Piše: Aleksandar Raković

Agresija na Srbe na prostoru nekadašnje Jugoslavije kontinuirano traje od 1991. do danas. Protiv srpskog naroda su pokrenuti ratni pohodi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (1991–1995), na Kosovu i Metohiji (1998–1999), na jugu centralne Srbije i u Makedoniji (2000–2001). Zapadni imperijalisti i domaći separatisti razbili su SFR Jugoslaviju i SR Jugoslaviju, rade na razbijanju Republike Srbije, a Kosovo i Metohiju drže pod okupacijom.

Srbi su u proteklim decenijama doživeli više pogroma i egzodusa: u delovima Hrvatske pod kontrolom Tuđmanovog režima (1991), u delovima Bosne i Hercegovine pod kontrolom hrvatskih i muslimanskih snaga (1992), proterivanjem iz Srpske Krajine i zapadnih delova Republike Srpske (1995), odlaskom iz Sarajeva (1996), proterivanjem sa Kosova i Metohije (1999), proterivanjem iz Skopske Crne Gore (2001), pogromom na Kosovu i Metohiji (2004).

Na čitavom ovom prostoru napadi na Srbe i dalje traju, negde jačim, a negde slabijim intenzitetom. Srbofobija je, u kontinuitetu, i danas glavna ideja vodilja u Hrvatskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine, kao i kod albanskih separatista na Kosovu i Metohiji, a takođe i kod crnogorskih separatista koji se otcepljuju od srpstva.

U Crnoj Gori je od 1997. trajao etnički inženjering kojim je Đukanovićev režim imao nameru da izbriše sećanja građanima da su Srbi i da je Crna Gora istorijska država srpskog naroda. Srbi u Crnoj Gori su tek 2020. pobedili crnogorske konvertite, ali je to tlo i dalje trusno.

Česti su pozivi neprijatelja srpstva da Zagreb, Sarajevo, Cetinje, Tirana, Priština i Skoplje treba da sklope koaliciju protiv trougla srpskog sveta Beograd–Banjaluka–Podgorica. Ipak, Skoplje se kad god je moguće drži izvan te antisrpske koalicije. Tu liniju Zagreb–Sarajevo–Cetinje–Tirana–Priština možemo bez preterivanja nazvati – magistralom srbofobije.

No, uprkos svim napadima i spregama protiv srpskog naroda, Srbi su početkom treće decenije 21. veka pokazali da su snažniji i kompaktniji nego što su bili ranije. Srbi su dokazali da su jedan i nedeljiv narod gde god da žive. Stoga smo na prelomu 2022. i 2023. videli pravu erupciju gneva i agresije protiv srpskog naroda, na značajnom delu prostora koji čini magistralu srbofobije. Neprijatelji ne mogu da podnesu jačanje samopouzdanja srpskog naroda.

Kosovo i Metohija

Nagaznu minu je najlakše bilo pronaći na Kosovu i Metohiji, gde se Srbi koji žive severno od Ibra odupiru namerama Kurtijevog režima da severna Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok budu potpuno integrisani u poredak albanskog separatističkog projekta. Ovi Srbi još od okupacije Kosova i Metohije (1999) vode borbu da se preko njih očuva spona Republike Srbije sa južnom srpskom pokrajinom, koja se sada nalazi pod okupacijom.

Da bi sprečili albansku specijalnu policiju da zauzme te srpske sredine, Srbi su početkom decembra 2022. postavili barikade severno od Ibra. Republika Srbija je 15. decembra 2022. zatražila povratak 1000 srpskih vojnika i policajaca na Kosovo i Metohiju, u skladu sa Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija.

Umesto da stišava prilike, albanska specijalna policija je na rimokatolički Božić (25. decembar 2022) pokušala da upadne u Zubin Potok. Međutim, lokalne srpske odbrambene jedinice odbile su napad. Albanski policajci su, nakon puškaranja, potisnuti nazad. S tim u vezi, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić naredio je 26. decembra 2022. da Vojska Srbije i sve jedinice MUP-a Srbije budu u stanju najviše borbene gotovosti. Radi zaštite srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, srpske snage bile su raspoređene duž administrativne linije.

