Volodimir Zelenski je usred dva razorna rata uspeo da da senzacionalnu izjavu koja je privukla pažnju celog sveta – kandidovaće se za drugi predsednički mandat ukoliko rat u njegovoj zemlji bude nastavljen. Na pitanje rumunskog izdanja „Digi 24” da li namerava da se ponovo kandiduje, Zelenski je rekao: „Ako se rat nastavi – da, ako se rat završi – ne. Ne mogu da pobegnem tokom rata.” Iznošenje ovakvog uslova otkrilo je mnogo stvari na osnovu kojih se štošta s priličnom sigurnošću može predvideti.
U političkim krugovima vladalo je gotovo stoprocentno uverenje da će Zelenski ići na svoj drugi mandat, samo se postavljalo pitanje kada će izbori biti održani: da li u vreme vanrednog stanja, kako su zahtevali njegovi politički i vojni saveznici (čemu se on u početku protivio) ili po završetku. U međuvremenu su se pojavljivala različita tumačenja zakona i ukrajinskog ustava o tome da li je uopšte zakonito raspisivanje izbora u ratu.
PAKLENA BITKA ZA AVDEJEVKU - POMERAJU SE LINIJE: Rusima se otvara put ka Zaporožju, Kramatorsku i Slavjansku?
Izjava Zelenskog može se tumačiti i tako da je on, uprkos ratnom stanju, odlučio da predsednički izbori, koji bi prema Ustavu trebalo da se održe prve nedelje marta iduće godine – budu održani. Parlamentarni izbori trebalo bi da budu održani poslednje nedelje ovog meseca i jasno je da ih neće biti, ali za predsedničke nije kasno.
Održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora u Ukrajini nije dozvoljeno tokom vanrednog stanja, što je zvanični status trenutne situacije u Ukrajini. Ali zabrana potiče od zakonskih propisa na različitim nivoima. Predsednički su zabranjeni samo izbornim zakonom, koji se u Radi može i promeniti, što je pre nekoliko meseci najavio predsednik parlamenta Ruslan Stefančuk.
Ali održavanje parlamentarnih izbora je zabranjeno i zakonom i Ustavom, a Ustav se tokom vanrednog stanja ne može menjati. Istina, oko tumačenja Ustava postoje različita pravna viđenja. Ali ne ulazeći u ta komplikovana tumačenja, rok za raspisivanje redovnih parlamentarnih izbora svakako je već prošao, a u budućnosti se vlast u Kijevu po potrebi može osloniti na različita tumačenja, u zavisnosti od njene odluke.
E SAD KREĆE SVETSKI RAT... Iran spreman da se uključi u sukob i to zvanično
Zašto je izjava Zelenskog toliko važna? Prvo, zato što on trenutno nema protivkandidata. Načelnik Generalštaba Valerij Zalužni, koji je uživao popularnost i važio za jedinu osobu koja bi mogla da ugrozi političku reputaciju Zelenskog – sasvim je skrajnut. Prvo se mesecima uopšte nije pojavljivao u javnosti, a sada se stiče utisak da ne odlučuje ni o vojnim operacijama. Potom je objavljeno da je saslušan u vezi s istragom povezanom s utvrđivanjem odgovornosti za brzi prodor ruskih snaga na jugu Ukrajine na samom početku rata. Ako se izuzme bivši savetnik predsedničke kancelarije Aleksej Arestovič, niko oko Zelenskog nema ni malo autoriteta niti harizme.
Drugo, izbori za parlament bili bi veoma nepovoljni u narednom periodu za vladajuću stranku Zelenskog, Sluga naroda, jer su se „sluge”, kako nazivaju visoke partijske funkcionere, gotovo u svim sredinama pokazale kao političari skloni korupciji. To je postalo očigledno u toku borbe protiv korupcije koja se sprovodi u poslednje vreme i koja je prvi uslov nastavka finansijske pomoći saveznika Kijevu.
Zelenski zna da bi njegova stranka izgubila većinu u parlamentu, što bi znatno uticalo na dalju politiku. Jednostavna računica pokazuje da bi Zelenski, nakon dobijanja drugog mandata, imao veći legitimitet i kapacitet da donosi odluke: bilo da je reč o primirju duž linija fronta ili drugim opcijama koje su udaljene od trenutnog stava da se vrate sve teritorije i izađe na granice iz 1991. godine.
Varijanta pobede u ratu se i ne razmatra, jer je očigledno da za sada nije moguća. Stoga je Zelenski već dobrano pritisnut da se upusti u neku vrstu zamrzavanja ratnih dejstava, barem dok se vojni arsenali u savezničkim zemljama ne obnove i ne steknu bolji uslovi za produženje pomoći u američkom Kongresu. To znači do američkih predsedničkih izbora iduće godine.
Iako deklarativno namera SAD i većine evropskih lidera nije promenjena u pogledu podrške Ukrajini, Ramštajn sastanak je pokazao da se obaveze učesnika u pogledu finansijske pomoći mere desetinama ili s nekoliko stotina miliona evra, a ne više milijardama. Osim toga, većina država se obavezala da će Ukrajini slati humanitarnu pomoć, medicinski materijal, sredstva za uklanjanje mina, toplu odeću i peći, kako bi lakše pregurala zimu. S novim entuzijazmom se najavljuje da će ukrajinska vojska biti sposobna ne samo da se bori tokom zime, nego i da preduzme kontraofanzivu. Sve to ukazuje da rat neće biti prekinut bar u narednih šest meseci.
OGLASILA SE ZVANIČNA KINA I UJEDNO UPOZORILA: Izrael preterao svaku meru
Pojedini politički analitičari podsećaju da bi na predsedničkim izborima bilo lakše primeniti elektronski sistem glasanja nego na parlamentarnim. Odnosno, ako, prema rezultatima, Zelenski pobedi u prvom krugu, onda će to biti shvaćeno kao očekivani rezultat i neće izazvati takvu salvu optužbi za moguće falsifikovanje, kao kada bi Slugama naroda moralo da bude „namaknuto” više od 50 odsto glasova.
Primena elektronskog glasanja, koje vide kao jedini mogući oblik zbog bezbednosti procesa, glasanja vojnih lica i izbeglica u inostranstvu, ukoliko bi bila uvedena na predsedničkim izborima, postala bi uobičajena i na budućim parlamentarnim. Opozicija već ukazuje na probleme kontrole takvog glasanja i brojanja glasova i upozorava da bi to moglo u potpunosti da uništi političku konkurenciju u Ukrajini. Za sada se ne zna da li će takav sistem glasanja biti i uveden, da li je to konačna opcija i da li je tehnički moguće pripremiti je pre kraja marta.
Na kraju, zašto se veruje da rat u Ukrajini neće biti završen u skorije vreme? Zato što Zelenski, sa stanovišta SAD i NATO-a, nije završio svoju misiju: Rusiji se sada ne sme dozvoliti da izađe kao pobednik. Zato demokrate pokušavaju da povežu finansijsku pomoć Izraelu s Ukrajinom, Tajvanom i granicom prema Meksiku.
Izvor: Politika.rs
