Tačno tako je rekla ministarka spoljnih poslova Gervala Švarc, pa je pitanje o čemu će se onda pregovarati ako ne o jedinoj stvari na kojoj Srbija insistira, i na koju se Priština obavezala potpisivanjem Briselskog sporazuma, sasvim na mestu.
"Izjava ministarke spoljnih poslova Kosova Gervale Švarc predstavlja napor Vlade Kosova da formiranje ZSO baci u zaborav. Međutim, time se zaboravlja činjenica da se kroz više sporazuma Vlada Kosova obavezala da će formirati ZSO, tako da ovakve izjave nemaju nikakvu upotrebnu vrednost osim da stvore kakofoniju u domaćoj kosovskoj javnosti čime će se stvoriti još veći problemi Kurtiju kad bude osnivao ZSO", kaže Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35.
Kako ističe, Kosovo će moći da izađe iz međunarodne izolacije tek kada formira ZSO.
"Što više odlaže taj proces to će posledice biti gore", ističe Mijačić.
Igor Novaković, politikolog i direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, podseća da je pre samo tri dana predsednica Skupštine Vjosa Osmani najavila konsultacije oko ZSO.
"Imajući u vidu tu najavu i da je ZSO mrtva, stičem utisak da Kosovo ide na kupovinu vremena. Sa jedne strane se pokazuje dobra volja za saradnjom, a sa druge se biračkom telu Samoopredeljenja šalje poruka da se o tome neće razgovarati. Ali, ZSO je temelj novog sporazuma, kao što je i sve što se ranije dogovaralo u Briselu i bez toga nema primene Ohridskog sporazuma. Kurti sve to radi jer hoće veliki dogovor, više nije zainteresovan za postupne pregovore", napominje Novaković.
Sve ovo se komentariše, jer je kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala Švarc izjavila da je Zajednica srpskih opština posle događaja u Banjskoj za Prištinu mrtva.
"Posle događaja u Banjskoj svaki razgovor o Zajednici mi se čini suvišnim, jer nema nikakvog smisla. Zajednica je mrtva za nas, ali i za međunarodnu zajednicu", kazala je Gervala.
Ovo je posebno alarmantno, jer je ZSO najveći kamen razdora dogovora Beograda i Prištine. Srbi su se krajem prošle godine povukli iz kosovskih institucija baš zbog izjave kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Berlinu da "ne postoji Zajednica srpskih opština".
Shodno tome, Novaković ocenjuje i da su sve njegove akcije u poslednje dve godine usmerena ka razbijanju statusa severa i zaokruživanju nezavisnosti, onako kako je on vidi.
"Ali, nisam siguran da ta promena stanja na terenu vodi onome šta Kurti želi", kaže Novaković.
Jedno je uspeo, dijalog je upao u ozbiljnu krizu, a onda su EU i SAD izvukli keca iz rukava i na sto stavili francusko nemački sporazum. Taj predlog su 27. februara su Beograd i Priština u Briselu prihvatili, a onda su 18. marta u Ohridu, uz posredstvo EU i podršku SAD, usmeni dogovor o primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa.
U 12 tačaka Aneksa sporazuma, Kurti se obavezao na ZSO ali ga to nije pomerilo ni korak bliže. Šta više, povlačio je poteze koji su dodatno zaoštravali odnose, a nakon sukoba u Banjskoj, kada je ubijen jedan albanski policajac i troje Srba, dalje su nego ikad od dogvoora. Zato Novaković sada kaže da sve sada zavisi od EU i Zapada.
"Oni će u jednom momentu zaista biti primorani da povuku neke poteze. Pod tim potezima podrazumevam apsolutni pritisak na Prištinu. Čini mi se da nakon Banjske ulazimo u period nestabilnosti i da će to pogurati Prištinu da povuče neke kontrapoteze. Linija u pesku je povučena, sever ne želi da se integriše i pitanje je ko je tvrdoglaviji i ko može više da izdrži", zaključuje Novaković.
Na izjavu Švarcove blagonaklono ne gleda ni politički analitičar Visar DŽani sa Kosova.
Kaže da "ako sporazum iz 2013. umre, onda može da se stvori samoupravni deo", koji je, prema njegovoj oceni, "još opasniji".
"Da li samoupravni deo ima za cilj da stvori nešto drugo što bi, po mom mišljenju, moglo biti još opasnije, ako sporazum iz 2013. umre, jer sporazum iz 2013. u principu ispunjava neke ustavne kriterijume iako oni žele oprez i žele korake da ocenjuju Ustav, ali koji nije protivan zahtevima međunarodnih faktora, niti zahtevima Kosova", kazao DŽani.
DIjalog Beograda i Prištine, tehnički, počeo je 2011, a onda je 2013. potpisan Briselski sporazum. Proglašen je za veliki diplomatski uspeh, a od ukupno 15 tačaka, prvih šest se odnose na Zajednicu srpskih opština. Dve godine kasnije usledio je sporazum koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente.
ZSO je, prema tim sporazumima, samoupravna zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Ima svoju skupštinu, predsednika i potpredsednika koje bira skupština. Predsednik, prema Briselskom sporazumu, predstavlja zajednicu pred centralnim vlastima van Kosova.
Ima pravo da predlaže, u skladu sa zakonima Kosova, izmene i dopune zakona i drugih propisa koji su od važnosti za ostvarivanje njenih ciljeva.
Pored ostalog, promoviše interese srpske zajednice u odnosu sa centralnim vlastima. Takođe, za ZSO se predviđa da ima sopstveni budžet. Zajednica bi imala punu nadležnost nad oblastima obrazovanja, zdravstvene zaštite, jačanjem demokratije i razvoju lokalnih zajednica, za koje je Ustavni sud Kosova decembra 2015. godine utvrdio da nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava ali, kako su dodali, to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom.
Na osnovu te odluke Ustavnog suda, sporno je to što se Zajednica ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica.
Izvor: Blic
