita (dokazano britanskog igrača)!
Izbor nove vlade jasno je pokazao da će Vučić pokušati nastaviti igru balansiranja, kako bi i dalje ostao faktor za ogoljenu klackalicu EU-Srbija-NATO, koja poprima značaj „utješne nagrade“ kada Rusija okonča svoju specijalnu operaciju u Ukrajini, koja je zapravo već bespovratno promenila odnose u još uvek monopolarnom svetu američke dominacije.
Imenovanje raznih „specijalnih savetnika“ zemalja Kvinte i Amerike koje je potom usledilo, jasno kazuje da se Srbija tretira samo kao teritorija, ali ne i nezavisna država, što izaziva bes kod srpskog naroda koji je istorijski državotvoran, i teži svom državnom jedinstvu, uprkos pokušaja raznih manipulatora velikih sila da ga transformišu u svoje poslušnike, pritom koristeći samu srpsku „duboku državu“ u tome!
Najnoviji ciklus dešavanja na KiM, koji je počeo sa pokušajem prištinske vlasti da natera Srbe sa severnog Kosova da preregistruju svoja vozila na tzv kosovske tablice otkrio je činjenicu da je pre tri godine Vučić potpisao da će srpske vlasti ukinuti registracije za gradive na KiM, pritom ne obaveštavajući srpski narod o toj odluci. Kriza nastala tim povodom, rešena je dogovorom o upotrebi stikera (prelepak) na registarskim tablicama, te se tako vozila iz Srbije sada kreću pokrajinom KiM bez oznaka svoje državnosti, i to čak i službena vozila državnih organa Srbije.
Ohrabren tim rešenjem, kosovski premijer je krenuo u otvorenu okupaciju severnog dela pokrajine gde su Srbi još uvek kompaktno stanovništvo, počinjući izgradnju niza utvrđenih policijskih punktova, što je omogućeno ranijom odlukom kosovskog parlamenta za koju su glasali i poslanici Srpske liste, stranke pod patronatom Vučića, koji je taj potez iskoristio da inicira izlazak srpskih predstavnika iz svih institucija prištinske vlasti, kako bi dobio manevarski prostor za minimalne ustupke, ali su prištinski igrači dobili otvorenu podršku zemalja Kvinte, a EU nije uopšte reagovala na tu šiptarsku samovolju. Odmah su raspisali lokalne izbore u četiri opštine na severu pokrajine, ali su Srbi najavili bojkot izbora, te su posredovanjem SAD ti izbori odloženi za april 2023.godine!
Beograd insistira da je EU garant provođenja Briselskih sporazuma,što nameće obavezu formiranja ZSO (Zajednica srpskih opština) sa izvršnom vlašću, što separatisti odlučno odbijaju, a EU uporno pokušava da nametne neke nove forme bez elemenata izvršne vlasti!
Srbija je u nastaloj krizi zatražila od KFOR da u skladu sa rezolucijom 1244 SB OUN omogući raspoređivanje do hiljadu policajaca i vojnika na KiM, čemu se Amerika odmah žestoko usprotivila, te ni sam Beograd ne očekuje pozitivan odgovor, iako je po rezoluciji obaveza KFOR da to omogući, a ne da o time odlučuje!
Koristeći potez sa izlaskom tzv Srpske liste iz prištinskih institucija, Srbi sa severa KiM su samoorganizovano podigli barikade, tako pokušavajući da nateraju predstavnike EU i NATO da obrate pažnju na otvoreni šiptarski teror, ali su KFOR i EULEKS odlučno naterali AV da se uklone srpske barikade bez vidljivih ustupaka Srbima, što sada neminovno dovodi do podela u srpskom korpusu na KiM, i ne samo na KiM!
Ohrabreni međunarodnom podrškom EU i NATO, Šiptari nastavljaju teror, planski otežavajući suženi manevarski prostor AV, koji ni ne pokušava da probleme rešava u SB OUN, jedinom međunarodno nadležnom telu po Rezoluciji 1244!
