Piše: Nenad Kecmanović
Da li će, dobijanjem statusa kandidata, BiH zaista ući u Evropsku uniju ili će nacionalizovati hotel „Evropu”, koji su srpski trgovci Jeftanovići sagradili na granici između Baščaršije sa Begovom džamijom i modernog dela Sarajeva, sa Sabornom crkvom i Katedralom?
Nakon iznenađujućeg aranžmana Dodika i Čovića sa Nerminom Nikšićem (SDP) ispred osmerca udruženih bošnjačkih stranaka, sve je bilo dobro krenulo. Jeste bilo zasnovano na postizbornoj matematici, po kojoj su još pre izbora udruženi Dodik (SNSD) i Čović (HDZ) odlučivali da li će za partnera uzeti SDA ili udruženu bošnjačku opoziciju, ali su se tri lidera brzo dogovorila da sve sporne teme stave u zagrade i bace se na privredu i razvojne projekte, koje je SDA tokom minule četiri godine kočila u zajedničkim institucijama u Sarajevu. O sastavu svih organa na entitetskom i zajedničkom nivou, Dodik, Čović i Nikšić dogovorili su se u roku, što je u FBiH bilo retko kada ranije. Međutim, kao da je start bio isuviše brz da bi se održao ritam.
Odmah po poraznom izbornom rezultatu po Bakira Izetbegovića i relativno slabog po SDA, kada su sarajevski građanisti slavili kraj dinastije Izetbegović, prognozirali smo da će se Izetbegović sin vratiti već na sledećim izborima. Prvo, zato što je koalicija osam bošnjačkih stranaka vrlo heterogena, pa su neizbežna razilaženja i iskakanja. Dugo, svaki Nikšićev kompromis sa omraženim Dodikom i Čovićem nacionalna javnost će doživeti kao ustupak i osuditi kao izdaju. I, treće, Izetbegović će potegnuti citate iz Islamske deklaracije, koji u ruralnoj, više muslimanskoj nego bošnjačkoj bazi, uvek pale. Ispostavilo se, međutim, da Bakir neće čekati naredne izbore.
Već predstojeća Nova godina bila je dobar povod da podseti na upozorenje „babe mu” iz prvih poratnih godina da „Deda Mraz ne pripada islamskoj tradiciji pa mu nije mesto među bošnjačkom decom”. Ali ne odnosi li se to i na samu proslavu Nove godine 1. januara. Hidžretsku novu godinu, koja pada u drugu nedelju avgusta, muslimani u svetu negde tretiraju kao državni praznik, a negde obeležavaju skromno, čak dobrovoljnim postom. Dokle će Bakir ići dalje, sa Islamskom deklaracijom koju, reče, drži na radnom stolu?
U međuvremenu, na sednici Narodne skupštine u Banjaluci istupio je njegov kadar Ramiz Salkić, poslanik SDA i član najužeg rukovodstva stranke, te do juče i potpredsednik RS. Rekao je „svi smo mi početkom 20. veka na ovom području bili Bošnjaci”. Naravno, ova tvrdnja, nije istorijski tačna. Početkom 20. veka u BiH, Kalaj jeste lansirao projekat nove integralne bosanske nacije, kojoj bi okosnica bili nacionalno neidentifikovani vernici islama, ali je naišao na nesavladiv otpor ne samo Srba i Hrvata nego i samih muslimana, pa je odustao. Savremeni muslimani (Bošnjaci) preuzeli su, međutim, kalajevštinu kao svoju etnogenezu koja počinje od bogumila. Ukratko, nisu oni islamizovani hrišćani nego su Srbi pravoslavizovani Bosanci. Poslanička većina u skupštinskoj sali u Banjaluci je, sasvim očekivano, reagovala kombinacijom smeha i negodovanja, uvredom na uvredu.
Bila je to, očito, Salkićeva provokacija pripremljena u sarajevskoj centrali SDA, kako bi kompromitovala saradnju bošnjačke osmorke sa SNSD-om i HDZ-om. Ali predstavlja iznenađenje da građanistički mediji u Sarajevu, koji su do juče naveliko slavili kraj dinastije Izetbegović, sada od Salkića prave herojsku žrtvu srpske verbalne agresije u NSRS u Banjaluci. Osmostranačku bošnjačku koaliciju sa Nerminom na čelu za sada ne diraju, kako bi prikrili da u stvari rade za konkurenciju, za Bakira i SDA. Kao da su se prepali vlastite hrabrosti, okomili su se, što je sigurno sigurno, na za sve bošnjačke opcije dežurne krivce Dodika i Čovića.
Da ne bi bilo zabune, Bakir je zvanično saopštio zapadnim ambasadama da će se „SDA boriti svim sredstvima da odbrani pobedu na minulim izborima”. Zaista, u pojedinačnoj konkurenciji jesu osvojili najviše glasova, ali koalicija osam udruženih opozicionih stranaka sabrala je dovoljno da sa SNSD-om i HDZ-om formira ključnu većinu u Veću naroda Parlamentarne skupštine BiH u Sarajevu. Uprkos tome, ne treba potcenjivati stranku sa najvećom podrškom birača, a uz to SDA je mnogo više od stranke.
