Piše: Vladimir Dimitrijević

        Zaista me iznenađuje činjenica da su Srbi deo tog pokušaja distorzije, uključujući neke vladike Srpske pravoslavne crkve. Ne znam čime su oni motivisani i nikada neću moći da razumem da Srbi napadaju sopstvene interese
            Gideon Grajf u intervjuu nedeljniku „Pečat“

            Već su me pitali kako se osjećam posle toga, pa sam u šali rekao kao Đordano Bruno
            Episkop slavonski Jovan u intervjuu nedeljniku „Globus“, povodom saopštenja SA Sinoda SPC o njegovom revizionizm

ANTIFA HRVATI I EPISKOP – REVIZIONISTA

Nama, Srbima, potpuno je jasno zašto se u Hrvatskoj sva levičarska ( krležijanska ) intelektualna „oporba“ digla u zaštitu episkopa SPC koji umanjuje broj žrtava Jasenovca, tražeći, posle osam decenija od srbocida u NDH, poimenične popise naših stradalnika ( što niko ne traži od izraelskih stručnjaka, koji, naravno, imaju imena pobijenih od Nemaca i njihovih slugu, ali nemaju sva imena, jer se broj jevrejskih žrtava ne određuje samo prema broju popisanih imena ).  

Hrvatski antifa levičari episkopa - revizionistu podržavaju jer, kao i Krleža, majstor titoističkih uravnilovki, nastoje da sve svedu na kamion ustaša, pa da, lakim korakom, nastave u NATO Europu koja je, naravno, a kakvom bi drugom bila, uglavnom levičarska. Jeste, ubijani su Srbi, ali ne u tolikom broju, i, naravno, iz toga se ne mogu izvlačiti nikakvi zaključci za danas, a kamoli da su nevini ljudi proterani sa svoje postojbine u „Bljesku“ i „Oluji“ jer su bili potomci poklanih u Pavelićevoj NDH koji nisu hteli novu, Tuđmanovu NDH. Srbima se, pošto su bili čobani i sledbenici Miloševića, to sve desilo po zasluzi. ( Takav je, otprilike, i narativ lojalnih srpskih pojedinaca iz zagrebačke sredine, koji antifašizam svode na partizanštinu ).  

 Nijedan hrvatski intelektualni oporbenik ne nemerava da suviše ugrozi zvaničnu zagrebačku tezu da je uzrok srpskog stradanja „balvan revolucija“, a ne činjenica da je Tuđman nastavio tamo gde je Pavelić stao, i da je iza „Bljeska“i „Oluje“, kao i iza Pavelića, stajao krvavi Vatikan, čijem papi jedan srpski episkop ovih dana ljubi ruku, i čita mu molitve za uspeh kardinalsko – biskupske „sinode“, sa sve razumevanjem za nestandardne seksualne orijentacije, koje, a šta bi drugo, traže blagoslov od Franje.

Od „tankoćutnog“ ekumeniste Draga Pilsela do samouverenog sveznadara dr Dejana Jovića, bliskog drugara jednog srpskog instagram – mudraca sa panagijom, svi su na strani episkopa - revizioniste, uz, naravno, krležijanske prekore „balkanskom primitivizmu“. Suština je, uvek i svagda, samo u tom nesrećnom kamionu ustaša, koji je pokvario ideju Sitona – Votsona da Jugoslavija može da postoji, ali pod hrvatskom kulturnom hegemonijom – zato su Britanci i podržali Broza, a prikrili Pavelića, koji je odlepršao u Argentinu. 

KAKO TE MOGU ČUTI?  

Ako Srbin ( uključujući i episkopa ) u Hrvatskoj želi da dobije bilo kakvo pravo glasa, čak i u nedeljniku „Globus“, on mora biti sa likovima poput Pilsela i Jovića, koji su antiustaški raspoloženi, i koji, kad treba, mogu da udare i po „Crkvi u Hrvata“ i Stepincu, ali koji svu strahotu ( pa i brojčanu ) srbocida u NDH proglašavaju nekakvom srpskom „desničarskom“ pričom. Nenaučnom, naravno. 

