Beriša navodi da je nekadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović politizovao do te mere popis da je i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve nazvao razbojnicima u crnim mantijama, a to, kako kaže, ukazuje na činjenicu da nikome u regionu ne odgovara broj Srba koji živi van granica Srbije, u regionu.
"To je ključno, ne koliko ima ostalih stanovnika, već koliko je Srba u, na primer, Crnoj Gori. Tamo se prema poslednjem popisu 28 odsto građana izjasnilo kao Srbi, a sve procene ukazuju da bi taj procenat mogao da ide iznad 37 odsto i to ne odhgovara ni u Crnoj Gori, niti će u BiH, niti na Kosovu", navodi Beriša.
Kada je reč o Kosovu, kako kaže Beriša, popis nije obavljen od 2011. godine, a prema procenama, trenutno tamo živi oko milion stanovnika, od kojih je oko 120.000 Srba.
"Veliki broj albanske populacije se odrekao državljanstva novonastale države Kosovo, a Srba koji su ostali na Kosovu da žive, prema procenama, ima oko 120.000. Ta činjenica Aljbinu Kurtiju ne odgovara i zato on, otkako je došao na vlast pomera datum održavanja popisa, a pritom je uzeo od Evropske unije 4,8 miliona evra koji su bili namenjeni tome da se vidi koliko ljudi ukupno živi na Kosovu. Kurtijeva je procena da mu u ovom trenutku to ne ide u prilog", smatra Beriša.
Govoreći o broju Srba na Kosovu, Beriša kaže da ih je na severu 40.000 onih koji imaju pravo glasa i dodaje da je u poslednjih nekoliko godina natalitet kod Srba porastao.
"Može se govoriti o 120.000 ljudi srpske nacionalnosti što remeti Kurtijevu ideju o nezavisnosti Kosova. Bez obzira što on govori da je taj proces završen, vidimo da nije i po Rezoluciji 1244 i drugim dokumentima koji govore da Kosovo nije nezavisna država, već da je pod Ustavom Srbije", kaže on.
Beriša smatra da Aljbin Kurti u ovom trenutku neće ići ka održavanju popisa jer, kako ističe, ne želi da pokaže prave podatke o broju Srba na Kosovu.
Kada je reč o Crnoj Gori, tu je, smatra, ključno pitanje zbog čega se izbegava popis. Napominje da je u Crnoj Gori prethodna vlada Dritana Abazovića donela propise i zakone koji su bili neophodni za to. Ukazuje da će nova vlada Crne Gore na čijem je čelu Milojko Spajić morati da promeni pravac saradnje sa Srbima u Crnoj Gori jer je ključno pitanje odnos Srba u regionu prema Srbiji i Srbije prema Srbima u regionu.
"To ne bi trebalo da bude prepreka, već bi taj argument prisustva Srba u regionu te zemlje trebale da preokrenu i da koriste u pozitivnom smislu, kao što smo imali prilike da vidimo u kritičnim trenucima, na primer, za vreme kovid epidemije kada je nestalo hrane - predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da zemlje u regionu ne treba da brinu jer ono što ima Srbija imaju i oni. Znači, treba suprotno da koriste prisustvo srpskog življa u regionu, a ne da se plaše. Srbi u regionu sigurno, ukoliko se bude utvrdilo, a utvrdiće se njihov tačan broj, treba da budu samo most, a ne da plaše građane u tim zemljama", kaže naš sagovornik.
Kada je reč o Albaniji, Beriša navodi da u toj zemlji popis nikada nije završen u pravom smislu od Drugog svetskog rata pa naovamo, kao i da i tamo postoje trvenja zbog broja Srba u Albaniji kojih ima, kako kaže, u regionu opština Tirana, Skadar, Fir, Valona.
Napominje da je u Albaniji druga zajednica koja je većinska - grčka i kaže da se u toj zemlji ne pridaje mnogo važnosti verskim pitanjima.
Izvor: Kosovo onlajn
