Znači, uskoro ćemo imati novi civilizacijski standard moderne Evrope, da se nagrađuje ukidanje tradicionalnih crkava i brutalno gaženje verskih prava kako bi se napredovalo u integracijama ka društvu odabranih kome bi trebalo svi da težimo.

To ćemo morati da ispunimo.

Moramo da aplaudiramo kad nas ubijaju

Politički Zapad koji bi da uspostavi večne planetarne kriterijume ne osuđuje izraelsko razaranje bolnica, stambenih zgrada, pa i najstarijih džamija i crkava na svetu u kome je poginulo više stotina civila, očeva, žena i dece u sveljudskoj kataklizmi Pojasa Gaze.

Znači, uskoro će biti uslov koji nam se nameće da bismo pripadali „boljoj strani sveta“, da aplaudiramo ako nam nekada, kao 1999. godine, moćni i osioni evroatlanski gospodari krenu da projektilima uništavaju zemlju, da nam ubijaju devojčice na noši, ruše ginekološke klinike, pale crkve i razaraju mostove.

To će biti uslov.

Po Americi i Zapadnoj Evropi jedino je kriv Beograd, i jedino treba kazniti Srbiju, kada Rosu specijalci koji nemaju nijedno međunarodno pravo da orgijaju po Severu Kosova i Metohije, u iskusnom terorističkim maniru likvidiraju trojicu Srba.

Znači, uskoro će biti uslov velikih vođa da Srbi ne da ne smeju da se brane u svojoj državi, već da moraju predano da pomažu kada ih hapse, prebijaju, tuku, maltretiraju, kada im deportuju sveštenike poput igumana Fotija, kada im otimaju manastirsku portu, overavaju decu uoči Božića, zabranjuju isporuku lekova i brašna.
To neće moći da izbegnu.

Podrška za Hirošimu

Moćni NATO gospodari ne daju da iko na svetu pomisli da bi mogao da nekako dođe mir na Bliski istok sada, tako da se sa „pravednom“ brutalnošću odbacuju inicijative Rusije i Brazila da UN uopšte predlaže uravnotežene globalne odluke u vezi sa apokalipsom koja se nadvila iznad Izraela i Palestine.
Zato, ako želimo da budemo na „pravom putu“ moramo bezuslovno, politički finansijski i organizaciono da pomognemo da se Gaza pretvori u novu Hirošimu, na šta je upozorio čuveni američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simur Herš.

To je imperativ.

Po Zapadnom sistemu vrednosti za novo doba, niko ne sme ni da razgovara sa političkim liderima Rusije i Kine, niko ne sme sa njima ni u mimohodu da se sretne, ni da se slučajno očeše, ni da prozbori par kurtoaznih rečenica, a kamoli da se bilateralno sreće i da učestvuje u njihovim skupovima.

Zato, ako hoćemo da budemo na putu evroatlanskog raja, moramo da otvoreno priznamo da srpski državnici, privrednici i naučnici, nisu ni bili protekle sedmice na Forumu „Pojas i put“ u Pekingu, da predsednik Aleksandar Vučić uživo nije ni video tamo Vladimira Putina, a da se tačno ne sećamo ni ko su Si Đinping i Viktor Orban.

Na to moramo da pristanemo.

A šta kaže istorija...

Jasno je, Zapad koji donosi večni život u neizmernoj sreći neće više Srbiji dozvoliti da brani elementarne principe međunarodnog prava, miroljubive svetske politike, principe multirateralne budućnosti i suštinske etike.

Srbiji se više neće dozvoliti da sarađuje sa svima, da tako samo gleda svoja posla, brine na svoj narod i brani svoju državu univerzalnim i opšteprihvaćenim principima. Znači, Srbiji se više neće dozvoliti da bude – Srbija.

To je, istovremeno, i ključna greška modernih tlačitelja koji su ušli u završnu fazu. To je simbolični kraj zapadnih pritisaka na Srbe i konačni poraz te ludačke politike.

Tom kobnom greškom, uvek se završavala jedna epoha u svetu.

Tako bar kaže istorija.

PRESKUPA PRETNJA IZRAELA: Razorićemo Liban, samo ako krenete na nas

Izvor: Sputnikportal.rs