Ponavljamo: pred nama je titoističko – krležijanski narativ u novom, post – postmodernom ruhu. 

Sve je sasvim u skladu sa tezom povjesničara Ive Goldštajna koji u svojoj knjizi o Jasenovcu ( inače, objavljenoj i kod nas ) kaže da se ne treba baviti tim brojkama, osim zvaničnih, a kamoli iskopavanjem jasenovačkih masovnih grobnica, pošto je vreme uništilo tela pobijenih. Paleontolozi nalaze kosti dinosaurusa, ali, eto, kosti srpskih žrtava su se raspale, pa ne vredi kopati. Prihvatimo spiskove koje je napravila današnja Neovisna Hrvatska, i to je to. Roma locuta, causa finita. 

Razumljivo je to, možda, u Hrvatskoj, gde je antifa partizanština maksimum svih maksimuma anifašizma, ali nije prihvatljivo u Srbiji, gde hrvatsko levičarstvo, uprkos struci i nauci, ureduje Odborom za Jasenovac SPC i upravom Muzeja genocida, na čije je čelo doveden leptirasti gospodin na naučnom nivou daleko ispod istoričara - saradnika „Politikinog zabavnika“ ( bez šale, jer je, na primer, sjajne tekstove o srpskoj srednjovekovnoj istoriji u „Zabavniku“ svojevremeno objavljivao dr Radivoj Radić).

ŠTA JE CILJ REVIZIONISTA? 

Pametni Srbi znaju šta rade revizionisti među nama. Bogdan Zlatić, učenik Žarka Vidovića, jasan je, bar kad je u pitanju izjava levičarskog profesora – lumena iz Zagreba, koji je branio vladiku slavonskog tvrdeći da potpisnici apela protiv njegovog revizionizma nemaju „težinu“:“Nijedan vladika Srpske Pravoslavne Crkve koji je pao u ruke hrvatskih vlasti 1941. nije preživeo rat. Preživele su samo one vladike iz NDH koje su pale u ruke italijanskim fašistima ili nemačkim nacional-socijalistima. Dvojici EPISKOPA SPC – Petru (Zimonjiću) i Savi (Trlajiću) se izgubio svaki trag – iščezli su. To su bili najviđeniji Srbi tog vremena, pa se ipak ni danas ne zna gde počivaju, iako su imali “težinu”. Neka nam svi koji se danas bave prebrojavanjem srpskih žrtava koje nemaju “težinu” objasne najpre gde počivaju ova dvojica srpskih vladika. Ovde nije reč o reviziji istorije, nego o najavi njenog ponavljanja u ovom veku, nakon genocida učinjenog u više navrata u prošlom. Da je o tome reč svedoči ovaj tekst koji deli ljude “po težini”, pa je valjda tako nastala razlika između 100 i 700 hiljada žrtava, onih 600 hiljada su valjda “laki” pa su zato iščezli. Zato, doviđenja u sledećem genocidu braćo Srbi. Nemojte da posle kažete da niste znali – za to nas danas pripremaju, i zato nas dele na “teške” i “lake”.“( 1 )

A sad da pređemo na Đordana Bruna, veliku zvezdu svih levičara i svih vremena. Tek da vidimo kakvim krivotvorinama operišu „naši“ revizionisti koji sebe porede sa njim.  

