Evropska komisija objavila je izveštaj o mehanizmu za suspenziju viza u kom se navodi da je Srbija prošle godine pooštrila viznu politiku, ali se od nje očekuje dodatno usklađivanje sa viznom politikom Evropske unije.
Kako je navedeno, koordinisanim naporima sa EU, Srbija je uvela vize za državljane Burundija, Tunisa, Gvineje Bisao, Indije, Bolivije i Kube. Međutim, iz Evropske komisije ističu da je potrebno uvesti vize za državljane još 16 zemalja, među kojima su Rusija, Kina, Turska, Belorusija i Azerbejdžan.
Usklađivanje viznog režima: Pritisak Brisela na Srbiju
Usklađivanje spoljne i bezbednosne politike jeste obaveza zemlje kandidata u procesu pridruživanja EU i očekuje se da u nekom vremenu do pristupanja ta zemlja uskladi vizni režim sa EU, kaže za Sputnjik dr Aleksandar Gajić, naučni savetnik Instituta za evropske studije.
Međutim, nigde nije precizirano do kad bi to trebalo učiniti. To bi se moglo učiniti neposredno pred pristupanje EU, odnosno kad to poglavlje bude ostalo kao ono koje bi trebalo zatvoriti. Zato Srbija ima suvereno pravo da odlučuje o tome kad će i na koji način urediti vizni režim sa trećim zemljama, koje nisu članice EU.
„U ovom konkretnom slučaju, imajući u vidu koje su zemlje apostrofirane kao „problematične“, odnosno kojima bi trebalo uvesti vizni režim, očigledno je da se radi o jednom političkom pritisku Brisela. Bez obzira na to što su evropske integracije krajnje usporene i dovedene pod znak pitanja, a i kvalitet ispunjavanja uslova je pod znakom pitanja pošto vidimo da se forsiraju Ukrajina i Moldavija koje ne poseduju ni elementarne pretpostavke da postanu članice EU, naspram zemalja koje su u procesu pridruživanja više od deset godina, jasno je da se ovde radi o zahtevu koji predstavlja jedan vid političkog pritiska. Pre svega, prema Rusiji i drugim zemljama Sovjetskog Saveza sa kojima Srbija ima bezvizni režim“.
Kina kao prva ekonomija sveta na ovu listu zemalja pridodata je kao velika globalna sila koju bi Srbija po diktatu iz Brisela trebalo da tretira isto kao i članice EU, dodaje Gajić.
„A to bi za Srbiju koja ima značajan broj kineskih investicija u ovom trenutku značilo odustajanje od realizacije postojećih kineskih investicionih projekata, ako bi se pridržavali svega onoga što EU od nas traži. Jer, perspektiva odnosa Brisela prema Pekingu nije dublje razvijanje saradnje nego uskraćivanje pogodnosti koje Kina ima, posebno u nekim strateškim investicijama, na prostoru Evropske unije.“
Srbija bi sebi nanela nenadoknadivu štetu
Na listi se nalazi i Turska kao važna regionalna sila na prostoru istočnog Sredozemlja i Balkana, tako da je očigledno da je reč o političkom zahtevu Brisela koji je u suprotnosti sa interesima Srbije.
„Na ovaj način se od Srbije traži da ona sama sebi uskrati mogućnost saradnje sa svim tim zemljama i njihovim građanima. I da se promet ljudi, robe i kapitala ograniči u uslovima u kojima je kriza sve dublja, i u kojima Srbija mora da koristi manevarski prostor koji ima. I iskoristi sve odnose koji joj donose nekakvu dobrobit i unapredi svoju poziciju u savremenim međunarodnim odnosima. U tom smislu, Srbija bi, po mom mišljenju, morala da se odupre ovim pritiscima jer postoji manevarski prostor, a pridruživanja EU neće biti ni sutra, ni za godinu, ni za tri. Sa ovim zemljama mi imamo važne bilateralne odnose, a neke od njih su nam izuzetno važne u međunarodnim odnosima“.
Srbija bi slepim pridržavanjem, odnosno činjenjem onoga što joj se iz Brisela sugeriše u kratkom roku nanela sebi vrlo veliku štetu koju niko ne bi nadoknadio, zaključio je Gajić.
Izvor: Sputnjik
