Piše: Vladimir Dimitrijević

DEJAN RISTIĆ KAO ZNAMENJE VREMENA

Jedna od ključnih vesti naših dana je da naprednjačka vlast ( Vučić – Brnabić vlast ) neposredno stoji iza kroatoumne revizije broja srpskih žrtava u konclogoru Jasenovac. Ona je, naime, na treće mesto naprednjačke liste za predstojeće izbore u decembru 2023. stavila Dejana Ristića, pisca nekoliko knjižuljaka o našoj istoriji na nivou ispod „Mikijevog zabavnika“, čoveka koji se, nikad i nigde, nije bavio genocidom, ali koji je došao na čelo Muzeja žrtava genocida u Beogradu. 

O strategiji i taktici Vučić – Brnabić režima kad je poricanje Jasenovca u pitanju pisao je Miloš Ković:“Može li se zamisliti kako bi izraelska javnost reagovala na premijera koji bi usred Tel Aviva pružio javnu podršku instituciji koja se bavi umanjivanjem broja žrtava Aušvica? Da podsetim, broj žrtava Jasenovca se sa prihvaćenih 500.000-700.000 svodi na 80.000-120.000 zato što za sada imamo oko 80.000 imena žrtava, dok zvanična (i zakonom zaštićena) procena broja žrtava Aušvica iznosi oko 1.100.000, pri čemu postoji spisak od samo 445.163 imena, i to ne ubijenih, nego onih za koje se zna da su bili zatočenici ovog logora. Dobro je da potomci žrtava genocida u NDH koji danas žive u Srbiji znaju šta finansiraju. Veoma je korisno i to da se zna za šta se glasa na ovim izborima – da Srpska napredna stranka na izbore izlazi sa javnim stavom da bi, uz tesnu saradnju sa hrvatskim kolegama, broj žrtava Jasenovca trebalo gotovo desetostruko umanjiti. Konačno, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i njihovi saradnici poslali su srpskim istoričarima jasnu i nedvosmislenu poruku o tome koliko drže do znanja i stručnosti.“(2)

I ne samo istoričarima, naravno.

BRNABIĆ SKUP I REVIZIONIZAM

Slobodan Reljić, u svom tekstu o ubijanju novomučenika jasenovačkih, piše da je obračun sa istinom o Jasenovcu čudovišni poduhvat ove i ovakve vlasti: “Tako se ovih dana (8–9. novembar) u medijima pojavljuje međunarodna naučna konferencija „80 godina pojma genocid – studija slučaja: genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“. Javlja se „nekoliko desetina stručnjaka iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Poljske, Izraela, Vatikana…“. Iza te impozantne najave – nijednog imena. Bezimeni eksperti o izuzetnoj temi. Jedino se istakla Ana Brnabić. Genocidoekspert nad ekspertima oglasi da se „zaista zaprepastila kada je pročitala koliko je u prethodnih nekoliko decenija na univerzitetima u Srbiji i na čitavom postjugoslovenskom prostoru odbranjeno doktorata u vezi s Jasenovcem“. Kao da najavljuje da bi mogla da zasuče rukave i doktorira. Što da ne? U komisiji bi joj mogli biti episkop Jovan i direktor Muzeja genocida, pa da završe ono na čemu odavno rade.“(2)

Reljić je podsetio da je cilj da se tako konačno zada udarac Pozivu SPC i Vladi Srbije: Razrešite episkopa slavonskog Jovana svih dužnosti vezanih za Jasenovac i genocid nad Srbima u NDH (88 potpisnika, 12. septembar, 2023).

ARMIJA IDIOTA I KONTROLISANI HAOS

Izrugivanje istini o Jasenovcu sprovodi se metodom što ju je opisao Umberto Eko, jer se „pravo govora glupacima koji su inače govorili isključivo u kafanama i to tek kad bi popili čašu vina, ali njihov govor nije imao nikakve štetne posledice po društvenu zajednicu i oni bi uvek bili brzo ućutkani. Međutim, oni sada imaju pravo govoriti kao da su nobelovci. To je prava invazija idiota“.(2)

Reljić nas podseća:“Pola veka smo živeli u društvu gde je bilo nemoralno, i nedopustivo, da se stravični izlivi nečoveštva, na čijem vrhu je bio Jasenovac, nipodaštavaju i banalizuju. Bilo je „i stida i srama“.

