Piše: Anja Filimonova
Događaji u Nagorno-Karabahu desili su se u noći između 19. i 20. septembra. Događaji na Kosovu odigrali su se gotovo istovremeno – u noći 23. na 24. septembar.
Šta se desilo na severu Kosova i Metohije (KiM)?
Na severu Kosmeta, uz magistralni put Leposavić-Kosovska Mitrovica, na desnoj pritoci Ibra, kod Zvečana, nalazi se selo Banska, u kome se nalazi manastir Banska, podignut početkom 14. veka. kao zadužbina – „da spase dušu“ – srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina. Kako je situaciju izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, „oko 2.46 časova grupa kosovskih Srba (istaknuto A.F.) postavila je dva kamiona kao barikade u selu Banjska, na severu, zatim je stigla kosovska policija i pokušala da da ih uklone i došlo je do sukoba sa Srbima. Tokom sukoba ubijen je kosovski policajac Afrim Binjaku, a još jedan je ranjen.”[1] Vučić, ni tada ni naknadno, osim jednostavne napomene da su se Srbi sa Kosova „pobunili jer više ne žele da trpe Kurtijev teror” [2], nije objasnio da li srpska strana ima informaciju o kakvoj „grupi” Srba” ovo je – iz kojih konkretnih mesta na Kosovu, kako je organizovano, koje ciljeve je postavljalo, kojim motivima se rukovodilo, odakle, videćemo, tako impresivno vojno naoružanje, zašto je parkirati dva kamiona na prazan seoski put u 2.46 (ali postoji ubitačna tačnost u hronologiji postavljanja „barikadnih kamiona”) i, konačno, zašto su kosovski Srbi krenuli da „stanu tačku na teror Kurtija” jurišajući na okolinu i zabačeni pravoslavni manastir iz 14. veka, u kome nije bila „kosovska policija” (što i ne čudi), već hodočasnici Srbi (što je ništa manje logično).
„Kosovska policija” je odmah objavila ubistvo „trojice terorista” i hapšenje šestorice. Najznačajnije je sledeće: u manastiru je tada bilo hodočasnika, nekoliko desetina ljudi koji nisu imali nikakve veze sa onim što se dešavalo. Međutim, „kosovska policija“ je skrenula pažnju na to da su napadači, nakon sukoba na ulazu u selo, „upali u manastirsku avliju“, odakle su „nastavili pucnjavu sa policijom“[3]. Istaknimo ovo: zašto bi Srbi „provalili” u manastir, posebno kada je tu bilo na desetine srpskih hodočasnika, kako bi ih, uključujući i maloletnu decu, izložili smrtnoj opasnosti? Da li sam manastir treba koristiti kao utvrđeni punkt za napad na glavne snage „kosovske policije“ koje su se iz nekog razloga zlonamerno ukopale u blizini (ne zna se gde)?
Vučić dalje otkriva detalje dramatičnih događaja: „Priština je okupila 460 specijalaca, oni su raspoređeni na lice mesta u roku od sat i dvadeset minuta, što znači da je sve već pripremljeno“, „desetine Srba su potpuno opkoljene u više od sat“, „onda šta se desilo brutalni napad na njih“. Kfor je, dodao je predsednik Srbije, preuzeo na sebe zadatak da „zatvori izlaz Srba sa Kosova na teritoriju Centralne Srbije“[4]. Aleksandra Vučića možemo nazvati šampionom autogolova. Zašto Kfor preseca put Srbima od Kosova ka Centralnoj Srbiji, u koju Srbi sa Kosova, generalno, nemaju potrebu da beže, a put nije kratak? Kako Kfor zna da kosovske Srbe treba odmah sprečiti (ne na više načina, već presecanjem samo jednog puta) da pobegnu u Srbiju? Zar ne bi bilo logičnije da Srbi sa Kosova nestanu na poznatom kosovskom prostoru, ili, odbacivši oružje, odmah, po uzoru na islamske militante u različitim zemljama, ispadnu civili i hodočasnici – niko svoje bi izdali? Međutim, nemoguće je sakriti kolonu automobila sa savremenim sistemom praćenja – prema dostupnim informacijama, konvoj od nekoliko desetina džipova, uključujući i vojna oklopna vozila „lazar“ [5], sa naoružanim ljudima, krenuo je iz Novog Pazara (tj. Malo je verovatno da su se novopazarski muslimani uzdržali od želje da odmah komuniciraju „sa šuracima“ na Kosovu, videvši tako neobičan prizor) u pravcu Kosova, osim toga, izviđanje dronova nije otkazano. I u tom svetlu razumljiva je Vučićeva zabrinutost oko blokade puta ka Centralnoj Srbiji, a Banska se nalazi na putu od Novog Pazara. Posle pobede, Albanci su radosno snimali Lazare, džipove i zarobljene Srbe.
