Do Drugog svetskog rata naši stari po selima strogo su pazili da se na ove četvrtke - zelene, nikako ne ore, a tog dana ni volovi nisu uprezali u jaram. Štaviše, tog dana stoku nisu ni uprezali u kola.
U Srbiji, čiji se krajevi razlikuju po šarolikim verovanjima i običajima, ovaj dan obeležava se na nekoliko načina od kojih su se neki održali, a neki su nažalost vremenom netragom nestali.
Inače, bela, svetla ili vaskršnja nedelja smatra se neprekidnim danom Vaskrsa. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs.
Četvrtak među Srbima inače slovi za baksuzdan - svi osim ovog! Svetli četvrtak je jedini koji se po tradiciji smatra vrlo srećnim. Veruje se da su ovog dana sva mesta gde žive ale, kakakondžule i druge nečastive sile zaklopljene, da zemljom hodaju samo dobra božanstva, pa da zbog toga i ljudima danas dobro ide.
Ovog dana treba započeti posao, naročito onaj koji ne ide od ruke. Takođe, treba uputiti molbu za neku neostvarenu želju i ona će se ostvariti. U narodu je ovaj dan poznat i kao beli ili zeleni četvrtak i na njega se nije radilo.
Izvor: Kurir
