Ovaj nemački medij navodi da dosadašnja vlast ima ogromnu većinu u parlamentu.
- Prethodna koalicija naprednjaka i socijalista zajednički drži 221 od 250 mandata u parlamentu. Opozicija Srbije, koja je delom bojkotovala izbore u znak protesta protiv opštih uslova, samo je kvantitet koji se ne može zanemariti. Pored nekih predstavnika manjina - Mađara, Albanaca i muslimana sa srpske granice sa Crnom Gorom, za koje važi niži prag cenzusa, samo je jedna (delimično) opoziciona stranka uspela da pređe prag cenzusa od tri odsto. Čak je najavila i nameru da sarađuje sa prethodnom Vladom.
Mala izlaznost
- Dugo se bavim politikom, ali nikada nisam doživeo ovakav trenutak - prokomentarisao je Vučić pobedu svoje stranke, dok nemački medij navodi da je odziv glasača bio nizak zbog kombinacije bojkota mnogih opozicionih stranaka, straha od koronavirusa i lošem vremena na dan glasanja.
- Kako se ovaj rezultat može tumačiti? Ovaj rezultat se može tumačiti kroz izjavu Olivera Varejija, komesara Evropske unije za proširenje. Mađar je govorio o "važnom danu" za Srbiju i rekao je da se raduje zajedničkom radu kako bi Balkan mogao brzo da krene ka članstvu u EU. To se vidi i u mađarskoj vladi, koju je Vučić podržao u izbornoj kampanji. Podrška je stigla i od Donalda Tuska, lidera Evropske narodne stranke, udruženja hrišćanskih demokrata i konzervativaca u Evropi - navodi "Frankfurter Algemajne" i dodaje:
- Ali, možete i da pogledate bliže. Tada vidite zemlju koja je na putu jednopartijskoj državi sa plebiscitarnim vencima. Zemlja u kojoj će predsednikova stranka u budućnosti biti zastupljena još više u parlamentu nego Putinova stranka Ujedinjena Rusija u Dumi u Moskvi. To bi se moglo videti kao zapanjujući dokaz jednoglasnosti srpskog biračkog tela.
Razvoj zasnovan na ruskom modelu?
Nemački medij navodi da je koronavirus "ojačao podršku Vladi".
- Ovo sugeriše da je pandemija u Srbiji, bar u kratkom roku, još jednom ojačala već solidnu podršku Vlade. Ali osim toga, postoje i drugi razlozi zbog kojih sastav novog parlamenta Srbije više podseća na ruske uslove nego na one koji su uobičajeni u većini demokratija u EU. Zato što se država srpske demokratije u nekim aspektima razvijala više po ruskim ili beloruskim, nego po evropskim standardima.
"Frankfurter Algemajne" zaključuje da mediji koji su pod kontrolom vlasti olakšavaju posao Srpskoj naprednoj stranci.
- Većina masovnih medija - televizijski kanali, internet portali i novine - pod kontrolom su poslovnih ljudi koji usko sarađuju sa Vladom. Ovi mediji prate rad vlasti sa dugoročnim pohvalama i sistematski napadaju opoziciju. Vlasti i neke druge državne institucije stavljene su u službu vladajuće stranke, a ne očekuje se da će zvaničnici biti lojalni državi, već stranci - ističe ovaj medij i dodaje:
- To nije interno pitanje, jer je i Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Evropska narodna partija (EPP) je prihvatio Srpsku naprednu stranku kao pridruženu članicu. U nekim evropskim prestonicama Vučić, bivši ministar informisanja srpskog tiranina Slobodana Miloševića, koji je umro u pritvoru u Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu 2006. godine, bio je ili se smatra važnim regionalnim partnerom, čija se domaća politika mora predvideti u interesu stabilnosti jugoistočne Evrope.
Medij navodi da sada SNS ima dvotrećinsku većinu u Skupštini i da ima mogućnost da menja Ustav.
- Vučića neki vide kao garanciju da će Srbija priznati Kosovo i tako pomoći u rešavanju jednog od najvažnijih sukoba u regionu. Čini se da se ta želja još više približila rezultatu ovih izbora. Na kraju krajeva, Vučićeva stranka bi sada imala većinu da menja preambulu srpskog Ustava, koji stoji na putu priznavanja Kosova, bez obzira na partnere. Ali, ako mislite da će se to desiti sada, možda ćete biti razočarani. Sam Vučić je jasno stavio do znanja da članstvo u EU u zamenu za priznanje Kosova nije dovoljno. Beograd želi više, a verovatno pre svega teritorijalnu naknadu na severu Kosova i Bosne, čak i ako se to spoljnom svetu ne saopšti otvoreno.
Šta je Lavrov zapravo rekao Vučiću pročitajte OVDE.
Izvor: Frankfurter algemajne cajtung