Vučić je optužio međunarodnu zajednicu da je „dala carte blanche Aljbinu Kurtiju” da se obračuna sa Srbima, Kurti „želi da uvuče Srbiju u sukob sa NATO-om” – odmah sebi dajući još jedan autogol, pošto je prema postojećim sporazumima koje je zaključio lično Vučić , prema njegovoj izjavi od 24. septembra, „vojska i policija Srbije ne mogu da uđu na teritoriju Kosmeta bez dozvole KFOR-a”[6] (snage KFOR-a na Kosmetu su snage NATO-a – A.F.). Odnosno, Vučić se tiho „dogovorio“ sa NATO-om da Vojska Srbije neće ulaziti na teritoriju Kosova bez dozvole alijanse, dok Rezolucija Saveta bezbednosti UN broj 1244 direktno nalaže Srbiji da vrati oko 1.000 srpskih vojnih i policijskih službenika u region. što se dešavalo godinama nakon završetka vojne agresije NATO-a na SRJ (1999), ništa nije urađeno.
Odmah je blokiran ulaz u selo sa magistralnog puta Kosovska Mitrovica-Leposavić, kao i saobraćaj na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak Priština. Iz Banskog su se još neko vreme čuli pucnji. Dalje, „kosovska policija“ je najavila hapšenje još jednog napadača, koji je bio obučen u vojnu uniformu i naoružan puškama (tako, množina), sa velikom zalihama municije i komunikacione opreme. „Kosovska policija“, koja je u selo upala bukvalno do zuba naoružana – oklopnim vozilima, pa čak i buldožerima, izvršila je pretres sela i navodno u stambenim zgradama i vozilima pronašla arsenale oružja: stotine komada oružja raznih vrsta i kalibrima, uključujući teško naoružanje – granate, topove, mitraljeze, automate kalašnjikov, uniforme i opremu „koju je teroristička grupa koristila za blokiranje puteva“. Tada su se odmah uključili Kfor i Euleks koji su zataškavali „ulazak kosovske policije u pomoćne prostorije manastira Banjska radi obavljanja službenih poslova“[7]. Punktovi Jarinje i Brnjak radili su samo u jednom pravcu - za izlaz sa Kosmeta, ali za ulazak su zatvoreni. Jedan ranjeni Srbin upućen je na dalje lečenje u Univerzitetski klinički centar u Prištini. Raško-prizrenska eparhija je obavestila javnost da je situacija u manastiru Banjska 25. septembra bila „mirna“, „naoružani ljudi koji su danas razbili kapiju napustili manastir“[8]. U manastiru su se u tom trenutku nalazili iguman sa bratijom, kao i grupa novosadskih Srba, među kojima je bilo dvoje maloletne dece.
U saopštenju, „Kosovska policija je navela da je „prilikom izvođenja policijskih poslova u 02.34 u Severnoj Mitrovici, jedinica za brzo reagovanje granične policije primetila da su na ulazu u selo Banjska dva teška kamiona bez registarskih oznaka postavljena na most, blokiran je ulaz na most“, „Napred su krenule tri jedinice“, koje su po dolasku na lice mesta „naišle na otpor“, tj. „na njih je pucano iz raznih vrsta vatrenog oružja, uključujući ručne bombe i pištolje“, a „ranjeni policajci su uklonjeni sa lica mesta i prebačeni u regionalnu bolnicu u Južnoj Mitrovici, gde je lekar konstatovao da je jedan mrtav, a drugi ranjen“. [9]
„Kosovski ministar unutrašnjih poslova“ Đeljaj Svečlja rekao je 25. septembra da je manastir u selu Banjska na severu Kosova „izvor oružanih napada“ u okolini. Još jednom da naglasimo: „Manastir je izvor napada“, „napad su izvele... obučene profesionalne jedinice, u kojima je bilo više od 30 ljudi u uniformama, maskama i vojnim uniformama, sa oklopnim vozilima i teškim naoružanjem razne vrste“[10].
