Egipat, jedina zemlja osim Izraela koja deli granicu sa opkoljenom Gazom, pozvao je Sjedinjene Američke Države i druge zapadne zemlje da dozvole Palestincima koji imaju strane pasoše da izađu preko prelaza Rafa, piše Fajnenšel tajms.
Međutim, glavni strah Kaira je da što duže traje ofanziva Izraela na Gazu, Egipat će se suočavati sa pritiskom da prihvati poplavu izbeglica na Sinaj, retko naseljeno i sušno poluostrvo sa istorijom nestabilnosti.
Egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri poručio je zapadnim diplomatama da će Egipat isporučiti pomoć Gazi, ali će se odupreti svakom pritisku da prihvati veliki broj Palestinaca. Takođe je upozorio da „prisilno raseljavanje” nije rešenje za palestinsku krizu.
„Želite da uzmemo milion ljudi? Pa, poslaću ih u Evropu. Toliko ti je stalo do ljudskih prava – pa ti ih prihvati”, rekao je visoki egipatski zvaničnik evropskom kolegi, prenosi Tanjug.
Kako navodi FT, pritisak će se verovatno povećavati što duže traje izraelska ofanziva, pri čemu se očekuje da će jevrejska država pokrenuti kopneni upad u Gazu, osiromašenu, gusto zbijenu teritoriju na kojoj živi 2,3 miliona stanovnika, skoro četiri puta više od stanovništva Sinaja.
Upozorenje izraelskog premijera Benjamina Netanijahua da bi stanovnici Gaze trebalo da „odu”, produbilo je sumnje da on želi da ih iseli u Egipat, uprkos odbijanju vlade.
Neke evropske nacije su javno pozvale na otvaranje graničnog prelaza Rafa kako bi palestinski civili mogli da pobegnu, a jedan italijanski ministar je pozvao Egipat da „pokaže svoje vođstvo u arapskom svetu”.
Međutim, egipatski državni mediji naveli su da bi pražnjenje Gaze od njenog naroda „okončalo san o palestinskoj državi”.
To bi takođe oslobodilo Izrael njegove zakonske odgovornosti kao „okupatora”, navode državni mediji.
Za Kairo, egzodus Palestinaca na severni Sinaj je scenario iz noćne more i tom regionu, koji je ranije bio baza militanata Islamske države, nedostaje infrastruktura da se nosi sa ogromnim brojem ljudi, posebno u uslovima ekonomske krize.
Majkl Vahid Hana, analitičar Međunarodne krizne grupe, primetio je da postoje pitanja o tome šta bi se smatralo odgovarajućim brojem Palestinaca za Egipat tokom krize.
„Koliko i koliko dugo? Pa čak i ako je u pitanju privremena humanitarna zaštita, posle izraelske ofanzive možda Palestinci neće imati čemu da se vrate. Ili im Izrael možda neće dozvoliti da se vrate”, rekao je on i podsetio da su prethodna raseljavanja Palestinaca postala trajna.
Palestinske izbeglice u Libanu i Jordanu provele su decenije u tim zemljama, bez ikakvih izgleda da se vrate u svoja sela i gradove.
Palestince proganjaju i sećanja na Nakbu, što na arapskom znači „katastrofa”, a odnosi se na masovno raseljavanje Palestinaca tokom arapsko-izraelskog rata 1948. godine. Više od polovine palestinskog stanovništva je tada raseljeno.
Prema podacima UN, pet miliona palestinskih izbeglica je rasuto širom Bliskog istoka.
Pravo na povratak bilo je glavna prepreka u prošlim pregovorima sa Izraelom o rešenju palestinskog pitanja.
Sekretar Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja Martin Grifits, rekao je za Fajnenšel tajms da je Egipat bio „konstruktivan od samog početka” u pogledu pomoći. Ali Kairo je podvukao granicu, ne dozvoljavajući priliv Palestinaca preko prelaza.
„Izraelci poručuju upravo suprotno: kažu da su spremni da puste ljude iz Gaze, i to dosta njih, ali nisu spremni da dozvole humanitarnu pomoć. I mi smo sada zaglavljeni zbog ovoga”, rekao je Grifits.
SUZAVAC I ŠOK BOMBE: Haos na protestu protiv vlasti u Palestini
Izvor: Politika.rs