Raspad ljudskog stava prema zločinima iz Drugog svetskog rata i Jasenovcu, podsetimo, postaje preovlađujuća društvena činjenica pojavom knjige Bespuća povijesne zbiljnosti Franje Tuđmana (1989/1990). Otad se to širi kao kancer.
Paradoks „slučaja Jasenovac“ je da u red kolovođa svlačenja velikog istorijsko-nacionalnog simbola u blato staje i Muzej žrtava genocida (osnovan januara 1995), ustanova koju je srpska država za potrebe srpskog naroda osnovala „radi trajnog sećanja na žrtve genocida nad Srbima, prikupljanja, obrade i korišćenja podataka“.“(2)

Vučić – Brnabić režim očito pristaje da smanjuje broj jasenovačkih žrtava da bi ugodio sadašnjoj NATO Hrvatskoj. To što na čelu revizionista iz Muzeja žrtava genocida u prestonici Srbije nalazi jedan episkop SPC stavlja najstariju ustanovu ovog naroda u ulogu „više od slučajnog saučesništva“, tvrdi Reljić. I dodaje:“Koliko god pokušavali da razumemo SPC, ostaje da takvo igranje sa „zvanično kanonizovanim Jasenovačkim Novomučenicima od strane naše svete Crkve, predstavlja neku vrstu ponovnog ubistva tih mučenika“. Najjača činjenica u odgovoru SPC na pominjano pismo 88 intelektualca je – da je Sinod „zvanično oduzeo pravo predsedniku Odbora za Jasenovac SA Sabora SPC, episkopu Jovanu, da se javno oglašava o broju jasenovačkih žrtava“.(…) Dalje: „Sveti arhijerejski Sinod“ u saopštenju od 14. septembra 2023. objavi da „čim je preosvećeni episkop slavonski Jovan pre više godina izneo svoju privatnu – po nama proizvoljnu, istorijski neutemeljenu – procenu o broju jasenovačkih žrtava (Sinod) mu je zvanično, svojom odlukom, oduzeo pravo da se u javnosti oglašava o tom pitanju“ (14. septembar 2023). Otkud čovek koji tako „privatno“ misli na ključnoj funkciji? I šta sad: ili je Jovan slavonski uticajniji od Sinoda ili Sinod nije ozbiljno mislio?“(2)

Na to pitanje još ne znamo odgovor.

NESMENLJIVI REVIZIONISTI

Vučić – Brnabić režim, da ponovimo, podstiče revizioniste,  što se, kako je svima jasno, vidi baš iz slučaja Dejana Ristića. Zato je, veli Reljić, odmah posle stručnog apela da se zaustavi revizionistička pomama, Ana Brnabić (13. septembra 2023) podržala Ristića i njegov rad, pa je „tokom dužeg, srdačnog i konstruktivnog razgovora analizirane su aktivnosti Muzeja… razmatrana je i dinamika realizacije muzejskih aktivnosti u narednom periodu. Predsednica Vlade je i istakla punu i bezrezervnu podršku Vlade celokupnom timu Muzeja žrtava genocida i još jednom uputila čestitke na postignutim brojnim rezultatima.“(2)

Onda, po Reljiću, “5. listopada (2023) u zagrebačkom Jutarnjem listu/ Globusu pojavljuje veliki intervju s vladikom Jovanom (obavezanim na ćutanje?): „Jasenovcem se nitko ozbiljan nije bavio pa su prostor zauzeli zbunjeni diletanti“, javlja hrabri antijasenovački ratnik.Intervju je dat „na licu mesta“, u manastiru Jasenovac. Nije rekao da se „javno voli sa Hrvatskom“, ali jeste podsetio: „Ja sam od države (Srbije, prim. aut.), po stručnoj osnovi, postavljen na mjesto predsjednika Upravnog odbora državne institucije koja se bavi pitanjem žrtava Drugog svjetskog rata, pa i njihovim brojem.“(2)

I ovog stručnjaka (takođe poludiletanta, autora samo jedne stručne bibiografije) podržava Vučić – Brnabić režim.

