Da strpljenja ponestaje, a sa njim i jedinstvene politike, prvo se videlo na primeru Evropske Unije koja je sve dalje od konsenzusa. Pokazali su to prošlonedeljni izbori u Slovačkoj, koji su na političku scenu vratili bivšeg premijera Roberta Ficoa, koji je pre 5 godina morao da se povuče sa funkcije nakon ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice. Lider koji u zapadnim krugovima važi za proruski orijentisanog, svoju kampanju zasnovao je na tvrdnji da građani Slovačke imaju veće probleme od Ukrajine, a njegovo prvo obećanje odnosilo se na prekid vojne podrške Kijevu

“Da imam čast da formiram sledeću vladu i postanem premijer, malo bih zatrovao vazduh u EU. Na svakom sastanku Evropskog saveta bih pitao: Zašto zaboga, pričamo samo o tome koliko ćemo municije poslati u Ukrajinu, koje tenkove ćemo poslati, koliko milijardi ćemo potrošiti na još naoružanja? Drugo, pitanje antiruskih sankcija… Hajde da se malo poslužimo zdravim razumom. Možda su neke sankcije naškodile Rusiji, ali činjenica je da ruska ekonomija raste, a evropska privreda ide u recesiju”, poručio je bivši , a možda i budući slovački premijer.

Pogodi ko se vratio?

Pitanje podnošljivosti ekonomskih posledica rata, postavljaju i druge članice Evropske unije. Među prvima, od početka, Mađarska, čiji je premijer Viktor Orban odmah čestitao pobedniku.

"Pogodi ko se vratio? Uvek je bilo dobro raditi sa patriotom" napisao je na “X” mreži Orban koji je, sudeći prema anketama, sve poželjniji partner Slovačke.

Pred Robertom Ficoom je sada zadatak da pronađe koalicione partnere i ako u tome bude uspešan, Slovačka bi mogla ozbiljno da uzdrma već načet proukrajinski savez. U analizama inostranih medija, preovlađuje stav da bi država koja je važila za jednu od najstabilnijih saveznica Ukrajine, mogla da postane još jedan partner Rusije, a time i tačka razdora unutar zapadnog saveza. Politički analitičar Dragomir Anđelković tvrdi međutim da su takve prognoze neutemeljene, kao i optužbe na račun proruske orijentacije pobednika slovačkih izbora.

“Robert Fico nije nikakav proruski kandidat. On ne stavlja na prvo mesto sukob u Ukrajini, jer to doživljava kao američko-rusku, pa i američko-kinesku borbu za gobalni uticaj. Fico pre svega priča o interesima same Slovačke i prebacuje težište na to , umesto da ono bude na interesima Amerike, a to je stavljanje EU i evropskih država u funkciju sopstvene gopolitike. On sigurno neće ući u zonu konfrontacie sa zvaničnim Briselom ili Amerikom, ali će sve ono što je u domenu slovačke autonomne odluke, preusmeriti ka jačanju privrede. I neće prevelike resurse davati za Ukrajinu. Naravno, ako formira vladu”, objašnjava Anđelković.

Pa ipak, pukotine u savezništvu postoje. Videlo se to već u prvim mesecima rata, koje su obeležile nesuglasice oko sankcija Rusiji, potom oko kvota za uvoz ukrajinskog žita, a sada i u pogledu vojne pomoći Kijevu. I tu je poruka Roberta Ficoa jasna.

“Mir je jedino rešenje. Odbijam da budem kritikovan i etiketiran kao ratni huškač samo zato što pričam o miru, dok se oni koji podržavaju rat i ubijanje nazivaju mirovnim aktivistima. Nećemo poslati nijedan metak u Ukrajinu iz državnih zaliha”.

Nacionalne politike na prvom mestu

Vojnoj pomoći Ukrajini protivi se i Poljska. I ne samo vojnoj. Iako daleko od bilo kakvog savezništva sa Rusijom, Poljska je još jedna članica EU koja je sve veća pretnja jedinstvenoj proukrajinskoj politici. Uoči parlamentarnih izbora u toj Centralnoevropskoj državi, među dominantnim temama je pitanje podrške Ukrajini, koju predsednik Andžej Duda opisuje kao davljenika koji ugrožava svoje spasioce.

“Svako ko je iskusio spasavanje davljenika, zna koliko je to opasno, jer vas on povlači u dubinu. U strahu, on dobija nezamislivu snagu i povlači sa sobom spasioca. Kažu da se davljenik hvata za slamku i to je situacija sa Ukrajinom. Moramo da delujemo na način koji će nas zaštititi. Dakle moramo da gledamo naš interes”, kategoričan je predsednik Poljske, koja je takođe pred parlamentranim izborima i koja je tokom kampanje Ukrajinu istakla kao važnu predizbornu temu.

Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c

— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023

Evropa je početkom sedmice pokušala da ublaži najnovije poruke nejedinstva. Ministri spoljnih poslova država članica, po prvi put su se sastali van granica EU - u Kijevu, odakle je šef evropske diplomatije Žozep Borelj obećao nastavak podrške.

“Predložio sam novi bilateralni višegodišnji okvir evropskog mirovnog instrumenta, sa do 5 milijardi evra za narednu godinu. Nadam se da ćemo postići dogovor pre kraja godine, do kada se članice moraju usaglasiti o reviziji višegodišnjeg finansijskog okvira sporazuma. Takođe radimo na jačenju evropske i ukrajinske odbrambene industrije. I naravno, najjača sigurnosna obaveza koju možemo dati Ukrajini je članstvo u EU”, poručio je Borelj iz Kijeva .

Ima li Evropa dovoljno snage da zaustavi eroziju zajedničke politike?

“Kao što je sastanak evropskih lidera u Kjevu poruka da će oni ostati uz Ukrajinu, tako je i glasanje u mnogim evrpskim zemljama poruka evropskoj političkoj eliti ali i Ukrajini, da su građani nezadovoljni. Ipak, ni jedna ni druga stvar neće izazvati brzu promenu politike. Niti će EU biti vše uz Ukrajinu zato što su ministri otišli u Kijev, niti glasanje u Slovačkoj, ili prethodno u Mađarskoj, pokazuje da će doći do nekog drastičnog otklona, ali sve to ukazuje na puls birača. Bitno je da oni plaćaju ceh, da su im energenti skupi, da je veliki broj zemalja ušao u recesiju. Sve to je posledica velikog naprezanja da bi se podržala Ukrajina, dok većina Evropljana shvata da to nije njihov rat. Građani shvataju da se odriču za nešto što im neće koristiti. Zašto bi Slovaci plaćali skuplje energente i zašto bi im propala autoindustrija, da bi Amerikanci zadržali dominantan položaj u svetu? To mnogi misle i u Poljskoj, ma koliko imali istorijski antagonizam prema Rusiji. To nezadovoljstvo sigurno će se odraziti na ublažavanje ekstremno proukrajinske politike, odnosno na davanja u narednim mesecima, ko god bili akteri na političkoj sceni”, objašnjava Dragomir Anđelković

S druge strane Atlantika

Za Evropu je posebna glavobolja i to, što svoju odbrambenu, ali i spoljnu politiku vezuje za SAD. A sa te strane Atlantika, Ukrajina je početkom meseca takođe ostala bez podrške. Jer, kao i u Evropi, i u Sjedinjenim Državama je rat postao dominantno polje unutrašnje političke borbe. Rasprava o budžetu savezne vlade, pokazala je sve manje razumevanja za ukrajinske ratne potrebe. To neslaganje, umalo je Amerikance koštalo privremenog zatvaranja vlade, a sve zbog neslaganja Kongresa između dve verzije budžeta - sa i bez fonda za Ukrajinu.

Pitali smo Dragomira Anđelkovića kako se dešavanja u Sjedinjenim Državama, naročito u izbornoj godini, preslikavaju na politička kretanja u Evtopi, ali i u NATO alijansi

“NATO je stvoren kao odbrambeni savez, tako da ne vidim zašto bi bio zabrinut što u jednom ratu koji je u suštini posredna zapadna agresija protiv Rusije, mnogi nisu spremni da učestvuju maksimalno, nego samo onoliko koliko ih Amerikanci nateraju. Koliko su Amerikanci spremni da pritisnu saveznike, oni ih prate. Kako se budu bližili sopstvenim izborima, i kako bude rasla mogućnost da dođe do političkih zaokreta, manje će biti pritisaka na njihove klijente iz Evrope da prate tu politiku. Ništa to nije novo. NATO će nastaviti da postoji i biće ono što je i do sada bio – klub koji podržava Ameriku. Ona je primarna, svi ostali su sekundarni”.

Sve ovo, ide na ruku Moskvi, koja, kako veruju strane diplomate, upravo računa na slabljenje antiruske koalicije i njene podrške Ukrajini, koja će na kraju naterati Kijev da sedne za pregovarački sto. Tome u prilog govori i zapažanje inostranih izveštača, sa nedavnog zasedanja Generalne skupštine UN, na kojem Ukrajina nije bila na vrhu dnevnog reda, niti su obraćanja Volodimira Zelenskog bila propraćena sa istom pažnjom kao ranije. Iako je Rusija u poslednjim obraćanjima evropskih i američkih političkih lidera upozorena da ne računa na “zamor” zapadnih saveznika, on je stigao.

O velikom incidentu u Crnom moru pročitajte OVDE.

Izvor: RTV