O JEDNOJ ( NEUSPELOJ? ) ŠALI 

Naš ugledni pravoslavni apologeta, Rodoljub Lazić ( čovek koji je prvi u SPC razobličio neofanariotske jeresi nesrećnog papopoklonika, mitropolita Jovana Zizjulasa ), podsetio nas je na samopoistovećenje episkopa - revizioniste sa Brunom:“Đordano Bruno!? Time on, u stvari, hoće da pokaže svoju navodnu slobodoumnost i žrtvovanje za istinu, s jedne strane, i na skudoumnost i zabludelost Sinoda, s druge strane. Ali ubeđen sam da to nije šala, da ep. Jovan stvarno tako misli. A ako mu poverujemo da se šalio onda se radi o neslanoj, tačnije bljutavoj šali. Međutim, zvanično je Bruno osuđen zbog više jeretičkih mišljenja koja je iznosio u vezi sa dogmama Rimokatoličke crkve o sv. Trojici, božanstvu Hristovom, Bogorodičinoj devstvenosti, zatim zbog prihvatanja reinkarnacije … Tako da ni sa te strane nije pametno porediti se sa Brunom.“(1)

Naravno, istorija zapadne inkvizicije, koja proganja i spaljuje ljude zbog njihovog mišljenja nije naša istorija, ali prosvetiteljsko mitotvorstvo (čiji su potomci, nekim našim arhijerejima omiljeni, zagrebački „ljevičari“) jeste tvrdilo da je inkvizicija spaljivala mnoge samo zato što su bili napredni naučnici. Takav je, navodno, bio slučaj Đordana Bruna, sažeženog na lomači zbog toga što je sledio Kopernika. 

Ali, to, kao i gomila levičarskih „bedastoća“ maskiranih u „nauku“, uopšte nije tačno. U svojoj knjizi „Đordano Bruno i hermetička tradicija“ Frensis Jejts, najuglednija istoričarka renesansnog okultizma, pokazala je da je Brunu suđeno zbog antihrišćanskog magizma i paganskog hermetizma, a ne zbog heliocentrizma ( uz to, imao je veze sa protestantima engleskim i francuskim, koji su bili politički neprijatelji papstva po preimućstvu). 

Kratko izloženje inkvizitorskog postupka prema Brunu nalazilo se u arhivi pape Pija Devetog, i objavio ga je kardinal Merkati 1942.

OPTUŽBE PROTIV BRUNA  

Bruna je optužio njegov učenik Đovani Moćenigo, koji je venecijanskoj inkviziciji rekao sledeće:,,Da sam ga čuo kako govori da ovako kako Crkva sada postupa nije onako kako su postupali apostoli [...] jer je tu po sredi samo neznanje, i nijedna religija nije dobra; da mu se katolička sviđa više od drugih, ali je i njoj potrebno mnogo popravki; da tako nije dobro, ali će ubrzo svet videti velike reforme“; da govori kako se „neki diče da imaju najveće viđeno znanje, jer govore da znaju nešto što ne razumeju, i to je da je Bog jedan i trojni, a da je to nemogućno, da je to neznanje i ogromno svetogrđe protiv Božijeg veličanstva“;“da je Hristos bio nesrećnik i da je činio nesrećna dela da bi zavodio narode, i da je lako mogao predvideti da će biti pogubljen"; ,,da je veliko svetogrđe kada katolici kažu da se hleb pretvara u telo“; ,,da je svet večan, i da je beskonačno mnogo svetova, i da ih Bog neprestano stvara beskonačno mnogo, zato što kaže da može sve što hoće“; da veruje „da duše stvorene delom prirode prelaze iz jedne životinje u drugu“; da se bavi magijskim veštinama i gatanjem; ,,da Devica nije mogla da rodi“; ,,da bi trebalo prekinuti raspravu i ukinuti prihode fratrima, zato što kaljaju svet; da su svi magarci"; ,,i da je, ako ne činimo drugima ono što ne želimo da bude učinjeno nama, to dovoljno za dobar život“; ,,i da su svi drugi grehovi smešni"; „rekao mi je da je u Rimu već ranije imao rasprave s Inkvizicijom povodom sto trideset tačaka“; „osim toga mi je rekao da mnogo voli žene, i da još nije stigao do onog Solomonovog broja; i da crkva čini veliki greh kada pravi greh od nečega što tako dobro služi prirodi, i da on to smatra za veliku zaslugu“.(2) 

