Od početka rata između Izraela i Hamasa koji je počeo 7. oktobra, Gaza je doživela najteži udar do sada od kada traju konflikti između te islamističke organizacije i izraelske države. Izraelska avijacija od petka uveče do subote rano ujutro angažovala je 200 borbenih aviona.
To je bilo do sada najveće angažovanje izraelske borbene avijacije do sada od kada traje okršaj sa Hamasom od 2006. i Drugog libanskog rata.
Borbeno Izraelci su angažovali sledeće letelice: F-15I, F-15, F-16I koji pripadaju 133, 107, 69, lovačkoj avijacijskoj eskadrili.
Većina letelica poletela je iz avio baza Nevatim, Tel Nof i Hacerim, većinom na jugu Izraela.
Kako je navedeno na meti izraelske avijacije našlo se 150 nadzemnih ciljeva.
Osim vođenih bombi GBU 31 JADAM korištene su i laserski vođene bombe za razbijanje bunkera GBU-28 koje su namenjenje za uništavanje hamasovih podzemnih bojekata.
Zapravo Izraelci su u napadu na Gazu primenili oslabljenu verziju američke doktrine “Šokiraj i zaplaši!” koja je primenjena nad Irakom 2003. godine.
Doktrina šokiraj i zaplaši ili kao što bi neki rekli “parališi” masovno je primenjena u Iraku 2003 godine u Bagdadu. Cilj ove doktrine bio je da se Irak “šokira i zaplaši”. Prvi put za ovu doktrinu čulo se dva meseca pred početak rata kada je Harlan Ulman autor ove doktrine koja je nastala na Nacionalnom odbrambenom univerzitetu i predstavlja vojnu doktrinu o upotrebi odlučujuće sile na bojnom polju putem dominatnih manevara i demonstracije apsolutne moći.
Opitni poligon za tu doktirnu upravo bio je Irak 2003.
Ulman je dva meseca pred početak napada objasnio pred TV kamerama da se ovom doktrinom zapravo nad protivnikom postiže efekat sličan efektu bacanja nuklearne bombe na Hirošimu, ali samo bez upotrebe atomske bombe i da za ostvarenje cilja, pobede nad protivnikom nisu dovoljni ni dani, ni nedelje, nego minute. Ova doktrina ubrzo je postala integralni deo strategije Ministarstva odbrane za širenje straha.
Sama fraza posta je integralni deo psihološkog oružja, jer od kada se nametnula u medijima, Iračani koji su pratili TV kanale počeli su samo o tome da pričaju o doktrini “Šokiraj i zaplaši!”. Mnogi su postavljali pitanja kakva je to doktrina, da li će sve biti isto kao i 1991, 1993, 1998... Da li će Amerikanci napasti nukelarnim oružjem?
Za Bagdad najkritičniji dan bio je 28. marta 2003. godine kako se američka vojska približavala prestonici Iraka. Tog dana bombardovano je ministarstvo finansija Irakai četiri bagdadske teelfonske centrale poslečega je usledio prekid milion telefonskih veza širom grada. Napadi na ukupno 12 telefonskih centrala nastavljeni su sve do 2. aprila. Napad je izvršen na radijske i televizijske tornjeve, sa čime su ljudi bili odsečeni od bilo kakvog izvora informacija o tome šta se dešava.
Za Iračane razaranje telefonskog sistema bio je najteži udarac vazdušnih napada. Spoj detonacija i vibracije i osećaj da nemaš nikakvih informacija kod određenog broja građana stvorio je osećaj straha i beznađa. Očajno stanvištvo opsedalo je strane novinare koji su ostali u Bagdadu da im daju telefone da se čuju sa rođacima, koji žive u inostranstvu da ih pozovu ili da novinari pošalju poruku da su živi. Inače u prve tri nedelje bombardovanje u svim bagdadskim apotekama nestali su lekovi za smirenje i tablete za spavanje, kao i antidepresivi.
Posebno za vreme bombardovanja bile su teške noći. Grad pošto je ostao prve večeri bez struje utonuo je bio u duboki mrah u kome su jedino dojekivale detoancije avio bombi i raketa. Zapravo meštani Bagdada koji su se krili u podrumu nisu mogli ništa. Mogli su da pričaju međusobno, ali nikakvih informacija o tome šta se dešava u drugoj ulici dalje nisu mogli da saznaju, a kamo li u spoljnem svetu.
Pogledajte OVDE mapu i stanje na frontu u Gazi
Izvor: Pravda.rs / TV Front
