„Rešavanje ukrajinske krize ne može značiti običan prekid vatre i zamrzavanje sukoba. To će svakako zahtevati sveobuhvatne pregovore za vraćanje stabilnosti i bezbednosti u Evropi. Što pre vladajuće elite Evrope to shvate, to bolje“, navodi se u članku.
Prema rečima autora, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski moraće da pristane na četiri uslova kako bi obezbedio mir, u situaciji kada podrška Zapada počinje da bledi. Prvo, Kijev će morati da prizna gubitak teritorije. Drugo, moraće da postane neutralna, odnosno da odustane od želje da uđe u NATO i EU.
Pored toga, upotreba ruskog jezika na ravnopravnoj osnovi sa ukrajinskim treba da bude zapisana u ustavu. Konačno, Ukrajina mora proći kroz ograničeni oblik demilitarizacije, koji bi mogao biti nadoknađen sporazumom o međusobnoj odbrani između nje i Nemačke, Francuske i Poljske.
„Jasno je da je trenutnoj nacionalističkoj frakciji na vlasti u Ukrajini teško da prihvati ove odredbe, ali koje je drugo rešenje moguće? Beskrajni nastavak sukoba sa sve većim brojem mrtvih?" — pita se autor.
Stoga se efikasno rešenje krize ne može postići jednostavnim prekidom vatre i zamrzavanjem neprijateljstava. Što pre to shvate vladajuće elite u Evropi, to bolje za njih, zaključuje izdanje.
Američki državni sekretar Entoni Blinken je početkom septembra u intervjuu za Ej-Bi-Si rekao da će Ukrajina pregovarati ako bude inicijative Rusije, a SAD će podržati kijevske vlasti ako objave spremnost za dijalog. Istovremeno, naglasio je Blinken, Ukrajina ne odustaje od svojih pretenzija na svoje bivše teritorije.
Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov je odgovorio da Blinkenove reči o nespremnosti Moskve da pregovara ne odgovaraju stvarnosti. Rusija je više puta izjavljivala da je spremna za pregovore, ali treba da uzme u obzir realnosti koje su se razvile posle marta 2022. godine.
IZA BREGA SE VALJA: Svi ćutljivi - Vučić najavljuje "briselske razgovore
Izvor: Vebtribune.rs