„Premijer Kosova“ Aljbin Kurti ocenio je da su pregovori Kosova i Srbije uz posredovanje EU (poslednji sastanak održan 14. septembra 2023. godine) postali „toliko jednostrani da su došli u ćorsokak“ i okrivio prvog predsednika Srbije Aleksandra Vučića za ovo, a potom, da „ne ide dvaput”, proširio listu, ističući u intervjuu britanskom Gardijanu da je „nestabilnost koja je u toku učinila region platformom za geopolitičke igre Ruske Federacije i Narodna Republika Kina“[11]. U međuvremenu, „kosovska policija“ je prijavila hapšenje još četvorice osumnjičenih u ataru sela Rudare, kod kojih je „pronađena oprema za komunikaciju“ i „veća količina oružja, municije i razne opreme“[12]. U srpskom, severnom delu Kosovske Mitrovice, pojačane jedinice „kosovskih specijalaca“, naoružane mitraljezima, počinju pretres automobila i građana, a na putevima su postavljene patrole.
U Prištini je održana sednica Saveta bezbednosti o situaciji, nakon koje je Aljbin Kurti izvestio sledeće: u Banskoj je došlo do napada na policiju od 30 naoružanih ljudi, oni predstavljaju „organizovanu formaciju koja je došla da se bori na Kosovu i Metohiji“. „automobili su bili bez registarskih oznaka“, „dva kamiona su postavljena na most da bi blokirali saobraćaj“. Kurti je pokazao fotografije džipova bez registarskih oznaka. „Kosovska policija“, rekao je, „napadnuta je ručnim bombama i minobacačem“, „dobro organizovana od srpskih kriminalnih grupa“, „osuđujemo ovaj zločinački i teroristički napad uz podršku Beograda“. Kako je objasnio, fotografije pokazuju da se „unutar manastira i pored spoljnog zida nalaze oklopna vozila bez registarskih oznaka“[13]. Napomena: oklopna vozila. Za sada sa srpske strane nije bilo opovrgavanja o oklopnim vozilima. Uopšte, Kurti je optužio Srbiju da sponzoriše nasilje i terorizam na Kosovu, tačnije, „organizovane kriminalne grupe“, koje, kako je tvrdio, imaju „političku, finansijsku i logističku podršku zvaničnog Beograda“[14].
Zapadni zvaničnici odmah su izrazili snažnu podršku delovanju „kosovske policije”: šef evropske diplomatije Žozep Borel je ukazao da „snažno podržavam strašni napad na kosovsku policiju”, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak „najoštrije osudio” „strašan napad na policiju”, specijalna predstavnica generalnog sekretara UN Karolin Zijade „najoštrije osudila” tragični incident i pozvala da se odgovorni privedu pravdi, rekao je šef misije OEBS-a. u Prištini Majkl Devenport rekao da je neophodno obnoviti mir i nastaviti dijalog u interesu svih zajednica, američki ambasador u Prištini DŽefri Hovenijer izjavio je da „odgovorni moraju biti izvedeni pred lice pravde“. Uglas su se čule izjave albanskih funkcionera iz Albanije i „Republike Kosovo“. Albanski premijer Edi Rama rekao je da je "smrt kosovskog policajca poziv na buđenje" i da "međunarodna zajednica mora da vrati Kosovo i Srbiju u dijalog o normalizaciji". Rama je pozvao na „mirovnu konferenciju pod nadzorom i garancijama EU i SAD“ uz „istovremeno usvajanje svih hitnih mera sa KFOR-om kako bi se sprečila dalja eskalacija situacije“.[15]
Seljani su se zaključali u svoje kuće, niko ne izlazi, selo je ostalo opkoljeno sa svih strana „kosovskom policijom“. „Kosovska policija“ blokirala je ulaz u selo Banska sa magistralnog puta Kosovska Mitrovica-Leposavić i nije dozvolila ni kolima hitne pomoći da uđu u Bansku i pomognu osobi koja je zatražila pomoć, a u sva četiri stacionirani su „kosovski specijalci“. Srpske zajednice na severu Kosmeta (Leposavić, Zubin Potok, Severna Mitrovica i Zvečan). U okviru akcije, koju je kosovska policija sprovodila tokom tri dana, uhapsila je osam Srba i oduzela „veću količinu oružja, municije, kao i druge opreme, uključujući vozila“.
U međuvremenu, na srpskoj osnovnoj školi „Braća Aksić” u gradu Lipljanu (Albanci čine ogromnu većinu stanovništva, a od nekada 5.000 Srba u gradu ostalo je bukvalno samo nekoliko desetina porodica) razbijeni su prozori. Trenutno školu u Lipljanu, koja radi u okviru obrazovnog sistema Ministarstva prosvete Republike Srbije, pohađa svega oko 50 srpskih učenika. Deca u ovu školu ne idu ponedeljkom jer je ponedeljak pijačni dan, kada je u gradu posebna gužva, pa iz bezbednosnih razloga nastavu pohađaju subotom.
