Piše: Miodrag Milikić
Uspešna ofanziva Hamasa i prodor na izraelski teritoriju samo pokazuju mnoge nedostatke i ranjivost izraelske vojske koja se kotira među najbolje obučenim oružanim snagama sveta. Naravno, niko nije 100 posto nepobediv, ali ratni sukobi u celom svetu u poslednjih deset godina pokazuju da su pali mitovi o raznim oružanim snagama i njihovoj moći koja je teoretski predstavljena svetskoj javnosti. Praksa je pokazala sve suprotno teoretskim tvrdnjama.
Ovde se ne radi samo o pojedinačnim zemljama, već i o velikim vojnim savezima kao što je NATO, ali hajde da pogledamo primere rada armija koje su u svetu predstavljene kao najmoćnije.
PVO i PRO sistemi ne mogu da odbrane zemlju od napada, svaka odbrana je bušna
Uzećemo za primer tri najefikasnija PVO sistema: izraelska Gvozdena kupola, američki Patriot i ruski S-400. Uz baterije ovih raketnih sistema PVO idu i radarski sistemi, koji iniciraju rad PVO i PRO sistema.
Poslednji raketni napadi Hamasa na Izrael su srušili mit o neprobojnosti Gvozdene kupole, te su rakete iz Pojasa Gaze pogodini i Glavni grad Izraela Tel Aviv.
Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023
Američki sistem Patriot je apsolutni šampion u neefikasnosti, s obzirom da ga koristi veći deo članica NATO, kao i ekonomski saveznici SAD na Bliskom Istoku. Najbolji primer neefikasnosti ovog sistema je prošlogodišnji napad Jemenskih Huta raketama Badr2 na saudijska naftna postrojenja. Tada je Rijad dobio od SAD dodatne baterije sistema Patriot zbog održavanja trke Formule 1 u DŽedi, ali su Huti uspešno pogodili ciljeve koji su se nalazili na samo jedan kilometar od trkačke staze.
NATO je zakođe pokazao svoju slabost i ranjivost kada je prošle godine dron iz Ukrajine pao u naseljenu četvrt Zagreba, a prethodno je preleteo vazdušni prostor Rumunije i Mađarske. Radi se o sovjetskoj bespilotnoj letelici Striž, koja je bila u naoružanju ukrajinske vojske.
Ista bespilotna letelica je zadala muke i ruskoj protivvazdušnoj odbrani 2022. godine, kada je pogođen vojni aerodrom Engels u Saratovskoj oblasti. Primera radi, razdaljina između Harkova u Ukrajini i Saratova u Rusiji je čitavih 870 kilometara. Ni radarski sistemi, ni PVO rakete nisu reagovali, a dronovi su preleteli toliku razdaljinu.
Pto se tiče pehova ruske PVO, o tome govore mnogi primeri napada na Belgorodsku, Brjansku, Kursku, Smolensku, ali i Moskovsku oblast, a neki dronovi su stizali i do same Moskve.
Na osnovu navedenog, postavlja se pitanje o efikasnosti sistema PVO dveju najvećih vojnih sila: Da li Amerika može da se odbrani od ruskih raketa i da li Rusija može da se odbrani od američkih?
Obaveštajne službe su bušne
Svetskoj javnosti je izraelski Mosad predstavljen kao najefikasnija obaveštajna služba, ali poslednji napadi na Izrael su pokazali da su i oni zakazali u svom radu. Jevrejskoj državi sigurno nije u cilju da dopusti napade ovakvih razmera i prodor na njihovu teritoriju, a Mosad nije imao nikakve podatke o planovima i kretanju palestinskih snaga u Pojasu Gaze, pa se i to može smatrati jednim od razloga za neuspeh Izraela.
Zapadne obaveštajne službe, kao što su CIA, BND ili MI-6, pokazuju svoju efikasnost, ali njihovi podaci padaju u napadima ruskih, kineskih i drugih hakera.
Ruske obaveštajne službe su imale najveći propust pre početka intervencije u Ukrajini 2022. godine. Pre samog ulaska ruskih trupa u Donbas i druge delove Ukrajine, zapadni zvaničnici, kao što su predsednik SAD DŽozef Bajden, državni sekretar SAD Entoni Blinken, nemački kancelar Olaf Šolc i drugi su upozoravali na namere Rusije, dok su ruski zvaničnici to komentarisali kao laž i izmišljotinu. Na kraju se ispostavilo da su zapadni političari bili u pravu, a nešto kasnije se ispostavilo da se estonska obaveštajna služba infiltrirala u rusku i došla do informacija o planovima vojne intervencije u Ukrajini.
'’Ma zgaziće ih za tri dana'’
Primer rata u Ukrajini opet govori o tome da se praksa mnogo razlikuje od teorije. Još od početka Ruskog proleća 2014. godine, mnogi vojni stručnjaci su prognozirali da bi Rusija mogla u kratkom vremenskom roku da osvoji velike delove ili celu Ukrajinu. Tok specijalne vojne operacije govori sasvim suprotno.
Ruska vojska se suočila sa dobro obučenom i naoružanom ukrajinskom vojskom, koju je Zapad pripremio za ovaj scenario.
Setimo se samo da je ruska vojska zauzela naselja u Kijevskoj oblasti u početku, ali da su brzo bili prinuđeni na povlačenje. Isto se dogodilo i u Černigovskoj oblasti, ali bolji primeri su Harkovska i Hersonska oblast.
Radi se o lošoj proceni situacije na terenu, posebno procene odnosa stanovništva prema Rusiji i ruskoj vojsci u delovima zemlje gde se priča samo na ruskom jeziku. Tako su izgubljene zauzete teritorije u Harkovskoj oblasti i grad Herson je prepušten Ukrajini.
U ostrašćenoj domaćoj javnosti, čije su mišljenje podgrevali gosti raznih TV emisija na temu sukoba u Ukrajini, u početku je vladalo mišljenje da će ovaj sukob trajati tri ili sedam dana. Na kraju se ispostavilo da su sve te prognoze bile netačne.
Prognoziranje daljeg toka i ishoda bilo kog započetog oružanog sukoba je nezahvalan posao, jer se često dogode nepredviđeni momenti koji menjaju situaciju, a još manje je humano jer se tu radi o životima ljudi na obe strane.
Moral vojske je presudan
Ma koliko neprijatelj bio naoružan, njegova zemlja bila bogata, moral vojske je faktor koji često odlučuje pobednika u bitkama. U našoj istoriji smo imali takve primere od 1912. do 1918. godine.
U 21. veku možemo da navedemo primer jemenskih Huta, koji su uprkos napadima koalicije koju predvodi prebogata Saudijska Arabija, izvojevali pobede u mnogim bitkama, a sve to zahvaljujući moralu ustanika.
Međunarodna zajednica je uvodila sankcije Hutima, svaka finansijska komunikacija sa Jemenom je bila blokirana, izgladnjivani su godinama, ali su uspeli da se održe u uslovima u kojima bi se mnogi predali.
Izvor: Pravda