ĐORDANO GOVORI 

Inkvizicija je Bruna optužila da je verovao u večnost prvobitne materije koja je istovetna sa dušom sveta, u to da beskonačni uzrok ima beskonače posledice, zbog čega Bog stalno stvara nove svetove, da je antihrišćanski učio o odnosima univerzalne i pojedinačne duše, koja je sastavni deo duše sveta, da je tvrdio da se ništa ne rađa i ništa ne raspada i da su zvezde anđeli, da planeta Zemlja ima čulnu i razumnu dušu, kao i da čovekova duša nema oblik ljudskog tela. Samo peta tačka optužbe bila je vezana za Kopernikovu teoriju, koju je Bruno uklopio u svoj okultni sistem. Takođe, prema optužbama, učio je da Duh Sveti nije jedan od Trojice nego „duša sveta“, anima mundi, i da su, sasvim u skladu sa kabalističkom tradicijom, postojali ljudi pre Adama. 

Čuveni kardinal Belarmin bio je jedan od učesnika u procesu, pa je Bruno privremeno povukao svoje okultističke teze, ali im se kasnije vratio. Između ostalog, izjavio je: „Govoreći hrišćanski i po teologiji i onome što svaki verni hrišćanin i katolik mora verovati, zaista sam imao sumnji povodom imena ličnosti Sina i Svetog Duha, jer nisam smatrao da su to dve ličnosti različite od Oca, osim na način na koji sam rekao ranije, filozofski govoreći; posmatrao sam intelekt Oca preko Sina i LJubav preko Svetog Duha, ne priznajući tu reč „ličnost" za koju se kod svetog Avgustina kaže da nije stara reč, nego nova i iz njegovog vremena; i to mišljenje imao sam od osamnaeste godine sve do sada, ali zapravo nikada nisam poricao, niti poučavao, niti pisao, nego samo sumnjao u sebi, kao što rekoh“.(2) Takođe, zastupao je arijansku jeres koja poriče Hrista kao Boga, tvrdeći da je Arije „pogrešno shvaćen“.

ŠTA KAŽE FRENSIS JEJTS? 

Kako kaže Fransis Jejts, Bruno je pred inkvizitorima jasno ustvrdio da je kosmos beskonačan jer Bog, kao beskonačan, ne stvara ništa ograničeno. Prema Pitagorinom učenju, Zemlja, kao i Mesec, jeste zvezda, a svetova je bezbroj. Bog jeste nepojaman, ali nije trojičan, i njegovi atributi su Sila, Mudrost i Dobrota  ("Potenzia, Sapienza e Bonta"), koji se kod čoveka odražavaju u umu, razumu i ljubavi ("mente, intelletto ed amore"). Duh Sveti nije Božanska Ličnost:"Spiritus Domini replevit orbem terrarum, et hoc quod continet omnia"; „Spiritus intus alit totamque infusa per artus mens agitat molem“.(3) 

U tom smislu, veli Frensis Jejts, Bruno je renesansni neoplatoničar – hermetičar:“Oni koji su bili zatočeni s njim su rekli da im je kazao kako krst na kome je Hristos bio raspet nije onakav kakvim se prikazuje na oltarima hrišćanskim, nego je u stvarnosti bio onakav kakav je prikazan na grudima boginje Izide, i da su ga hrišćani „ukrali“ od Egipćana“, što je Bruno na neki način i priznao, pozivajući se na Marsela Fićina.(3) Tvrdio je takođe da postoje crna i bela magija, kao i da je Mojsije bio veliki mag. 