I  još kaže Reljić: “U „slučaju Jasenovca“ Sv. Sinod ne pokazuje nikakvu odlučnost, a od države koja na najvišem mestu ima faustovsko čeljade (Ana Brnabić je iz Trilateralne komisije poslana da preuzme Vladu Srbije) ništa se drugo ne može ni očekivati. Nijedna okupaciona vlast se ne bi ovako neodgovorno igrala  jasenovačkim simbolom.“(2)

NATO okupacija našeg kulturnog i identitetskog prostora, skrivena od očiju javnosti kvazipatriotskim naprednjaštvom, strašnija je od svega.

SLUČAJ DR ATLAGIĆA

Jedna od sporednih, ali važnih, činjenica koje smo, u naše političke dane, saznali, jeste i ova: u „eklektičkoj“ (catch them all) Srpskoj naprednoj stranci konačno je nastupio slom „staroradikalskog“ duha, koji je, plaćajući danak primitivizmu kafanskog tipa što je negovan da bi se bilo patriota na liniji Karlovac – Karlobag – Virovitica, jasno stajao na stanovištu o srpskom narodu kao žrtvi ustaškog genocida.

Takvi „staroradikali“ su, do skora, imali svoje mesto među naprednjacima: ako hvališ Nadvrhovnog, sve može. Dovoljno je setiti se naprednjačkog poslanika, dr Marka Atlagića, o kome sa Vikipedije saznajemo:“ Marko Atlagić (Ostrovica, kod Benkovca, 30. april 1949) srpski je istoričar, političar i univerzitetski profesor. Atlagić je doktor istorijskih nauka, narodni poslanik Narodne skupštine Republike Srbije, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini, nekadašnji zastupnik u Hrvatskom saboru i ministar bez portfelja Vlade Republike Srpske Krajine.“

On je, takoreći nedavno, 2020, u naučnom (?) časopisu Srpske napredne stranke, „Napredak“, objavio tekst pod naslovom „Hrvatski naučnici i državnici falsifikatori broja žrtava koncentracionog logora Jasenovac iz vremena NDH 1941–1945. godine“.(3)

Atlagić je u svom članku dokazivao da je minimiziranje broja jasenovačkih žrtava proizvod proizvoljnih, nenaučnih i neutemeljenih tvrdnji, koje se ne zasnivaju na valjanim istorijskim izvorima i činjenicama. Tvrdio je da je cilj falsifikovanja broja žrtava u Koncentracionom logoru Jasenovac zataškavanje istine, kako bi Hrvatska izbegla odgovornost za počinjeni zločin genocida, što joj je dalo osnova da posle 75 godina izvrši još jedan zločin genocida nad Srbima u tzv. domovinskom ratu (1991–1995), kada je etnički očistila preko petsto hiljada Srba iz Hrvatske.

Atlagić je povezao Pavelića i Tuđmana, NDH i „demokratsku“ Hrvatsku danas. Posebnu pažnju je, veli, posvetio krivotvorenju broja žrtava i karaktera Koncentracionog logora Jasenovac od strane hrvatskih naučnika i državnika: akademika Josipa Pečarića, akademika Ivana Supeka, dr Franje Tuđmana, Stjepana Mesića, Igora Vukića, prof. dr Stjepana Razuma, Društva za istraživanje trostrukog logora Jasenovac i drugih.

Po Atlagiću,  Koncentracioni logor Jasenovac najveća je ljudska klanica na Balkanu i jedna od najvećih u Evropi u toku Drugog svetskog rata, u kojem je na najčudovišniji način ubijeno oko 1.000.000 Srba, više od 40.000 Jevreja, 60.000 Roma, 4.000 Hrvata, 2.000 Slovenaca i 1.800 Muslimana. Takođe, naprednjački „staroradikal“ se založio da se Hrvatska suoči sa zločinima genocida nad Srbima kako bi mogla da gradi svoju budućnost zajedno sa „ostatkom ostataka zaklanog srpskog naroda“ u Hrvatskoj bez tereta prošlosti.