Srbija je tokom 2022.godine stala u procesu evropskih integracija, bez ijednog otvorenog poglavlja, i sa ne baš optimističnim izveštajem EK o svom evropskom putu. Naročito je insistirano na ispunjavanju uslova za poglavlje 23 i 24, iako je Srbija u februaru provela referendum o uslovima formiranja nezavisnog sudstva, na čemu je insistirao OEBS, koji nije reagovao na odluku prištinskih vlasti da ne dozvole provođenje referenduma na teritoriji KiM!
******************************************
Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma koji je predvideo tzv „diversifikaciju energetskih izvora“, što je zapravo odustajanje od ruske nafte i prirodnog gasa, koji su za Srbiju bili po veoma povoljnim uslovima, počeo je otvoreni proces usklađivanja sa EU oko forsiranja američkog gasa iz škriljaca koji je daleko skuplji, učešćem u radnom dogovoru oko gradnje priključka na budući terminal za ukapljeni američki gas u grčkoj luci Aleksandropolis.
Istovremeno je počeo i proces preorjentacije na naftu iz Azerbejdžana, koja se forsira kao projekat britanskog ŠEL-a, koji uporno pokušava da se nametne kao posrednik.
Posle ruske specijalne operacije u Ukrajini, brutalno su sabotirani gasovodi Severni tok 1 i 2 ,kako bi se nametnuo američki ukapljeni gas, kao jedina solucija. Hrvatska uporno pokušava da nametne Srbiji da se orjentiše na snabdevanje američkim gasom iz buduće stanice na Krku, koja još nije ni prihvaćena za izgradnju, iako je Turski tok solucija koja je realna, pogotovo što je forsira Mađarska kao put za snabdevanje centralne Evrope.
Zato Hrvatska natura odluke EU kojima se zabranjuje snabdevanje ruskom naftom preko Janafa, iako Srbija nije članica EU, te ne podleže obavezi sabotiranja kupnje ruske nafte, ali nema tehničke mogućnosti sigurnog snabdevanja naftom izuzev Janafa! Takve poteze je otvoreno podržavala bivša ministarka energetike, koja je zbog neuvažavanja Vučića ostala bez fotelje u novoj vladi, ali je zamenjena pogodnom, koja nastavlja već trasiranim putem.
Iako je još 2017.godine skupština usvojila dugotrajnu programsku orjentaciju energetske bezbednosti, čiji je operativni plan potpisao lično Vučić kao tadašnji premijer vlade, proces namernog propadanja EPS kao javnog preduzeća se nesmetano provodi, te je prošle zime EPS morao da konstantno uvozi el struju, pošto su delovi sistema bili van pogona zbog kvara,ali i nezavršenog remonta TENT i dovršenja TE Kostolac. Ta situacija je iskorišćena za naprasnu tajnu angažovanost norveške firme za izradu revizije postojećeg stanja, što je zapravo priprema za promenu statusa javnog preduzeća i uvođenje suvlasništva u preduzeće koje je garant socijalne sigurnosti srpskih domaćinstava, ali i industrijske snabdevenosti relativno jeftinom strujom, što je jedan od glavnih činilaca za dolazak stranih investitora,uz jeftinu radnu snagu!
Uvođenje stranaca u suvlasništvo EPS, krije u sebi opasnost od planskog suzbijanja kineskih investicija (železara Smederevo i RMK Bor), koje su veliki potrošači električne energije, i neće lako dozvoliti gubitak u svom poslovanju, koje donosi korist i državi Srbiji!
Tokom prošle godine u sklopu pregovora sa prištinskom stranom, Vučić je prepustio u celosti gazdovanje jezerom Gazivode i kontrolnom stanicom Valač prištinskim separatistima, iako su to delovi sistema EPS, veoma bitni za energetsku stabilnost pokrajine KiM!
NIS, kao moderno i uspešno preduzeće u većinski ruskom vlasništvu, posebna je priča u ovim složenim odnosima nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, postao je predmet interesovanja moguće navodne „nacionalizacije“, iako nema primera da je neka država do sada potegla takav potez naspram ruske imovine, koja jeste sada blokirana u mnogim državama EU, ali još nije nacionalizovana!
