Prva politička žrtva rata u Ukrajini pala je u Americi, i to u Kongresu. Predstavnički dom izglasao je smenu svog predsedavajućeg, republikanca Kevina Makartija na inicijativu njegovog stranačkog kolege Meta Geca. Glasanje s 216 glasova za prema 210 protiv dovelo je do istorijskog trenutka – dom je smenio svog lidera, pri čemu je osam republikanaca i 208 demokrata glasalo za smenu Makartija.
Insistirajući da je Amerika potrošila previše novca na rat Ukrajine protiv Rusije, Gec je podneo zahtev da predsedavajući predstavničkog doma napusti položaj jer je podržavao Bajdenovu politiku pomoći Ukrajini. Nikada niko u Kongresu pre Makartija nije smenjen na zahtev svojih kolega, tako da on ispisuje istoriju – ne nužno na način kakav je priželjkivao, već onako kako su zamislili kongresmen Gec i njegovi stranački istomišljenici, koji su tako sprečili odobravanje šest milijardi dolara za finansiranje Kijeva. Gec se oprostio od kolege rekavši da je dobra stvar to što imaju i boljeg predsedavajućeg. Makarti je u oproštajnom govoru istakao da se ne kaje što se zalagao za politiku vlade i što je služio američkom narodu. Gec ima drukčiju retrospektivu, koja se svodi na to da Makarti nije držao reč, jer je prekršio dogovor postignut u januaru o načinu na koji će republikanci raditi. Podsetio je da SAD duguju 33 triliona dolara, da je godišnji deficit 2,2 triliona dolara i da će dedolarizacija na globalnom nivou slomiti radničku klasu Amerike.
Makarti je negirao Gecove optužbe da je sklopio „tajni dogovor” s Bajdenom kako bi Predstavnički dom glasao o pomoći Ukrajini. Kako je rekao, želeo je samo više informacija od Bajdenove administracije.
Tako je kulminirao rat među republikancima u Donjem domu – onima koji su bili za Makartijevu smenu i onima koji su bili protiv nje. Sve je eskaliralo tokom vikenda, kad je Makarti, uz podršku demokrata, dobio neophodan broj glasova za usvajanje nacrta zakona o finansiranju vladinih agencija. Razlog za opoziv bio je upravo kompromis postignut s Demokratama odlukom o privremenom finansiranju do sredine novembra, čime je sprečena blokada vlade. Radikalna republikanska grupa odbacuje ovaj kompromis, zahteva oštre mere štednje i prekid pomoći Kijevu u sadašnjem obliku. U tim okolnostima izglasana je smena predsednika doma sa 216 glasova za i 210 protiv, što je ishod koji reflektuje duboku polarizaciju u Kongresu i žestoku borbu za vlast među republikancima, ali i pokreće pitanja o tome ko bi mogao da dobije podršku da ubuduće upravlja domom i očigledno sve neposlušnijom većinom.
Makarti je kongresmena Patrika Makhenrija, republikanca iz Severne Karoline, odredio za vršioca dužnosti predsednika dok se ne izabere novi čelnik Predstavničkog doma, inače po uticaju treća ličnost u SAD. Makarti je otišao i neće se opet kandidovati, ali se još dugo neće skloniti s novinskih stubaca, jer se mediji uveliko bave optužbama da je s demokratama skovao tajni dogovor o pomoći Ukrajini. Gec, koji je još od januara prozivao Makartija, tvrdi da je on s Bajdenom tajno „šurovao”, a šef Bele kuće u nedelju je naglasio da nema prepreka daljim akcijama. Makarti ove navode negira i optužuje Geca da sprovodi ličnu osvetu jer je bio predmet etičke istrage o nedoličnom seksualnom ponašanju i upotrebi droga.
Iz Bele kuće uveravaju da, bez obzira na to šta se dešava u Predstavničkom domu, celokupno njegovo rukovodstvo podržava nastavak pomoći Ukrajini. Tvrde i da su „ukrajinski skeptici” glasni, ali malobrojni. Međutim, odluka da se ne podrži novi paket finansiranja Kijeva ozbiljan je udarac za Volodimira Zelenskog, koji je u septembru išao u Vašington da moli Kongres da nastavi da podržava Ukrajinu. Da je udarac ozbiljan govori i to da je Bajden, dok njegova administracija ponavlja kako je sve u redu, iako je Pentagon zabrinut zbog sve manje raspoloživih resursa, sazvao prekjuče sastanak s evropskim saveznicima, s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom na čelu, da ih uveri u čvrst položaj SAD u vezi s ukrajinskim ratom.
Bajden je i tokom vikenda, dok se Kongres spremao da blokira novi paket od šest milijardi dolara pomoći Zelenskom, tvrdio da podrška neće biti prekinuta ni pod kakvim okolnostima i da će na kraju obezbediti još veću pomoć Ukrajini. Svakako, zaokret u Kongresu slabi zapadnu koheziju i raduje sigurno bar jednog svetskog lidera – Vladimira Putina. Posle Mađarske i razmimoilaženja između Varšave i Kijeva zbog najave poljskog premijera Mateuša Moravjeckog da će njegova zemlja obustaviti isporuke oružja, i novi premijer Slovačke Robert Fico želi da obustavi pomoć Ukrajini.
SAD sada plivaju u mutnim vodama i ovo su trenuci kada se mogu desiti opasne stvari. Ostaje nejasno ne samo da li će sledeće sedmice biti većine za izbor novog predsednika Kongresa, već i kako će na duže staze teći američko učešće u ukrajinskom ratu. Do sada zagarantovana sredstva dovoljna su za još nekoliko sedmica, a Bajdenu je za dalje neophodan Predstavnički dom, dok je sve više republikanaca koji ne podržavaju dodatno slanje novca Zelenskom. Tu je i neizvesnost američkih predsedničkih izbora 2024. Republikanci su sve glasniji u stavu da je politika administracije da se „brani od invazije preko tuđe granice dok bi vojne resurse trebalo iskoristiti da se spreči invazija na svoju južnu granicu”, misleći na krizu na međi s Meksikom zbog ponovnog masovnog dolaska migranata koji pokušavaju da uđu u SAD.
BRITANCI IM DALI GARANCIJE? Priština neće da pregovara dok se Srbiji ne uvedu sankcije pod oznakom "hitno"
Izvor: Politika.rs
