Ovo za Sputnjik, komentarišući rezultate upravo završenih izbora u Slovačkoj kaže analitičar Dušan Proroković i dodaje:
„Ovo nije obrt, ubeđen sam da većina Slovaka nije podržavala mere vlade od eskalacije ukrajinske krize. To je zemlja sa dugom tradicijom suverenizma, ali i dugom tradicijom oslanjanja i negovanja dobrih veza sa Rusijom“.
Pitanje vojne pomoći Ukrajini dominiralo je u kampanji pred izbore na koje je izašlo više od 68 odsto građana. Stranka Roberta Fica odnela je 23 odsto glasova. Lider drugoplasirane Progresivne Slovačke, koja ima 18 odsto glasova, Mihal Simecka, već je izjavio da će učiniti sve da spreči Fica da formira vladu.
Međutim, ovaj levičar ima podršku trećeplasirane partije Glas, svog bivšeg stranačkog kolege Petera Pelegrinija, čija je partija osvojila 15 odsto glasova.
Uz suverenizam i iskustvo do pobede
Proroković podseća da je Fico jedan od najiskusnijih političara u centralnoj Evropi, pored Kačinskog u Poljskoj i Orbana u Mađarskoj. Bio je i u opoziciji i na vlasti, dva puta se na nju vraćao, tri puta odlazio u opoziciju. Nije iznenađujuće što je napravio ovakav rezultat, ali je ključan bio još jedan faktor.
„Slovačka je jedna od najpotcenjenijih država u Evropskoj uniji, na njih se iz Brisala i Vašingtona gleda kao na marionete koje će slediti svaki stav Evropske unije i NATO-a, ali Slovačka je zemlja sa dugom tradicijom suverenizma, artikulisanja autohtone i originalne politike, a počela je sa Mečijarom 90-tih. Ne treba zaboraviti da u Slovačkoj nisu sprovođene neoliberalne mere kao u drugim državama koje su pristupile EU“, kaže naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu .
Dodaje da su se u Ficovom uspehu poklopile dve stvari, težnja Slovaka za suverenizmom, tradicionalna podrška jednog broja slovačkih glasača suverenističkoj politici i organizacione i političke sposobnosti Roberta Fica koji je uspeo da sačuva svoju stranku, uprkos svim pritiscima od 2018.
„Važna je i činjenica da je Robert Fico poslednji put smenjen u svojevrsnoj obojenoj revoluciji. Možda je to bila meka obojena revolucija u srcu Evrope, ali umešali su se spoljni faktori, dosta je investirano u njegovo obaranje, učestvovali su i mediji i nevladine organizacije. Verujem da je imao, ne samo nekakav stranački imperativ da na ovim izborima dobije ili prođe bolje nego ranije, već i jak lični motiv da uspe. Kada složimo sve faktore, vidimo da je ovo što se desilo zapravo logičan ishod“.
Komentarišući stavove pobednika izbora u Slovačkoj prema Rusiji, odnosno ratu u Ukrajini, Fico je u kampanji rekao da je sukob u Ukrajini zapravo počeo 2014., kada su „ukrajinski nacisti i fašisti počeli da ubijaju rusko stanovništvo u Donbasu“, naš sagovornik podseća da Slovaci zapravo nisu podržavali mere koje je njihova vlada preduzimala od eskalacije ukrajinske krize.
„Slovačka je sebe razoružavala, ona plaća visoku cenu zbog ukrajinskog konflikta. Plaća je zbog podrške, ne samo Zelenskom, nego i raznim grupacijama različitih ideoloških pravaca kroz finansiranje nevladinih organizacija, medija. Slovačka je geografski više usmerena na zapadni region Ukrajine, na Lavove, Lavovsku oblast, tako da možemo pretpostaviti šta se dešava i kakvi likovi sve dolaze na te obuke treninge ili po novac u Bratislavu. To stvara veliku odbojnost kod slovačkog naroda“, tvrdi Proroković.
Tradicionalno dobri odnosi sa Rusijom
On podseća i na tradicionalno dobre odnose te zemlje sa Rusijom koji sežu do jednog od otaca slovačke nacije, LJudovita Štura, koji se zalagao za dugoročne, strateške odnose sa Rusijom, čak se zalagao i da panslovenska konfederacija koja bi bila formirana, koristi ruski kao službeni jezik, iako je sam bio tvorac savremenog slovačkog jezika. Dakle, postoji duga tradicija u slovačkom narodu oslanjanja na negovanje dobrih veza sa Rusijom, bez obzira što je ta zemlja članica Evropske unije i NATO. Zanimljiva je, odnosno važna i činjenica da je Fico levičar.
„On je čovek koji vodi socijalističku ideju, predvodi socijalističku kolonu na izborima u Slovačkoj duže od četvrt veka. NJemu je jako teško da se pomiri sa tim što gleda, mnogo bolje od svih zna ko su ti ljudi koji dolaze u Slovačku i šta ta zemlja finansira u Lavovu. Verovatno to vidi kao opasnosti za svoju zemlju“, kaže Proroković i dodaje da je Slovačka itekako osetljiva na pitanje ugrožavanja položaja Rusina u Uzgorodskoj oblasti.
To je zagranični pojas, a Rusini koji žive u Ukrajini imaju rođake u Slovačkoj. Pre eskalacije sukoba, prelazili su granicu gotovo svakodnevno, između ostalog i zato što je tamo sprovođena nasilna mobilizacija, jer ukrajinski nacionalisti imaju vrlo rđav stav prema stanovništvu Uzgoroda.
Potres u Evropi, nova poluga Fico - Orban
Proroković smatra da će Ficu biti vrlo teško da vrati Slovačku u punoj meri unazad, jer je ušla u ugovorne odnose sa NATO i Evropskom unijom, verovatno će mu pretiti sankcijama kao Orbanu, ali da će ipak moći da napravi iskorak. NJegove poruke možda nisu mnogo važne na operativnom, ali su jako važne na psihološkom i političkom nivou.
„Oni će smanjiti obim pomoći, verujem da će tu Fico više da igra kao što igra Viktor Orban. Slovačka nije među pet najvećih u Evropskoj uniji, da može da utiče na spoljnu i bezbednosnu politiku, ali mislim da se geopolitika Centralne Evrope sa ovim značajno menja. Možemo očekivati novu polugu Fico – Orban, prijateljsku saradnju Bratislave i Budimpešte, koordinaciju njihovih spoljnih i bezbednosti politika. Zbog geografskog položaja obe zemlje koje se graniče sa Ukrajinom i čitavog niza drugih stvari otvoriće se brojne bolne teme za Evropsku uniju i NATO“.
Proroković na kraju razgovora za Sputnjik dodaje da ovome treba dodati i Orbanovu težnju da se održavaju odlični odnosi sa Srbijom, da se podržava Republika Srpska. Istovremeno u Bugarskoj većina naroda takođe ne podržava zvaničnu politiku zemlje u odnosu na sukob u Ukrajini.
„Stvari se na mezo planu centralne ili jugoistočne Evrope za NATO i Evropsku uniju menjaju. Bez obzira što neće generalno menjati politiku Evropske unije, bez obzira što će Slovačka morati delimično da nastavi da prati politiku NATO-a, puno toga se u psihološkom i političkom smislu menja u ovom delu Evrope“.
Vjosa Osmani tvrdi da Priština ne mora da osnuje ZSO, a šta joj je Grenel poručio – pročitajte OVDE
Izvor: Sputnjik
