NATO od 2008. obećava da će Ukrajina jednog dana postati članica ovog vojnog saveza. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta, bezuspešno, zagovarao obećanje da će Kijev moći da uđe u NATO kada se rat završi.
Sada već bivši generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen, koji je gotovo deceniju bio plaćeni savetnik ukrajinskih političara, izašao je u javnost sa predlogom na koji mnogi odmahuju glavom.
Pošto se kraj rata ne nazire, Rasmusen kaže da alijansa treba da ponudi Ukrajini članstvo bez vraćanja Krima, Donbasa i drugih teritorija koje je ruski predsednik Vladimir Putin nezakonito pripojio.
Rasmusen je uveren da bi to odvratilo Putina od pokušaja da zauzme druge ukrajinske teritorije. Jer, za sve članice NATO-a član 5 govori o kolektivnoj odbrani – ako je jedan napadnut, svi zajedno brane.
Prema Rasmusenu, Ukrajina bi stoga bila članica NATO-a, ali u granicama onih teritorija koje su sada pod kontrolom Kijeva.
Međutim, čak i za one lidere koji se snažno zalažu za brzo učlanjenje Ukrajine u NATO, ovaj predlog je neprihvatljiv. Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis ne želi ni da razmatra opciju prekida vatre, nazivajući tu ideju „sramnom“.
„Bilo kakva vrsta pregovora je uvod u Dan pobede u Moskvi“, rekao je Landsbergis na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije u ponedeljak. „Davanje teritorije je suprotno međunarodnom pravu. Teritorijalni integritet mora biti svetinja“.
Protiv "kompromisa sa zlom"
Govoreći za DV, ukrajinski parlamentarac Ondrij Osadčuk takođe odbacuje ovu opciju. „Svaki prekid vatre, svako zamrzavanje sukoba, svaki kompromis sa zlom samo će Rusiji dati vremena da napuni svoje baterije“, rekao je on.
Osadčuk se zapitao da li bi NATO uopšte razmatrao članstvo zemlje koja nema punu kontrolu nad svojom teritorijom.
On takođe smatra da bi Rusija odbila takav predlog i ostala pri svojim većim apetitima. Oni i dalje veruju da mogu, kao neka velika zmija, polako da progutaju celu Ukrajinu“, ističe Osadčuk.
Samo nespremnost Zapada da se bori — ne za Ukrajinu, već za sebe — daje svim tim 'stručnjacima' osnovu za tako neverovatne ideje, koje nemaju nikakve veze sa realnošću“, ljuti se ovaj poslanik.
Probni balon?
Ovo nije prvi put da se takva ideja pojavljuje.
Na konferenciji u Norveškoj u avgustu, Stijan Jensen, šef kabineta generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, sugerisao je da bi jedan od mogućih ishoda mogao biti da se Ukrajina odrekne dela svoje teritorije u zamenu za članstvo u NATO.
Kada su ovi komentari, prvobitno na norveškom, stigli do međunarodne štampe, odmah je došlo do negodovanja Kijeva i brojnih ukrajinskih saveznika.
Stoltenberg je u roku od 24 sata morao da potvrdi da NATO podržava Ukrajinu da povrati svoj teritorijalni integritet. NJegov šef osoblja, Jensen, morao je da se izvini što je pogrešno rekao.
Analitičar Edvard Hanter Kristi, bivši odbrambeni ekonomista NATO-a, kaže da je ovo samo jedan primer grešaka koje se prave prema Ukrajini.
On naziva „bizarnim“ to što se rečima kaže da Krim pripada Ukrajini i da Kijev mora da povrati celu svoju teritoriju, ali da se tada Ukrajincima ne šalje oružje većeg dometa.
„Potreban im je čitav arsenal oružja da bi imali stvarnu šansu da promene situaciju na terenu, a onda ćemo videti kuda vodi diplomatija“, rekao je Hanter Kristi za DV.
Prvo tenkovi, pa pregovori?
Bruno Lete iz Nemačkog Maršalovog fonda je takođe zbunjen i pita se da li bivši prvi čovek NATO-a Rasmusen veruje da bi bezbednosne garancije funkcionisale za Ukrajinu.
„Kako ćete odvratiti Rusiju od napada na Ukrajinu, kada je Ukrajina u NATO? Da li to znači da će NATO poslati kopnene trupe u tu zemlju? Da li to znači da treba razmišljati o multinacionalnoj brigadi za Ukrajinu, sličnoj onoj sada uspostavljenoj na Baltiku?“
Lete smatra da put ka miru vodi preko vojne prevlasti Kijeva. Tek tada će Ukrajina moći da pregovara o sporazumu koji joj neće naneti štetu“, rekao je ovaj ekspert.
Hanter Kristi naglašava da se NATO obavezao da će pomoći u uspostavljanju punog teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Strateški, vojno, pravno i zbog međunarodnog ugleda i prestiža alijanse moramo ići do kraja“, naglasio je on.
Ali sa sve većim znacima da podrška ukrajinskoj borbi bledi, predsednik Zelenski će možda morati da razmotri da odustane od dela svoje zemlje i da to nazove „mirovnim sporazumom“.
NEVEROVATNE SCENE SA PRVE LINIJE FRONTA: Ukrajinski komandant avijacionog krila je prešao na stranu Rusije
Izvor: Vebtribune.rs
