Svi zajedno, međutim, ističu da Srbija na toj sednici treba nepokolebljivo da insistira na punom poštovanju Rezolucije 12 44.
“Ukoliko se desi da sednica SB UN bude van očiju javnosti, biće neobično jer će biti prva takva sednica za tri decenije, od kako je Kosovo u nadležnosti Saveta bezbednosti. Ovo je prvi put da se održava tajna sednica o tom pitanju. Za mene je to dosta neobično. Ne znam koliko će biti korisno za pokretanje rešavanja pitanje u skladu sa Rezolucijom 1244. Pozadina je po svoj prilici pokušaj da sednica ne bude povod daljeg zaoštravanja i komplikovanja situacije na Kosovu”, kaže bivši diplomata Živadin Jovanović.
Istoričar Stefan Radojković ocenjuje da je ovaj potez Gutjereša reakcija na očiglednu podelu sveta, kao i na činjenicu da su podele samo izraženije nakon svih kriza.
“Ovakvu sednicu treba razumeti u svetlu događaja oko Nagorno-Karabaha, Izraela i Gaze i Banjske. Gutereš pokušava da deluje preventivno, što je pohvalno, ali se vidi da pregovori ostaju pod okriljem EU iako je svima postalo jasno da su Briselski sporazumi i ostali sporazumi "mrtvo slovo na papiru" i da prikriju tešku situaciju na terenu”, kaže Radojković.
Politikolog Ognjen Gogić ističe da je ta situacija na severu Kosova poslednjih meseci prešla prag koji se može tolerisati i " sada se ponovo posmatra kao pretnja miru".
“Zatvaranjem sednice se možda želi sprečiti da predstavnici Beograda i Prištine koriste priliku da se ponovo obrate svojim biračima već da se fokusiraju na problem. Sa druge strane, preti opasnost i od šire politizacije pošto Priština uporno pokušava da uključi i Rusiju u polemiku”, ističe Gogić.
Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija biće održana 23. oktobra, iako je prvobitno zakazana za 18. oktobar.
Gutereš je svojevrsni presedan najavio u najnovijem izveštaju UN o Kosovu, uz ocenu da bi promena formata omogućila "iskreniju diskusiju o izazovima implementacije sporazuma iz februara".
Dva razloga za tajnu sednicu
Kako se može videti u izveštaju, dva su razloga za to: duboke podele između pet stalnih članica - onih koje priznaju Kosovo (SAD, Velika Britanija i Francuska) i podržavaju njegovu vladu, i onih koje ne priznaju nezavisnost Kosova (Rusija i Kina) i snažno podržavaju poziciju Srbije.
“Još jedno pitanje oko kog nisu saglasne stalne članice SB UN je pitanje izmene Unmika ovog mandata. SAD su tražile okončanje mandata Unmika i smanjenje učestalosti sednica o situaciji na KiM, slično kao i Velika Britanija, dok se Rusija protivi toj ideji i zalaže se za otvorene i redovne sednice SB UN o Kosovu”, naveo je Gutereš.
Jovanović: Nije rezolucija švedski sto
Zbog svega toga Jovanović kaže da je od suštinske važnosti da Srbija brani Rezoluciju 1244.
“Neke članice žele da smanje nadležnost SB, i time ulaze u kontradikciju, jer žele da rešavaju teme od njihovog interesa, ali ne i Kosovo. Pitanje je da li je ova sednica na liniji toga da se pitanje Kosovu skine sa dnevnog reda, što Srbiji nikako ne odgovara”, ističe Jovanović.
Kako dodaje, postavlja se pitanje šta onda Srbija treba da uradi.
"Ona treba da traži jačanje nadležnosti SB UN i da postavi pitanje izvršenja utvrđenih obaveza, o povratku raseljenih lica, o jednakoj bezbednosti svih nacionalnih zajednica i da Srbija iz reaktivne pozicije pređe u aktivnu poziciju, na taj način što će tražiti da se izvrše sve odredbe Rezolucije 1244. Nije to švedski sto, pa da se bira šta će da se sprovede a šta ne", smatra Jovanović.
Radojković: Manja transparentnost veći uticaj?
Radojković dodaje da treba i da se zalaže za doslednu primenu principa.
“Mi treba da tražimo da misija UNNIKa postoji u bilo kom kapacitetu u Prištini, da se zalažemo za doslednu primenu principa koji, ako važe u slučaju Ukrajine, onda treba da važe i za teritorijalni integritet Srbije”, napominje Radojković.
Većina pregovara EU vođena je pod velom tajne, podseća on, i kaže da ostaje da se vidi da li će manja transparentnost SB UN dovesti do većeg uticaja Gutereša.
“To je konstruktivna ambivalentnost, a sad će izgleda ona biti primenjena i na sledeću sednicu SB UN. Nedoumica je da li to posledica promene klime da se interesi Srbije uvažavaju ili nastavak one koju je negovala EU. Meni se čini da Gutereš vidi da mora da preventivno da deluje, da se uzmu legitimni interesi svih strana, a pitanje koliko SB UN ima moći da utiče”, kaže Radojković.
Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023
Gogić: Ne zavisi od Gutereša već članice SB
Uz sve to, Gogić ističe i jedan važan detalj: da o javnosti sednice ne odlučuje Gutereš kao generalni sekretar već same članice Saveta bezbednosti.
“Beogradu bi više odgovaralo da sednica bude zatvorena za javnost jer teške optužbe koje će se čuti za napad u Banjskoj neće biti nimalo prijatne. Možda će Beogradu biti lakše da "spremi odbranu" ako ne bude opterećen time kako će domaća publika na to sve gledati”, napominje Gogić.
Predstojećom će predsedavati Brazil, a među ostalim članicama koje će prisustvovati sednici (osim Rusije i Kine) sedam priznaje nezavisnost Kosova (Albanija, Gabon, Gana, Japan, Malta, Švajcarska i Ujedinjeni Arapski Emirati), a tri ne priznaju (Brazil, Ekvador i Mozambik).
Poslednja sednica SB o Kosovu održana je 27. aprila a predsedavala je Rusija. Obeležila ju je žestoka rasprava, ministri inostranih poslova Srbije i Kosova, Ivica i Dačić i Donika Gervala Švarc, međusobno su se optužili za neispunjavanje postignutih sporazuma. Šefica Unmika Karolin Zijade, koja je predstavila izveštaj, pozvala je obe strane na normalizaciju odnosa - da podignu nivo poverenja i smanje zapaljivu retoriku.
Izvor: Blic