Zato Frensis Jejts naglašava da Bruno i Galilej, iako su se obojica našla pred sudom inkvizicije, nemaju mnogo toga zajedničkog:“Galilejevi pogledi bili su utemeljeni na autentičnoj matematici i mehanici; on je živeo u intelektualnom svetu sasvim drugačijem no što je Brunov, u svetu u kome „pitagorejske namere“ i „hermetički pečati“ nisu igrali nikakvu ulogu, i gde je naučnik zaključke izvodio na suštinski naučnim osnovama. Brunova filosofija se ne može razdvajati od njegove religije.“(3)

Uostalom, kaže Jejtsova, za Đordana Bruna „kopernikanstvo je bilo simbol novog otkrovenja, koje je trebalo da označava povratak egipatskoj religiji prirode i njenoj magiji, za koje je on, što je krajnje neobično, smatrao da se uklapa u katoličke okvire.  Iz te perspektive legenda o tome da je Bruno gonjen kao filosof i spaljen zbog svojih smelih shvatanja o bezbrojnim svetovima ili o kretanju Zemlje ne može se više održati.“(3)

DILETANT  - REVIZIONISTA I MI DANAS 

Ali, eto, episkop – revizionista je održava ( navodno, u šali ), kao što je svojevremeno tvrdio da su Stepinčevog brata ubile ustaše, isto kao i brata patrijarha Pavla:„No, ništa nije jednostavno: zamislite da su i Stepincu i patrijarhu Pavlu ustaše ubile brata - Pavlov brat Dušan poginuo je u partizanima u Siraču 1942, a Stepinčevog brata Miju odveli su i ubili naredne, 1943. godine“.(4) 

A istina je da su Stepinčevu rodbinu pobili Čerkezi u službi Nemaca, o čemu piše Aleksej Timofejev u knjizi o Rusima u Drugom svetskom ratu na prostoru okupirane i podeljene Kraljevine Jugoslavije:“Horstenau je zabeležio kraću karakteristiku koju je tim povodom dao svojim vojnicima O. Nidermejer: „Neke političke ideale, razume se, ne možemo da im pružimo. Oni osećaju lojalnost samo prema svom komandantu. Oni su plaćenici koji hoće dobro da jedu i piju i mnogo im je stalo do žena. Kada im čovek zapoveda, mora te tri stvari da im obeća. Tek tada oni kreću u borbu.“ Nidermejer je odabrao, od 40 hiljada ljudi pristiglih u Nojhamer, 10 hiljada najlojalnijih, a starešinska mesta u diviziji zauzeli su Nemci. Prema Horstenauu, pristup antipartizanskim operacijama u 162. diviziji je bio jednostavan. „Sela koja oni osvoje nemačka komanda im prepusti da ih slobodno opljačkaju. Kada uđu u osvojeno selo muškarce pobiju, a žene siluju, a celokupna imovina pripada njima.“ Budući „svetac iz NDH“ nadbiskup Stepinac bio je šokiran ovim pristupom a Horstenau beleži njegovo viđenje ponašanja pripadnika 162. divizije: „bio je očajan: pripadnici turskih naroda koji stoje pod komandom Nidermajera opustošili su njegovo rodno selo Krašić i odvukli sa sobom tri stotine ‘potpuno nevinih, dobrih ljudi’. Pitao me je da li ja mogu makar toliko da učinim da ne budu ubijeni. Takođe je spomenuo mogućnost da se među kidnapovanim ljudima verovatno nalaze i neki njegovi rođaci…“(5)

Stepinčevog brata, ponavljamo, nisu ubile ustaše, nego Nemci, to jest Čerkezi u službi Hitlerove soldateske. Ali, za episkopa – revizionistu važi ono što reče Đordano Bruno:“Non e vero, a ben trovato”. Bilo je potrebno uporediti Stepinčevog brata sa bratom patrijarha Pavla. Jer, „ništa nije jednostavno“. 

Posle ovoga može da se kaže samo jedno – vratite se, diletanti, sve vam je oprošteno. 

O ČEMU JE REČ? 

Sve je ovo velika bruka i sramota.

Ali, istina će pobediti, jer je Hristos Istina. I u Hristu su naše žrtve stradale u Jasenovcu. 