U srpskim sredinama na severu proglašena je trodnevna žalost. Hiljade Srba na severu Kosova i Metohije palili su sveće, sa cvećem na trgovima i crkvama i sa suzama u očima odali počast sećanju na mlade ljude koji su stradali u dejstvima „kosovske policije“ u selo Banjska. U Leposaviću je tišinu dok su ljudi palili sveće prekidali samo jecaji supruga dvojice ubijenih mladića iz tog grada, a helikopter Kfora pojavio se iznad grada tokom srpskog mitinga.
Administrativni prelazi Jarinje i Brnjak zatvoreni su četvrti dan zaredom za saobraćaj iz centralne Srbije ka Kosovu i Metohiji, a kroz njih se i dalje nije moglo ni proći. Ova odluka Prištine stvorila je velike probleme ljudima koji su bili prinuđeni da na Kosmet putuju iz Raške i obližnjih mesta na posao, kao i školarcima i studentima koji su morali da idu u školu i fakultet (ogranak Prištinskog univerziteta u severnoj Kosovskoj Mitrovici).
Sada, pored činjenica, pređimo na suštinsku stranu onoga što se dogodilo.
Tako je u noći 24. septembra, otprilike tri dana nakon „reintegracije“ Nagorno-Karabaha u Azerbejdžan, kada se situacija u njemu potpuno razjasnila i otpor slomljen u korenu, 30-40 Srba na Kosovu i Metohiji napalo je „ Kosovska policija” na jednom prilično izolovanom, zabačenom mestu na Kosmetu, udaljenom od magistralnog puta Leposavić-Kosovska Mitrovica, ali neposredno na magistralnom putu Novi Pazar – Kosovska Mitrovica, ispod zidina jedne od riznica kulturno-istorijskog nasleđa, manastir Banjska.
Šta Aleksandar Vučić radi kao odgovor? Još jednom je objavio misterioznu borbenu gotovost vojske (nivo borbene gotovosti za kratko vreme je pouzdano premašio drugu desetku) i poveo ju je u „šetnju” duž administrativne granice sa Kosovom i Metohijom. Vojska Srbije ne može i nikada ne prelazi '’granicu'’, samo što svojim delom zapanjuje maštu onih koji posmatraju kretanje vojnih kamiona, a ponekad i vojne opreme.
Na licu mesta Srbi koji su „napali kosovsku policiju“ sreli su ne samo Albance spremne na sve u vidu „kosovske policije“, inače je grupa od četiri desetine ljudi, kako sledi iz izveštaja samih Albanaca, bila dobro naoružana i stekao veštine u rukovanju oružjem, očigledno ne samo koje je moglo da izazove neuporedivo neprihvatljiviju štetu. A to nije mogla da uradi zbog činjenice da ju je dočekalo oko 500-600 Albanaca, uključujući i snajperiste, udobno smeštenih na okolnim brdima.
Dakle, oko četiri desetine Srba poslato je na vatru nekoliko stotina podjednako impresivno naoružanih Albanaca, uključujući i snajperiste.
Šta se zapravo desilo, „šta je bilo“, bukvalno se svi „na srpskoj strani“ češu po glavi.
Napomenimo nekoliko tačaka koje rasvetljavaju dramu koja se dogodila.
Prema rečima Aleksandra Vučića, Priština je samo od februara 2023. godine „upotrebila policiju protiv Srba 62 puta, bila su 22 eskalirajuća napada i više od 40 akcija usmerenih protiv Srba“.[16] Srbija je odgovorila sa malo manje nego ništa.
Za mart 2024. godine, kako se šuška u političkom okruženju, u Srbiji bi trebalo da budu zakazani novi izbori na kojima će Vučića snažno „podržati” nova-stara „demokratska opozicija”, možda čak i kao jedan od lidera iz kovčega javnog zaborava Bivši predsednik Boris Tadić biće smenjen, pa Zapad demonstrira uticaj Vučiću.
