On je konstatovao da je upitno da li će Ukrajina uopšte opstati kao država.
- I ako opstane, sa ovakvim ratnim dugovima, ona je neodrživa kao država. Sigurno neće ostati cela, čak ni kao neka tampon zona – rekao je Stepić.
Prema njegovim rečima, vrlo teško je da će Rusija dozvoliti da Ukrajina uđe u NATO, šta god da ostane od nje.
- Bila šta od Ukrajine je Antirusija, bilo šta od nje u NATO-u su rakete i radari u toj maloj Ukrajini. I to je opet pretnja Rusiji – navodi profesor Stepić.
Govoreći o planovima i željama Poljaka, istakao je da su njihove dugoročne želje da izbiju na Crno more. Po njegovim rečima, može se očekivati da Poljskoj pripadne zapadni deo Ukrajine, ali tu će se umešati u tom slučaju i interesi Mađara i Rumuna. Rusiji će, kako je naglasio, pri takvom razvoju stvari, pripasti najveći komad Ukrajine.
On je rekao da u svetu nastupaju tektonski poremećaji, da se svet deli, a da Zapad insistira da se svrstamo na njihovu stranu.
Za skup u Davosu rekao je da je bio „pun nervoze“ i da „to ne može da se sakrije“.
- On okuplja u stvari Zapad. Ranije je okupljao i druge, ali oni su bili marginalni. Kao što kad nam kažu „međunarodna zajednica odlučila“, pa nije međunarodna zajednica, nego je odlučio Zapad koji je sebe nazvao međunarodnom zajednicom – primetio je Stepić.
On je rekao da je strah kod njih ogroman, jer „sve što su gradili i uložili, pogotovo u propagandu takvog sveta, gubi tlo pod nogama“.
U vezi Kosova i Metohije, rekao je da je potrebno povesti ofanzivniju politiku.
- Mi smo pasivni. Moramo pokazati jasnu i čvrstu volju da to vratimo. Ovako, sa ovim trulim kompromisima, teško. Pokazalo se koliko je bio dalekovid stav ljudi, intelektualaca, da je zamrznuti konflikt dobra stvar. Sad će oponenti da kažu, pa ranjeni su dečaci zbog toga, pa policija je na severu Kosova, pa je zategnuta situacija, pa tablice, itd... Jeste, ali gospodo, pa to su rezultati Briselskog i Vašingtonskog sporazuma – ukazao je profesor Stepić.
On je rekao da povratak srpskih snaga na Kosovo i Metohiju treba da tražimo redovno, odnosno da smo to već trebali da radimo.
- Zašto dosad nismo tražili? Zašto ne tražimo svake godine? Zašto svakog puta prilikom sastanka sa zapadnim zvaničnicima ili komandantima KFOR-a ne tražimo povratak? – pitanja su koja je postavio gost emisije.
Profesor Stepić, koji je i geograf po obrazovanju, objasnio je pojam Zapadni Balkan, rekavši da je u pitanju termin Evropske Unije, „u čijem stvaranju je učestovao nekadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana“. Međutim, on je objasnio i čitavu evoluciju tog pojma, od „zapadni Balkan“, sa malim početnim slovom „z“ i navodnicima u koje je stavljen ceo pojam, preko različitih verzija koje su uključivale povećanje slova „z“ na veliko početno slovo i konačno ukidanje navodnika.
- To je politički pojam koji označava zemlje Balkana koje nisu u EU, nego su na tom famoznom evropskom putu. Zašto taj termin? Da se pokaže da je to zapadni zabran. Geografski to ne postoji. Nikad niste mogli da čujete primljene su dve istočno-balkanke zemlje Rumunija i Bugarska – primetio je Stepić.
On je rekao da je geografski gledano Srbija u centralnom Balkanu, a da to su i ostale zemlje Balkana koje su u „čekaonici EU“.
Takođe je rekao da geografski ne postoji Preševska dolina, jer se pre svega ne radi uopšte o dolini.
Izvor: Pravda