Da bi jedan narod opstao kao hrišćanski, on mora da čuva liturgijski spomen na svoje mučenike za Hrista i pravdu NJegovu. O tome je i pisao Sveti Nikolaj Žički u svom tekstu “Najstrašnija inkvizicija”, pozivajući Srbe da se ne svete za ustaška zlodela (“Ko se osveti, taj se ne posveti”), nego da podignu hram u slavu novomučenika jasenovačkih i onih u jame bačenih, hram koji će ih još više vezivati za Nebesku Srbiju. Drugu takvu poruku, sličnu onoj iz “Najstrašnije inkvizicije”, preneo je čikaški prota Dušan Popović 27.3.1956. na sahrani Vladike Nikolaja. Ona je manje poznata, pa je, iz Popovićeve besede, navodimo u celini: “Nećemo mi praviti zločinačke i kukavičke osvete nad ničijom nejači. Srbi su uvek bili i ostali Božji narod. I u crkvi i pred crkvom; i u dvoru i na domu; i na saborima i u vojsci – svugde su Srbi bili otmeni i gospodstveni. Nećemo današnjicom ni sutrašnjicom da omalovažimo slavnu našu prošlost, i da oskrnavimo čast našeg svetlog oružja. Nećemo mi u krvi osvete nad Hrvatima. Mi nećemo kao i oni, pod firmom Krista i Hrišćanstva da prljamo naše čiste i nevine ruke u krvi njihove dece, devojaka, žena i staraca. Mi nećemo da se služimo sredstvima njihovim, jer bismo bili kao i oni. Ali, to ne znači da nećemo nikakvu osvetu. Pogotovu prema onima koji se ne kaju i ne priznaju greh nečuvenih zlodela u istoriji sveta. Mi ćemo im se osvetiti ali ovako: Kada se, ako Bog da, oslobodi naša zemlja tiranije, i kada se mi vratimo, podignućemo jedna hram, širok u širini i visok do neba. Ozidaćemo ga tamo. Daleko iza Drine; tamo gde su najviše zlodela počinili. Ogradićemo ga ogromnim zidom, pa ćemo onda sa sve – četiri strane velikim slovima – ćirilicom – napisati ovako: “Ovaj hram podižu Srbi u spomen 800.000 najnovijih srpskih mučenika: nejake dece, nevinih devica, nezaštićenih majki i sestara i oronulih staraca, koje na nečuven način u mukama umoriše katolici Hrvati, zato što bejahu SRBI I PRAVOSLAVNI”. Taj hram, kako ga ja zamišljam, biće najveća osveta Hrvatima, jer će njih i njihove naslednice večito opominjati, i gristi im savest za nečuvene zločine, koje počiniše nad nezaštićenim robljem srpskim”.
To je bio zavet Vladike Nikolaja. A koji su ovi, što se naslanjaju na hrvatsku „ljevičarsku oporbu“ i pričaju svoje revizionističke bajke, mi stvarno ne znamo. Samo im revizionizam neće i ne može proći. 

To je ono što znamo i za šta ćemo se, dok nas, Srba pravoslavnih, ima, boriti. Jer svi smo mi Jasenovac. 

UPUTNICE ( 13.10.2023.godine)
1.    https://stanjestvari.com/2023/10/10/episkop-slavonski-jovan-u-toku-pobuna-diletanata-posle-saopstenja-sinoda-osjecam-se-kao-djordano-bruno/#comments
2.    https://pdfcoffee.com/qdownload/djordano-bruno-kabala-konja-pegazovskogpdf-pdf-free.html
3.    https://tarothermeneutics.com/classes/waite-trinick/books/Francis-a-Yates-Giordano-Bruno-and-the-Hermetic-Tradition.pdf 
4.    https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/1909041/episkop-slavonski-jovan-culibrk-srbi-dobro-vagajte-svaku-rec-o-stepincu
5.    https://www.inisbgd.co.rs/celo/Rusi_i_WII_rat_u_Jugoslaviji.pdf

Ostale tekstove Vladimira Dimitrijevića pročitajte OVDE.

Izvor: Pravda