Savetnik ministra odbrane Srbije Predrag Rajić objasnio je šta se dogodilo. Navedimo sasvim u potpunosti njegovu izjavu od 25. septembra, pošto su ove teze postale fundamentalne u objašnjavanju dešavanja na Kosovu za medije kako u Srbiji tako i van nje, uključujući i Rusiju: „KFOR, koji je odgovoran za bezbednost na Kosovu, ne želi da u potpunosti sprovodi svoj mandat i štiti Srbe“; „KFOR, koji je odgovoran, kako prema Rezoluciji 1244 SB UN, tako i prema drugim dokumentima, za održavanje mira, ne želi da ispuni svoj mandat u potpunosti“; „KFOR se povlači i dozvoljava Kurtijevom režimu da radi šta hoće“; „Srbija već više od godinu dana upozorava da će Kurtijeve akcije, koje su započele incidentima sa registarskim tablicama, a potom i ličnim kartama, prerasti u incidente sa fatalnim posledicama velikih razmera, kao što se dogodilo juče kada su povređeni Albanci i Srbi“; „Bilo je samo pitanje vremena kada će se to dogoditi, jer deo Srba na Kosmetu više ne želi da toleriše Kurtijev teror“; „Ono što se juče dogodilo neće biti i nije izolovan incident sve dok su specijalne snage ROSU[17] na severu Kosova, dok Kurti insistira da zajednicama na severu vladaju Albanci koji nemaju legitimitet dok ga imamo radikalizam, a međunarodna zajednica zasad ćuti”; „Međunarodna zajednica ne radi ono što je obavezna i što bi trebalo da uradi da spreči eskalaciju na terenu. Teško je identifikovati koja je od Rajićevih teza najupečatljivija, ali završni akord zvuči moćno: „za njih srpski zakoni malo znače“ i tvrdi da „Srbima na Kosovu jedino preostaje, koliko je to moguće, da ne popuštaju pred provokacijama.“[18 ].
Da ne podlegnu 62 provokacije iz Prištine za samo osam meseci (dve nedeljno) – to samo po sebi svedoči o izuzetnom stepenu unutrašnje harmonije kosovskih Srba, koji su, najverovatnije, u tome daleko ispred samog Dalaj Lame , ali ih srpske vlasti nude i dalje usavršavaju na putu odricanja od stvorenog sveta. Proteklih mesec dana nije prošao dan da neko od Srba nije uhapšen - ali Beograd je stoički ćutao.
Međutim, teze Rajića, tačnije Vučića, ili još tačnije, istinski anglosaksonskog PR-a, koji krije suštinu onoga što se dešava uz dimnu zavesu, veoma su gruba manipulacija, koju nije teško otkriti.
Rezolucijom 1244 naloženo je povratak oko 1.000 srpskih vojnih lica i policajaca u region - Vučić to nije učinio. Rezolucijom se Kosmet šest puta afirmiše kao sastavni deo Republike Srbije, što kaže i važeći Ustav Srbije. Rezolucijom se nalaže da se pronađe status za albansku manjinu[19].
Šta je Vučić uradio?
U pregovaračkom procesu Beograd-Priština (nakon što je tandem Tomislav Nikolić-Aleksandar Vučić prvi put došao na vlast 2012. godine, a potom je Vučić preuzeo isključivu vlast), albanski separatisti su dobili: granicu (uključujući i srpski sever!), carinu (najviše važan atribut državnosti), priznavanje diploma, automobilske tablice, katastar, matična arhiva, električna energija (ogromno jezero Gazivode na severu regiona, trafo-stanica Valač na samoj granici Srbije i Kosova, Srbija, bez obrazloženje, obustavljeno snabdevanje električnom energijom severnog dela svog južnog regiona, njeno snabdevanje se vrši potpuno nezavisno od Srbije ima kosovskog operatera – KOSTT) i telekomunikacioni sistem, međunarodni telefonski broj, sopstvenu vojsku, i najveće rudarsko postrojenje u Srbiji. sever rejona „Trepča“. Upravo je Vučić zabranio Srbiji održavanje izbora na Kosovu od 2013. godine, izbore tamo održava samo „Republika Kosovo“.
Sve su to atributi državnosti koje separatisti nisu mogli da dobiju ni od SAD, ni od Zapada, ni od NATO-a. Samo Beograd je mogao da „pokloni” državnost „UČK-Republiki Kosovo”. Da naglasimo: „Republika Kosovo“ je dobila legitimitet i državnost od Beograda i nije mogla da ih „pribavi“ na drugi legalan način.
Briselskim (2013), Vašingtonskim (2021) sporazumima i sporazumom Brisel-Ohrid (2023) završena je nacionalna kapitulacija Aleksandra Vučića, odnosno predaja Kosova.