Kao odgovor na to, Kurtijev režim je zabranio da srpski patrijarh Porfirije 26. decembra 2022. uđe na Kosovo i Metohiju. Porfirijeva namera bila je da nekoliko dana provede u Pećkoj patrijaršiji. Kurtijev uslov za ulazak bio je da patrijarh osudi srpske barikade i sveštenika koji je iz centralne Srbije došao da ih podrži. To je patrijarhu Porfiriju bilo potpuno neprihvatljivo i on se vratio sa administrativnog prelaza Merdare.

Da bi se izbegao oružani sukob srpskih snaga sa albanskim teroristima, a time i KFOR-om, Vučić je od lokalnih Srba zatražio da uklone barikade kako bi se pružila još jedna šansa za mirno rešenje i ove faze dugotrajne kosovsko-metohijske krize. Stoga je 29. decembra 2022. počelo uklanjanje srpskih barikada.

Po ko zna koji put, na dobronameran gest albanski separatisti nisu uzvratili istom merom. Kao osvetu za poraz u puškaranju kod Zubinog Potoka na rimokatolički Božić, albanski terorista je na pravoslavni Badnji dan (6. januar 2023) pucnjima ranio srpskog dečaka Stefana Stojanovića (11) i srpskog mladića Miloša Stojanovića (21) koji su u Gotovuši kod Štrpca nosili badnjak. Pored toga, grupa albanskih nasilnika pretukla je na srpski Božić mladića Stefana Tomića (18) iz Klokota, kada se posle liturgije vraćao kući (7. januar 2023).

Kada je reč o Kurtijevom režimu i zapadnoj međunarodnoj zajednici, ovi napadi smatrani su uglavnom delinkventskim prestupima, a ređe su pripisivani albanskom nasilju nad srpskim narodom. U isto vreme, KFOR je na srpski Božić (7. januar 2023) pismeno odgovorio Vladi Republike Srbije da nema potrebe za povratkom srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo i Metohiju. Ovakav odgovor KFOR-a može se smatrati sastavnim delom krvavog Božića koji su Srbima na Kosovu i Metohiji priredili albanski teroristi.

Crna Gora

U isto vreme, nasilje nad Srbima na Božić nastavljeno je u Crnoj Gori. Ono je bilo verbalnog tipa i puno konvertitske mržnje, odvijalo se medijskim putem, a smišljeno je da se naciljanim osobama uteruje strah u kosti. Nastavljeno je i povodom Dana Republike Srpske i proslave Srpske nove godine.

Naime, Danica Crnogorčević je za Badnje veče (6. januar 2023) ispred saborne crkve Hristovog vaskrsenja u Podgorici otpevala pesmu „Oj, junaštva svijetla zoro”. Reč je o originalnoj pesmi iz 1863. čija je narodna melodija istovetna današnjoj himni Crne Gore „Oj, svijetla majska zoro”. Razlika u tekstu ove dve pesme je to što prva slavi srpstvo Crne Gore (1863), a dve strofe druge su objavljene u knjizi Savića Markovića Štedimlije Crvena Hrvatska (Split, 1937).

Dakle, autentična verzija koju je pevala Crnogorčevićeva je srpska, a današnja himna Crne Gore ima hrvatsko-crnogorski karakter. Pritom, nije reč o „izmenjenoj verziji crnogorske himne”, pa ne može biti ni govora o tome da je prekršen Zakon o državnim simbolima i Danu državnosti Crne Gore. Time su pretnje crnogorskih konvertita da će tužiti Danicu Crnogorčević groteskne ali opake, jer se preklapaju sa okvirom krvavog Božića koji su doživeli Srbi na Kosovu i Metohiji.

Dalje, antisrpska histerija u Crnoj Gori trajala je i zbog proslave Dana Republike Srpske (9. januar 2023). To je inače uobičajeno ponašanje crnogorskih konvertita za Dan Republike Srpske i ponavlja se iz godine u godinu. Ovog puta medijska hajka na Srbe, sa elementima linča, intenzivirana je zbog dolaska dvojice ministara iz Vlade Crne Gore, Aleksandra Damjanovića i Marka Kovača, na Svečanu akademiju u Banjaluci koja je održana 8. januara 2023. Potpredsednik Vlade Crne Gore Vladimir Joković podržao je dolazak ministara iz reda Socijalističke narodne partije na proslavu Dana Republike Srpske.

