Dakle, uprkos tome što su upravo SAD digle u vazduh „Severne tokove“, Nemačka nije mogla ništa da uradi povodom toga, ističe Skot Riter u intervjuu za „Gegenpol“.
Sada Vašington zahteva da Berlin „smanji rizike“ i prestane da ulaže u Kinu, što će ubiti mnoge nemačke kompanije. Jedina nada za Nemačku je da će se u budućnosti preispitati „razdvajanje“ Rusije i Kine.
Domaćin Gegenpola: Prvo pitanje se tiče nemačke spoljne politike i njene percepcije u Sjedinjenim Državama. Savezna ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je nedavno posetila Vašington i nazvala SAD „dobrim prijateljem“ Nemačke.
Berbokova je pre toga napala Kinu nazvavši predsednika Si Đinpinga „diktatorom“, a odgovor Pekinga bio je prilično oštar. Kako ocenjujete ovo? Kakvu strategiju sprovodi savezna vlada u spoljnoj politici, u svojoj jednostranoj transatlantskoj orijentaciji, koja pogađa Rusiju, Kinu, pa i Indiju? Da li nemački interesi zavise isključivo od Vašingtona?
Skot Riter: Pa, izgleda da je vlada Olafa Šolca odlučila da Nemačka izvrši samoubistvo. Šolc aktivno doprinosi smrti Nemačke. To možemo videti na nekoliko primera.
Prvo, ako je, prema vašem ministru spoljnih poslova, Amerika vaš najbolji prijatelj, zašto smo mi (SAD) digli u vazduh gasovod Severni tok? Nemačka zna ko je digao u vazduh cevovod, i znala je to od početka. Mogli ste to da vidite na licu Olafa Šolca dok je sedeo, mislim stajao tamo, u Beloj kući, kada je predsednik Bajden rekao: „Dići ću to u vazduh ako Rusija uđe u Ukrajinu“.
Onda su to digli u vazduh, a Nemačka ništa nije uradila. Dakle, ako je ovo vaš prijatelj, ako tako definišete prijateljstvo, ne želim da budem previše oštar, ali znate, meni to zvuči mnogo kao sado-mazohistička sorta. Ovo nije prijateljstvo, od strane nemačke kancelarke, ovo je igra podređenosti.
Rusija. Kakav je prijatelj bila Rusija? Ona je bila ta koja je pomogla celoj Nemačkoj da postigne ekonomski prosperitet. Jeftina ruska energija pomogla je Nemačkoj da postane ekonomska sila.
Zamislite šta bi se desilo kada bi Nemačka tri ili četiri decenije morala da plaća tržišnu cenu za svoju energiju. Potrošene bi stotine milijardi, ako ne i trilioni maraka i evra, ali su umesto toga uloženi u Nemačku.
Nemačka je danas propala zemlja koja se deindustrijalizuje. Mislim da je nemačka vlada upravo rekla nemačkom narodu da neće moći da subvencioniše cene energije ove jeseni? Ne daj Bože da u Nemačkoj bude oštra zima.
Jedini tračak nade za nemačku ekonomiju je njen odnos sa Kinom. Zanimljivo, kada je kineski premijer došao u Nemačku, bio je veliki pritisak na Nemačku da najavi „smanjenje rizika“. Mi, Sjedinjene Američke Države, nećemo dozvoliti da Nemačka to nazove kako jeste – „razdvajanje“. SAD žele da se Nemačka „odvoji“ od Kine. Međutim, umesto toga, da ne bi zvučalo dramatično, oni to zovu „smanjenje rizika“, ali to znači „razdvajanje“.
Oni žele da nemačke kompanije prestanu da ulažu u Kinu i prekinu ekonomske odnose sa Kinom. Međutim, svaka nemačka kompanija koja je investirala u Kinu rekla je nemačkim vlastima: „Znate da gubimo novac svuda, sve što radimo je da gubimo novac zbog visokih cena energije, jedino mesto gde zarađujemo je Kina, i želite da 'minimiziramo rizike'", da se povučemo od jedine stvari koja nas drži na površini? Ako smanjimo rizik u Kini, nestaćemo kao kompanija“.
Zbog toga mnoge nemačke kompanije počinju da ulažu u inostranstvo, kako bi napustile Nemačku. Ovo je deindustrijalizacija Nemačke, tako da je Kina sada jedina ekonomska nada Nemačke za blisku budućnost.
Dugoročno gledano, jedina nada Nemačke za oporavak je Rusija. Moramo nekako da ubedimo Rusiju da ponovo pusti jeftine energije u Nemačku, kako bi se Nemci vratili u neku vrstu normalnosti kada je njihova energetska politika u pitanju.
FRANCUSKI POSLANIK ŠOKIRAO EVROPARLAMENTARCE: Nisu Srbi ništa krivi, pružam im podršku, ove zemlje najviše tražile sankcije Srbiji
Izvor: Vebtribune.rs