Briselski sporazum je potpisan 19. aprila 2013. godine, dokument nosi potpise tadašnjeg premijera Srbije Ivice Dačića i Aleksandra Vučića u statusu prvog potpredsednika Vlade. U klauzuli 7 sporazuma stoji: „Policija će biti jedinstvena i to će biti kosovska policija. Sva policija sa severa Kosova treba da bude integrisana u okvir kosovske policije; stav 8: „Službe drugih srpskih bezbednosnih struktura dobiće mesto u odgovarajućim kosovskim strukturama“; stav 10: „Predviđeno je da se pravosudni organi integrišu u okvir kosovskog pravnog sistema“[20]. To znači da je Beograd likvidirao sud, policiju i bezbednosne agencije Srbije na celom Kosovu i preveo ga u ustavno-pravni poredak „Republike Kosovo“, odnosno sam dobrovoljno likvidira sve organe javne uprave Srbije.
Posle Briselskog sporazuma, sve je već bilo gotovo: Priština je integrisala sever u svoju strukturu, stekla sve atribute državnosti i od tog trenutka zaista može da radi šta hoće „na svojoj“ teritoriji. Uz jednu napomenu – to joj je obezbedio niko drugi do Aleksandar Vučić, i ne Zapad, ni međunarodna zajednica, ni NATO ni Kfor. Ako posmatramo sporazum kroz prizmu međunarodnog prava, treba konstatovati: do ovog trenutka prištinska vlada nije pokrivala celu teritoriju regiona. Sada su separatisti dobili glavni atribut države - „jedinstvenu i nedeljivu teritoriju“. Time su bivši militanti Oslobodilačke vojske Kosova stavili tačku na podeljeni suverenitet i stekli puni suverenitet. Ponavljamo: staciona policija, specijalci na severu regiona, grade vojne baze itd. Priština to može da uradi apsolutno legalno, to joj pripada – pravo koje joj je dao Vučić.
U Briselskom sporazumu nekoliko članova je bilo posvećeno formiranju određene Zajednice srpskih zajednica (ASO) na Kosovu. „Skupština Kosova“ je zabranila izlazak iz okvira kosovskog zakonodavstva, ukazujući budućem ASO-u na njegovo mesto – nema kulturno-teritorijalne autonomije (sa zakonodavnim funkcijama), samo lokalno rešavanje pitanja, tj. okvir nadležnosti stambeno-komunalnog upravljanja. Briselski sporazum je grubo prekršio međunarodno pravo, Ustav Srbije i uništio Rezoluciju SB UN broj 1244. Međutim, rešila je pitanja položaja srpske manjine u drugoj državi – to je suština i smisao Briselskog sporazuma. ASO do danas nije stvoren, jer je za Prištinu „peti točak u kolicima“.
Što se tiče Vašingtonskog sporazuma, napominjemo da je čl. 15 dozvoljava Kosovu da se pridruži međunarodnim organizacijama[21], čl. 2 i 4 Briselsko-Ohridskog sporazuma (tačnije, prvi je sporazum, a drugi plan implementacije) govori o teritorijalnom integritetu, suverenitetu i nezavisnosti Srbije i Kosova. U ovom sporazumu, kao da postavlja cilj što jasnije i jasnije, nedvosmisleno, zatvarajući sve rupe pred onima koji žele, da izrazi suštinu: „Čl. 1. Stranke moraju međusobno da razvijaju normalne, dobrosusedske odnose na osnovu ravnopravnosti. Obe strane moraju međusobno da priznaju svoja dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate“; "Umetnost. 2. Obe strane će se rukovoditi ciljevima i principima utvrđenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno ciljevima suverene jednakosti svih država, poštovanja njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje, zaštita ljudskih prava i nediskriminacija...”; "Umetnost. 4. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji...”[22]. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je zaključio Boris Tadić, tretira Kosovo kao nezavisnu državu[23]. A evropske integracije Srbije su ovim sporazumom tesno povezane sa predajom Srbije Kosovu. Odnosno, sama evropska integracija Srbije zahteva njeno napuštanje Kosova. Shodno tome, svako izražavanje podrške evropskom putu Srbije je zahtev za predaju Kosova. Tako je niko drugi do Aleksandar Vučić lično ispunio sve zapadne zahteve u vezi sa Kosovom. Apsolutno, bez izuzetka, svi zahtevi koji separatističkoj Prištini obezbeđuju atribute državnosti.