NIS je poželjan zalogaj za velike kompanije, pošto je ruski vlasnik u celosti rekonstruisao rafineriju, i počeo proces proizvodnje kvalitetnog eurodizela, koji je tražen u regionu.
Zato je kao stvoren za pogoršanje odnosa između Srbije i Rusije, koja jedina u SB OUN čuva južnu srpsku pokrajinu, iz principa očuvanja međunarodnog javnog prava u ovim okolnostima upornog pokušaja Amerike i NATO da nature princip sile, a ne princip očuvanja međunarodnog prava!
***********************************************
Kampanja nasrtaja na SPC nastavljena je tokom cele prošle godine. Pošto je SPC jedini priznati kohezioni faktor na srpskom etničkom prostoru,to je nasrtaj ispoljen preko raznih NVO koje pokušavaju da se nametnu kao nekakve „autohtone matične crkve“ (CPC–CRNOGORSKA PRAVOSLAVNA CRKVA), ili pokušaja stvaranja nepostojeće „Kosovske crkve“, koja bi trebalo da gospodari srpskim svetinjama na KiM!
U Hrvatskoj pokušavaju da ožive projekat „Hrvatske pravoslavne crkve“ proglašene još u NDH, ali im počinjeni genocid nad Srbima otežava agresivniji nastup.
Međutim, u samoj Srbiji je daleko agresivniji nastup LGBT zajednice, naročito posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, jer ta navodna zajednica brutalno nasrće na tradicionalnu porodicu kao osnovnu ćeliju društva,pokušavajući naturanje neprirodnih odnosa prihvatanjem nekakve porodice koju čine dva muškarca ili dve žene, koji imaju pravo usvajanja i odgajanja dece!
Zato se agresivno preko školskog sistema sprečava Veronauka kao redovan predmet u nastavi, iako se više od dve trećine Srba deklariše da su vernici!
Uporno se pokušava naturiti da srpski parlament usvoji zakon o istopolnim zajednicama, koji bi ozakonio agresivan nastup LGBT,iza koje stoje brojni strani interesi!
Zato je Europrajd koji je zakazan za septembar izazvao brojne reakcije u Srbiji, jer je sama kandidatura još 2017.godine prošla skoro neprimetno kod šire javnosti, ali objavljeni program celosedmičnog praznovanja po Beogradu, uz brojne manifestacije koje su trebale da se javno održe, pritom remeteći redovan život velegrada,uz bombastičnu najavu dolaska 50000 stranih učesnika, izazvao je opravdani revolt javnosti.
Sticajem okolnosti, jedan od prvosveštenika SPC je javno osudio tu manifestaciju, a brutalni odgovor LGBT čelnika je potakao vernike da počnu talas litija, koje su rasle iz sedmice u sedmicu, dostižući kritičnu masu koju vlast nije više mogla da kontroliše, i Vučić je objavio da će Europrajd biti otkazan, što je izazvalo reakcije ambasadora zemalja EU,uz zahtev za „ispunjavanje preuzetih međunarodnih obaveza“, iako tzv LGBT zajednica nema status službene međunarodne organizacije!
Nastali spor je lično rešio američki ambasador koji je najavio Europrajd, koji se održao uprkos otpora srpskog naroda, a aktuelna vlast je dovukla policiju iz cele republike kako bi sprečila eventualne incidente ,koje su pojedinci-učesnici te manifestacije uporno zlonamerno pokušali da izazovu.
Štetu je pretrpeo vrh SPC, jer je njegovo nemušto reagovanje poljuljalo poverenje naroda u tu instituciju, kao zaštitnika narodne volje!
Agresivnost aktivista LGBT ne prestaje, što pokazuje i najnovije emitovanje serije o životu paroha, sa tendencioznim detaljima koji nagrizaju značaj vere, što je u katoličkoj EU već uveliko uspelo aktivistima LGBT, jer Vatikan vidljivo pokušava sa njima da vodi dijalog, te se njihova pažnja sada fokusira na Pravoslavlje kao tvrdog čuvara tradicionalne porodice, što u okolnostima antiruske histerije u EU i NATO, ima i dodatnu politizovanu komponentu!
Izvor: Srpski stav
