Sve je spremno za veliku kopnenu ofanzivu na Gazu, koja se od ponedeljka nalazi pod totalnom opsadom. Posle šoka koji je Izrael doživeo u subotu zbog iznenadnog prodora Hamasovih militanata u južne delove Izraela, gde su izvršili nezapamćeno krvoproliće, vojska je povratila kontrolu nad granicom palestinske enklave.
Portparol Izraelskih obrambenih snaga (IDF) Ričard Heht izjavio je juče da je Izrael u potpunosti rasporedio 35 vojnih bataljona i četiri divizije i da „gradi infrastrukturu za buduće operacije”, uoči široko očekivane kopnene operacije u Gazi.
Od početka napada palestinskih militanata na Izrael ubijeno je već 1.800 ljudi, dok su hiljade ranjene na obe strane i njihov broj se iz časa u čas povećava. Nakon što se premijer Benjamin Netanjahu zarekao da će osveta protiv te islamske ekstremističke organizacije „odjekivati generacijama”, izraelski avioni u talasima na svaka četiri sata bombarduju uporišta Hamasa i čitavi kvartovi u gusto naseljenim mestima u ovoj enklavi već su pretvoreni u ruševine.
Samo u noći između nedelje i ponedeljka Izraelske odbrambene snage gađale su više od 200 ciljeva na palestinskoj teritoriji dugoj 41, a širokoj 10 kilometara, između Izraela, Egipta i Sredozemnog mora. Iz IDF su juče saopštili da su u napadima ubili ministra ekonomije palestinske militantne grupe Hamas DŽavada Abu Šamalu, kao i Hamasovog zvaničnika Zakarija Abu Mamara.
Agencija UN za palestinske izbeglice saopštila je da je više od 187.000 ljudi raseljeno širom Gaze, a očekuje se da će se njihov broj povećati. Agencija navodi da se više od 137.000 ljudi nalazi u njenim skloništima u Gazi, gde su se sklonili zbog izraelskih udara koji su usledili nakon napada Hamasa na Izrael.
Reagujući na najavu izraelskog ministra odbrane Joava Galanta da će blokada pojasa Gaze biti pojačana, visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk u saopštenju je naveo da su „opsade” koje ugrožavaju živote civila zabranjene međunarodnim pravom, prenosi Rojters.
„Međunarodno humanitarno pravo je jasno: Obaveza da se vodi stalna briga kako bi se poštedelo civilno stanovništvo i civilni objekti na snazi je sve vreme tokom napada”, rekao je Tirk, pozivajući se na informacije koje je prikupila njegova kancelarija.
Hamas je juče pretio da će početi da ubija taoce kao odgovor na izraelske napade u Gazi, koji su, kako navode iz te militantne grupe, izvedeni bez upozorenja.
Ismail Hanije, šef političkog biroa Hamasa, kaže da neće pregovarati s Izraelom o taocima koje su zarobili dok se borbe ne završe. Izrael inače procenjuje da Hamas drži između 100 i 150 ljudi koji su u subotu kidnapovani iz južnog Izraela.
Da se čeka trenutak kada će izraelski tenkovi ući u Gazu navodi i činjenica da su vlasti Izraela tražile da stanovništvo u blizini granice s palestinskom enklavom ostane u kućama sa zalihama za 72 sata.
Mogući kopneni napad doveo bi u dodatni rizik kako izraelske vojnike i stanovništvo, tako i one u pojasu Gaze i taoce koje drži Hamas, kaže DŽon Gambrel izveštač AP-a iz Jerusalima.
Ministarstvo odbrane SAD i Pentagon saopštili su da američke trupe neće biti deo aktivnih borbi, ali da vojska SAD premešta nosače aviona i druga sredstva u cilju podrške, kao i da za sada nije poznato da li je od Izraela bilo zahteva za pomoć.
Komentator Bi-Bi-Sija Frank Gardner upozorava da istorija sukoba s Hamasom pokazuje da kopnena invazija koja se sprema nije „srebrni metak”. Podseća da je tokom izraelskog napada na Gazu 2014. godine ubijeno 2.000 Palestinaca, ali da je Hamas posle toga postao još radikalniji. Pretpostavlja se da naoružano krilo ove islamske militantne organizacije broji oko 30.000 boraca, od kojih su većina fanatični u odlučnosti da brane palestinsku zemlju.
„Sa čisto vojnog stanovišta, kopneni napad mogao bi da rezultira kratkoročnim uspehom, eliminišući većinu Hamasovih komandanata. Ali u nedostatku trajnog mirovnog sporazuma, Hamas bi se verovatno regenerisao, pozivajući novu generaciju ljutih, radikalizovanih mladih boraca”, zaključuje Gardner.
Iako visoki zvaničnik militantnog palestinskog Hamasa Ali Barakeh kaže da je samo mala grupa vodećih komandanata u Gazi znala za veliki upad na teritoriju Izraela, zapadni mediji spekulišu da iza ovih akcija stoji ne samo Iran, već i Rusija. Pogotovo što je Izrael svoj „11. septembar”, kako tendenciozno primećuje „Politiko”, doživeo baš na Putinov rođendan.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei negirao je iransku umešanost u smrtonosne napade koje je u subotu pokrenuo Hamas, ali je ipak dodao:„LJubimo ruke onima koji su planirali napad na cionistički režim.
Putin: Sukob u Izraelu jasan primer neuspeha politike SAD na Bliskom istoku
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je juče da je oštra eskalacija izraelsko-palestinskog sukoba primer neuspeha politike SAD na Bliskom istoku.
Prema Putinovim rečima, Vašington je pokušao da „monopolizuje” traženje rešenja u regionu, prenosi RIA.
„Ukrajinska kriza se nastavlja i istovremeno vidimo naglo pogoršanje situacije na Bliskom istoku. Mislim da će se mnogi složiti sa mnom da je ovo jasan primer neuspeha politike Sjedinjenih Država na Bliskom istoku”, poručio je Putin.
Bela kuća: SAD ne žele da nevini civili budu ubijeni u Gazi ili Izraelu
SAD ne žele da nevini civili budu ubijeni bilo gde, uključujući Gazu i Izrael, rekao je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost DŽon Kirbi.
„Ono na šta smo fokusirani je da obezbedimo da Izrael ima ono što mu je potrebno da se odbrani i da preduzme akciju protiv Hamasa. Prvi paket vojne pomoći je na putu za Izrael”, rekao je Kirbi za Si-En-En.
VELIKI NUKLEARNI RIZIK: Postoji velika opasnost od "prljave bombe"
Izvor: Politika.rs