Međutim, Vučiću je pred eventualne martovske (ili bilo koje druge) izbore potrebno nešto što može da predstavi kao „pobedu”. U tako kritičnom trenutku za Srbe, narodu je više nego dovoljno Vučićevih beskonačnih jadikovaca da je „žrtva“, „da se borio“ i „uradio sve što je mogao“. Rezultate njegovih nastojanja je više nego teško prikriti čak i potpuno kontrolisanom propagandom, a za Srbe severa direktno, nešto manje za Srbe centralne Srbije, jasno je da je Priština dobila sve, pa i sever region, tako da njena policija, specijalne snage, izbori, vlasti i vojne baze pokrivaju sever. Na pravnoj osnovi, još jednom ponavljamo. Situacija je veoma slična Nagorno-Karabahu: postoje sporazumi sa Jermenijom, koje je Azerbejdžan jednostavno ispunio – i to je u pravu, kao što je Moskva više puta izjavila. Egzodus Jermena iz Nagorno-Karabaha ne postavlja nikakva pitanja – Kurti ovde ima pravo da izvrši potpunu odmazdu, i malo je verovatno da će to odbiti.
Osim toga, sve Kurtijeve optužbe da je „marioneta Zapada“ su neosnovane – nije povezan ni sa zločinom ni sa ratnim zločinima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), „na ucenu“ naterati ga da se odrekne interesa nacionalnih albanskih prava je nemoguće. To je njegova ogromna prednost, verovatno zbog toga su prethodni komandanti UČK smenjeni sa vlasti (Ramus Haradinaj, Hašim Tači).
Dakle, prvo da naglasimo ovo: Vučiću treba nešto veoma značajno za izbore. Drugo, dugi niz godina jedini Vučićev „adut” ove vrste bila je ozloglašena Zajednica srpskih opština, koju je Priština, čak i u formi svedenoj na nivo stambeno-komunalnih usluga, odbijala da stvori. A Vučićeva kalkulacija je bila da niko neće ulaziti u ovlašćenja ZSO-a u Srbiji, ili bar ne odmah, dovoljno je da se propagandna kampanja „zavrti“ u punom potencijalu da je ZSO „druga Republika Srpska“. ” Najvažnije je da dobijete trenutni rezultat, a sa njim i izbore kako biste formirali potpuno „svoju” vladu, a onda, kako kažu, možda vas „kriva izvuče”. Kurtijev stav da se ZSO neće stvoriti ostao je nepromenjen.
Dve stvari su više nego alarmantne: podudarnost u tajmingu sa Azerbejdžanom, koji je „reintegrisao” Nagorno-Karabah u svoju strukturu, i apsurdni napad nekih Srba vojnim oružjem, prema nepotvrđenim izveštajima, koji su došli iz pravca Novog Pazara, što je moglo da se desi u bilo kom drugom trenutku, ali se desilo skoro istovremeno sa akcijama Bakua, čim je postalo jasno da je I. Alijev pobedio bezuslovno i otpora neće biti. Pitanje je u ovom slučaju: ko i šta je zaista želeo da se „integriše” ili „reintegriše”, a ko je zapravo uradio ono što je hteo?
Ko je poslao 30-40 Srba na 500-600 Albanaca? Doktor nauka, profesor Aleksandar Đikić ističe: „Kosovska policija je opremljena veoma savremenom tehničkom opremom iz zapadnih zemalja, pre svega iz Velike Britanije, Nemačke, Amerike i Turske – tako da je ova akcija onih Srba, za koje zaista nismo znali ko su bili, u prvom trenutku delovalo je kao samoubilački čin... Sukobu koji je odneo živote ljudi prethodilo je ubistvo „kosovskog” policajca. „Kosovska policija“, a za sada niko ne može da kaže da je reč o nelegalnoj formaciji, jer je srpski politički establišment, pre svega predsednik Vučić, radio na uspostavljanju „kosovske policije“ kao bezbednosne strukture koja deluje na celom Kosovu i Metohiji. Dakle, ne možemo reći da je to protivzakonito jer je Srbija pristala na ovu bezbednosnu strukturu na severu Kosova i Metohije. Da li je predsednik Vučić znao šta radi ili nije znao šta radi – dogovore iz Brisela, Vašingtona, Ohrida – činjenica je da je Srbija legalizovala ove policijske snage. To je bila samoubilačka akcija. Ući sa trideset, kako se kaže, ljudi, neka ih bude četrdeset, protiv petsto do šest stotina naoružanih policijskih Albanaca, a kada se ovome dodaju Kfor, Euleks itd - to baca senku sumnje na upotrebljivost takvog korak... Ovaj događaj je bacio ozbiljnu senku i izazvao ozbiljne nemire među Srbima. Posebno ih je deprimirao govor predsednika Srbije u nedelju uveče... pre svega ton - videlo se da je govorio nervozno, uplašeno... umesto da govori kao neko ko bi dao reč ohrabrenju narodu, Proveo je skoro sat vremena uzdišući, stenjajući, „ne znam šta da radim“, „svi me lažu“, „sada tražimo srpsku policiju“. Pa imali smo srpsku policiju... neki su i dobili nalog da napuste ovu službu... Ono što se juče dogodilo izgleda kao spas za Kurtija. Kao da mu je neko namerno dao katalizator da bi mogao da nastavi da vlada“.[24]
Pravi smisao onoga što se dešava počinje da se jasnije, ostaje da se vidi kakve veze sa tim ima manastir Banska?