Crnogorski konvertiti, nejaki po snazi a poznati po histeriji, najodvratnijim rečima obrušili su se na ovu dvojicu srpskih ministara iz Crne Gore. Obojica su na to odgovorila da im je bilo mesto u Banjaluci. Pritom, crnogorski separatisti nisu se tada jednakim gnevom obrušili na funkcionere Nove srpske demokratije – Marka Kovačevića, Jovana Vučurovića i Budimira Aleksića – koji su 9. januara 2023. prisustvovali Svečanoj paradi bezbednosnih snaga Republike Srpske u Istočnom Sarajevu.

Međutim, lokalni funkcioneri Nove srpske demokratije odnosno Demokratskog fronta, istovetnom srbofobnom histerijom napadnuti su sutradan (10. januar 2023) zbog toga što su 13. decembra 2022. govorili na sednici Odbora za Srbe u regionu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Naime, predstavnici opštinskih organa Nikšića, Danilovgrada, Mojkovca, Berana, Herceg Novog i Tivta, kao i još neki predstavnici Srba iz Crne Gore, tada su u Beogradu naglasili da su Srbi jedan i nedeljiv narod gde god da žive.

Posebno su naciljani Marko Kovačević, Velimir Đoković, Vesko Delić, Vuko Todorović, Ivan Otović i Miljan Marković, ali i direktor portala IN4S Gojko Raičević, protiv kojih su crnogorski konvertiti pokrenuli medijsku hajku zbog toga što su lokalni funkcioneri odani srpstvu, istini i pravdi. Upravo to najviše nervira crnogorske separatiste jer ih asocira da su i oni sami, ali i njihovi preci, nekada bili pravoslavni Srbi. To ih psihološki razara.

Sve to bilo je uvertita za najrazorniji srbofobni napad na gradonačelnika Nikšića Marka Kovačevića koji je na dočeku Srpske nove godine u Nikšiću (13–14. januar 2023) pevao narodnu pesmu iz 19. veka čiji stihovi glase „leleču Turci, kukaju bule”. Zbog te proslave Kovačević je dobio poruke kojim mu je prećeno ugrožavanjem života i bezbednosti. Medijskom linču i verbalnom nasilju nad Kovačevićem pridružili su se reis Rifat Fejzić i ministar u Vladi Crne Gore Ervin Ibrahimović. Vrlo je važno što je Kovačević naglasio da nema nameru nikom da se pravda.

Bosna i Hercegovina

Već oko srpskog Božića počeo je novi talas antisrpske histerije u Bosni i Hercegovini. Ćamil Duraković je objavio da su Srbi ispred njegove kuće u Srebrenici za Badnji dan (6. januar 2023) bacali topovske udare, ali nije to potkrepio nikakvim dokazima. Duraković je imao nameru da sebe prikaže kao žrtvu.

U isto vreme Bakir Izetbegović i Stranka demokratske akcije su, kao i svake godine, pokrenuli kampanju protiv proslave Dana Republike Srpske. Muslimanske stranke su pozivale tzv. visokog predstavnika Kristijana Šmita da zabrani proslavu ovog istorijskog datuma (9. januar) kada je 1992. formirana Republika Srpska, a time srpska državnost obnovljena zapadno od Drine. Šmit je bio nemoćan da im izađe u susret, ali je zapretio da će to učiniti naredne godine.

Na svečanostima u Banjaluci i Istočnom Sarajevu (8–9. januar 2023) okupili su se državni vrhovi Republike Srpske i Republike Srbije, dvojica srpskih ministara u Vladi Crne Gore, episkopi Srpske pravoslavne crkve, brojni političari i javne ličnosti. Među zvanicama je bio i Danilo Vučić, sin predsednika Srbije.

Portal pod kontrolom Osmana Mehmedagića Istraga.ba objavio je 10. januara 2023. trasu kretanja Danila Vučića, koju je Beograd diplomatskim putem poslao Sarajevu. Objavljivanjem ovih osetljivih podataka, mogla je biti ugrožena bezbednost mlađem Vučiću i njegovoj pratnji dok su do 11. januara 2023. boravili u Bosni i Hercegovini. To je urađeno s namerom da se prema Srbiji demonstrira sila. Srbofobna klima, koju je tih dana posebno emitovalo političko Sarajevo, najavljivala je da će se nad Srbima dogoditi pravo fizičko nasilje.