To je konglomerat SDA, Islamske verske zajednice, Mladih muslimana, mlađih iz robijaške halke, veterana ABiH, hodža i hadžija, koji su svoju vojnu, političku i versku moć pretočili u materijalnu. I po logici feudalnog nepotizma, funkcijama, nekretninama i kešom namirili široku porodičnu mrežu daidžića, amidžića i tetića, kao i starih ahbaba i komšija, koji čine još širi krug klijentelistički zavisnih i lojalnih. Ta infrastruktura SDA se širi i uhodava već 30 godina, uz kratki i neproduktivan intermeco SDP-a na vlasti. Taj konglomerat, koji je krajem 80-ih stvorio SDA, i danas je održava kao duboka država. I nije samo spoj sekularne i duhovne vlasti, kapitala i kapilarno instaliranih nižih činovnika nego i određeni stil života i model odnosa, koji bi se mogli nazvati kultura svakodnevnog života novog begovata.
Živi i očigledni primer je doktorica Sebija, protiv koje je zbog samovolje bilo ustalo čitavo entitetsko zdravstvo i metropolski mediji, ali kao hanuma Bakir-efendije ostala je nedodirljiva. Što je manje upadljivo, po novinskim čituljama gde se iza nekoliko imena pokojnikovih najbližih srodnika, navode prezimena po desetak ožalošćenih porodica, demonstrira se familijarna i prijateljska povezanost porodičnih klanova. Zanimljivo je pratiti i karijere bivših izmećara i potrkuša, koji su se vrzmali po kabinetima i privatnim kućama vođa Alijine islamske revolucije, a poput Osmana Mehmedagića Osmice uz pomoć lažnih diploma stigli i do ministarstava. Preostali bošnjački svet neće ni samome sebi da prizna izbornu grešku iz ’90. i uzaludnu ratnu žrtvu, pa poradi principijelne doslednosti ostaju verni svojim zabludama. Uostalom, ko je video da se udara po svojim sunarodnicima i istovernicima.
Novi begovat raspolaže ogromnim materijalnim resursima i može da mobiliše ne manji ljudski kapital, te ima neuporedivu društvenu moć. Ako tome dodamo paradžematlije (mudžahedine, vehabije, šije, šejike, migrante), sa kojima je Alija tokom rata uspostavio čvrste veze, a Bakir i reis Kavazović ih nisu prekinuli, uticaj SDA prelazi granice BiH zelenom transferzalom do Bliskog istoka. Stari Izetbegović je bio majstor da najpre islamizuje SDA, pa zatim partizuje IVZ, pa onda islamizuje armiju, da bi na kraju partizovao OSBiH. A sve kako bi on ostao nepokretni pokretač svega i svačega.
Najzad, zašto je Bakir Izetbegović upozorio zapadne ambasade da će upotrebiti sva sredstva da odbrani izbornu pobedu svoje stranke? Zato što dobro zna da se heterogena opoziciona osmorka nije udružila bez spoljnje medijacije. A koja će to biti Bakirova „sva sredstva” kojima preti? Već je dao naslutiti, a i šta bi bilo drugo doli politizovane džamije, za koje je Alija objasnio Adilu (Zulfikarpašiću) da su partijske ćelije SDA. Na hutbi petkom u podne, kada hodža džematlijama govori na sekularne pa i političke teme, osmerac će biti optužen za saradnju sa lokalnim ćafirima i globalnom satanom. „Ne samo što piju rakiju i jedu krmetinu, nego slave i neverničku Novu godinu, sa sve Deda Mrazom!”
Tako će iz džemata krenuti zahtevi da Bošnjaci počnu da obeležavaju Hidžretsku novu godinu. A Nermin će se naći u belaju da džematlijama i paradžematlijama objašnjava da je to stranputica na evropskom putu, koji se kandidatskim statusom širom otvorio Bosni i Bošnjacima. Sa „šuhom” u glavi da prethodni lider SDP-a i predsednik Saveta ministara BiH Zlatko Lagumdžija nije izgubio naredne izbore zato što je v.p. Petriča uhvatio u lobiranju za Dojče telekom nego zato što je „alžirsku grupu mudžahedina” isporučio u Gvantanamo.
I tako stižemo do još jednog praznika koji će tri naroda obeležavati različitog datuma, što je simbolika kulturno duboko podeljenog društva. Baš kao i oni Andrićevi „zvonici na Sabornoj crkvi, Katedrali i Sahat-kuli, koji iste sate otkucavaju u različito vrijeme”. Pisac „Proklete avlije” ih je osluškivao u dubokoj noći iz sarajevskog hotela „Evropa”. Da li će koalicija osam bošnjačkih stranaka dočekati sledeće izbore? Inšalah!
Izvor: Politika