Američki bivši general NATO-a Vesli Klark rekao je da „Srpska pravoslavna crkva igra mračnu ulogu na Kosovu“ i pozvao na „masovne pretrese manastira“ jer su „Srbi krili oružje po manastirima“[25]. Pre oko 1,5 mesec u zvaničnom izveštaju Spoljnopolitičkog odbora britanskog parlamenta objavljeno je saopštenje u britanskom parlamentu Ališe Kerns: „u okolini Raške obučavaju se jedinice „zelenih ljudi“, vozila hitne pomoći iz severne Kosovske Mitrovice služe za prevoz oružja, a srpski manastiri služe za skladištenje oružja, namenjenog ljudima koji uče na ovaj ili onaj način“[26]. Srbi su bili u zelenim uniformama, jedan od poginulih Srba bio je vozač hitne pomoći iz Kosovske Mitrovice, Srbi koji su napali su se sakrili u manastiru. Kako kaže srpski političar M. Parović, ili „sa naše strane neko odlično obaveštava Britance, ili naše bezbednosne službe rade na potkopavanju srpske državnosti i da učestvuju u britanskom nastupu na Kosovu“[27]. Doktor pravnih nauka, profesor Univerziteta u Prištini (filijala u Kosovskoj Mitrovici) Dejan Mirović ukazuje na obraćanje Vučića posle događaja, koji je „u delirijumu pomenuo da je razgovarao sa Srbima na Kosovu, razgovarao o ulasku vojske , i da će biti velikih žrtava.” Javna tajna – Vučić je još iz vremena barikada obećao da će Vojska Srbije ući na Kosovo, „dajući nadu ovim hrabrim ljudima“. Međutim, kako ističe D. Mirović, „od vremena Briselskog sporazuma pa zaključno sa Briselsko-Ohridskim sporazumom, Vučić je stvar vodio do okupacije severa regiona od strane albanskih specijalnih snaga ROSU“, „odgovornosti za sve što se dešava, i moralno i političko, u potpunosti leži na Aleksandru Vučiću“ [28].
Od 28. septembra 2023. godine uveče na sever Kosmeta je ušao američki kontingent KFOR-a, u čijem naoružanju je, između ostalog, i eksperimentalno oružje – zvučna puška (posledice dejstva zvučne puške dovode do pojave takve pojave kod osoba koje se nalaze u njegovom zahvaćenom području, kao što su glavobolja, mučnina, dezorijentacija, gubitak ravnoteže, kao i mogući nepovratni gubitak sluha, čak i smrt nije isključena).
Srbija se sada nalazi u kritičnoj situaciji, u situaciji nacionalne katastrofe kakvu nije doživela od najmračnijih stranica svoje istorije. Ali u isto vreme, ovo je katastrofa koju je napravio čovek, stvorena prvo u pravnom polju, a zatim zacementirana „na terenu“, i to je najteža stvar. Nije poenta u „agresiji Prištine“, nije poenta u „povlađivanju“ međunarodne zajednice, stvar je samo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojim rukama pripremio pravni osnov za odvajanje južnog regiona. iz Srbije sa svim represivnim akcijama koje su usledile protiv Srba i Srpske pravoslavne crkve. Upravo je SPC ta koja je sada na udaru, nameravaju da je optuže za „srpski terorizam“, a s obzirom na ceo dosadašnji tok i smisao delovanja zvaničnog Beograda, vrlo je verovatno da će se pretpostaviti da će stavovi biti dati i ovde gore. Zatim sve što pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi – crkve, manastiri itd. biće pripisana „albanskoj kulturnoj baštini“, „albanskoj kosovskoj pravoslavnoj crkvi“.
Izvor: Pravda/Srpski stav