I dogodilo se na dečjem fudbalskom turniru u Sarajevu za uzrast od osam do petnaest godina, na kom su učestvovale ekipe s prostora bivše Jugoslavije. Naime, muslimanski huligani naoružani hladnim oružjem napali su na Srpsku novu godinu (14. januar 2023) roditelje igrača FK Zvezdara iz Beograda. Jedan roditelj srpske nacionalnosti proboden je nožem, a srećom povrede nisu bile opasne po život. Političko Sarajevo je relativizovalo ovaj napad koji nije smatralo nasiljem nad Srbima.

Na istom turniru u Sarajevu dečja ekipa iz Splita, najverovatnije uzrasta od deset do dvanaest godina, usklikivala je „Ubij, ubij Srbina”. To nije bilo nimalo čudno jer se mladi u Hrvatskoj od vrtića do univerziteta vaspitavaju u srbofobiji. Sve se to uklapalo u sliku nabujale mržnje duž magistrale srbofobije. Stoga je sasvim očekivano to što Rifat Fejzić i Ervin Ibrahimović, koji su verbalno napali Marka Kovačevića zbog proslave Srpske nove godine, nijednom rečju nisu osudili napad palicama i hladnim oružjem u Sarajevu na roditelje srpske dece. Posledice su mogle da budu tragične.

Kada je reč o ovom ili sličnim fudbalskim turnirima, najbolje je da dečji sportski klubovi iz Srbije izbegavaju takmičenje u Hrvatskoj, Federaciji Bosne i Hercegovine i Cetinju gde bezbednosno mogu da budu ugroženi i deca i njihovi roditelji. Ukoliko se ipak odluče da se takmiče u ovim sredinama, najbolje je da se prethodno kod lokalnih Srba raspitaju o realnoj situaciji, a od organa Republike Srbije i Republike Srpske zatraže savete za osiguranje bezbednosti. Preporučljivo je da se smeštaj za srpsku decu ubuduće osigurava u srpskom Istočnom Sarajevu, ukoliko su klubovi ipak rešili da igraju turnire u muslimanskom Sarajevu.

Opet Kosovo i Metohija. I zaključak

Jednomesečni ciklus nasilja nad Srbima nastavljen je na Kosovu i Metohiji. Naime, četvorica Albanaca pretukla su 22. januara 2023. u Suvom Dolu srpskog mladića Lazara Milutinovića (15). Nakon toga, specijalne snage albanske policije izrešetale su 23. januara 2023. na Bistričkom mostu u Leposaviću automobil u kom su bila dvojica Srba, Miljan Delević i Dušan S. Tokom tog napada Delević je zadobio prostrelnu ranu u predelu levog grudnog koša i prebačen je u bolnicu u Kraljevo. Srećom, ta rana nije bila opasna po život. NJegov suvozač prošao je bez povreda.

Dakle, spirala oružanog nasilja nad Srbima počela je na rimokatolički Božić u Zubinom Potoku (25. decembar 2022), nastavila se na srpski Badnji dan ranjavanjem dvojice Srba kod Štrpca (6. januar 2023) i jednog Srbina u Sarajevu na Srpsku novu godinu (14. januar 2023), a nadamo se da je okončana ranjavanjem Srbina u Leposaviću (23. januar 2023). No, ne možemo u ovom momentu biti sigurni da je oružano nasilje stalo, jer ne znamo šta nose dani i nedelje pred nama.

Tokom te za sada jednomesečne agresije i hajke Srbi su u više navrata prebijani na Kosovu i Metohiji, izloženi su verbalnom linču i fizičkom maltretiranju u Bosni i Hercegovini, a bili su žrtve i konvertitskog nasilja crnogorskih separatista u Crnoj Gori. Nasilje nad Srbima u prethodnih mesec dana događalo se najčešće na velike crkvene i državne praznike – Badnji dan, Božić, Dan Republike Srpske i Srpsku novu godinu.

To ukazuje da je možda bilo koordinacije između struktura u Prištini, Sarajevu i Cetinju. Čak i da nije bilo koordinacije između ta tri centra na magistrali srbofobije, politička klima – koja je decenijama planski kreirana – stvorila je okvir da nasilje nad Srbima bude društveno prihvatljivo. Stoga je ispravnije govoriti o koordinisanoj nego o spontanoj agresiji koja je u prethodnih tačno mesec dana počinjena nad srpskim narodom. Oprezno čekamo naredne dane.

Izvor: KCNS