Zoran (50) danas živi bez svog srca, tačnije sa veštačkim i to najduže na svetu. On je zvanično 2017. godine bio prvi ne samo u Srbiji, već i u regionu koji ima veštačko srce. Kada je prvi put osetio da nema dovoljno vazduha i da ne može da diše, odlučio je da potraži pomoć lekara.
"Imao sa izvesne probleme sa disanjem, koji bi mogli da se povežu sa bilo kojim drugim zdravstvenim problemom. Nije vezano samo za srce. Kasnije su kontrole i pregledi ukazali na to da imam srčanih problema. Dijagnostikovana mi je kardimiopatija, uvećani srčani mišić. Slabljenje srčanog mišića. On je do te mere slabio da nije mogao više da pumpa krv koliko je dovoljno i moralo je da se odstrani. Ili da se transplantira ili da se ugradi veštačko srce. U to vreme nije bilo uopšte donora. Nije bila moguća transplantacija, tako da je jedino prelazno rešenje bilo veštačko srce sa kojim živim, evo, već, ući ću uskoro u sedmu godinu", počinje Zoran Milićević priču za Telegraf.rs.
Srce je Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", čiji je on pacijent i gde je i operisan, donirala američka firma, koja jedina proizvodi veštačka srca. Uz srce, Zoran mora da nosi i poseban apaarat, ali kako kaže odavno se navikao da živi sa tim kao i njegova porodica.
"Život sa veštačkim srcem, kad se prilagodiš na sve to što zahteva taj aparat odnosno veštačko srce, nije tako problematičan i loš ali, naravno, ima brojnih ograničenja koja moraju da se ispoštuju da bi to funkcionisalo kako treba. Mora da se prati sve to što aparat šalje kao signal. Da li su to alarmi koji se pale određenim situacijama, zatim punjivost baterija, kako se osećam, takođem redovne kontrole, zamena aparata koji se menja na svaka četiri meseca", navodi Zoran.
Kako kaže, osim problema sa disanjem nije osećao ni jedne druge simptome. Lekarski nalazi govorili su jedno, a njegov organizam drugo. Tačnije, na prvim nalazima otkriveno je da ima kardiomiopatiju i da mu srce radi sa 5 odsto kapaciteta. Zoranovo srce sada ima 126, 127 otkucaja u minuti. Poređenja radi, broj otkucaja srca zdrave osobe u stanju mirovanja je 60 do 100 u minuti, a njegov sada radi kao da stalno trči i vežba. Srce se čuje jače u odnosu na pravo i mnogo brže kuca.
Zoranov život u potpunosti zavisi od struje, zbog toga retko napušta sigurnu zonu, svoju kuću. A kada je napusti u rancu nosi aparat iz kojeg se širi zvuk na koji je navikao. Iz Beograda ne može daleko da omakne, ali kako kaže, zahvalan je što živ.
Prof. dr Miljko Ristić, koordinator za transplantaciju srca i razvoj kardiohirurgije, naveo je ranije da je Zoran jedan, od 1.800 pacijenata, kojima je u svetu ugrađeno vešatčko srce, čime se Srbija svrstala u sam vrh svetske kardiohirurgije.
UPOZORENJE MEKGREGORA VAŠNGTONU: To bi bila velika greška
Izvor: Mondo