NEOSPORNA SVEDOČENJA

Atlagić je u svom članku citirao pismo nemačkog generala Ernesta Fika Himleru, od 16. marta 1944. godine, u kojem se kaže: „[…] da su ustaše odvele u koncentracioni logor Jasenovac 600.000–700.000 Srba i tamo ih zaklale na balkanski način“.(3)

Hitlerov specijalni izaslanik zadužen za Rumuniju, Grčku i jugoistok Evrope (1941– 1945) Herman Nojbaher piše: „Recept ustaškog vođe i poglavnika Ante Pavelića, u odnosu na pravoslavce, podseća na krvave verske ratove u prošlosti: jedna trećina mora da se pokatoliči, jedna trećina mora da napusti zemlju, a jedna trećina mora da umre. Ova poslednja programska tačka je ispunjena. Kada vodeće ustaše tvrde da je oko 1.000.000 pravoslavnih Srba (zaključno sa odojčadima, decom, ženama i starcima) poklano, mišljenja sam da je to hvalisanje preterivanje. Na osnovu izveštaja koje sam ja dobio, cenim da se broj bespomoćnih i poklanih kreće oko 750.000 ljudi“.(3)

Tu je, veli Atlagić, i svedok dr Nikola Nikolić, Hrvat iz Bosne, logoraš koji je sasvim sagledao istinu o ustaškoj fabrici smrti, koji kaže „da je u Koncentracionom logoru Jasenovac ubijeno preko 700.000 ljudi“.(3)

Miroslav Filipović, ustaški koljač iz samostana Petrićevac kod Banjaluke, na posleratnom saslušanju je rekao: „Prema navodima Maksa Luburića, koji je vjerovatno vodio evidenciju o pobijenim Srbima, u četiri godine ovde je ubijeno oko 500.000 Srba“.(3)

Bivši zatočenik Koncentracionog logora Jasenovac i dugogodišnji predsednik Udruženja bivših logoraša Jasenovca, pravnik K. Huber, potvrdio je da je samo u logoru Gradina pobijeno oko 400.000 ljudi. Huber je, veli Atlagić, izjavio: „Svako ko je bio u Jasenovcu zna da je kapacitet ubistava u Gradini bio između 1.000 i 1.500 ljudi za jednu noć, a i više, ako bi ustašama stiglo pojačanje… U Gradini su otkrivene masovne grobnice sa između 300.000 i 400.000 leševa. A gde su leševi onih, koji su bačeni u Savu? Ili onih koji su pobijeni u okolnim poljima“.(3)

Milan Duzemblić, Hrvat, notar opštine Jasenovac do kraja 1943. godine, kome su o pogubljenima u Koncentracionom logoru Jasenovac dostavljani (po jedan prepis) izveštaji, kazao je: „Ja sam namješeten kao općinski bilježnik u Jasenovcu, te sam dana 21. decembra 1943. bio uhapšen i odmah strpan u logor… Do dana mog uhapšenja tj. 21. decembra 1943. Bilo je kod općine Jasenovac takvih zapisnika oko 900.000. odnosno po spisku prijava slučajeva smrti bilo je 900.000. takvih žrtava. Pošto sam ja bio općinski bilježnik imao sam prilike da posmatram te spiskove i ovo sam vidio svojim očima, što sam iskazao.“(3)

Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača 15. novembra 1945. godine pismeno je potvrdila Nirnberškom tribunalu „da broj žrtava Koncentracionog logora Jasenovac, iznosi između 500.000 i 600.000“. Pokrajinska komisija Vojvodine za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, po istoj metodologiji, vrši utvrđivanje zločina i navodi cifru za „Jasenovac 800.000 ubijenih“, a Savezna državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača saopštila je „da je u Koncentracionom logoru Jasenovac pobijeno preko 600.000 žrtava“.

Po Atlagiću, „Tito je zaustavio dalje istraživanje broja ubijenih u Koncentracionom logoru Jasenovac, ponovo pod izgovorom da nećemo buduće generacije odgajati na zločinima Hrvata.“(3)

Tako je pisao naprednjak iz Benkovca, stradalnog srpskog zavičaja koji je ostao da izumire u današnjoj NDH, Mirko Atlagić.

REŽIM U SLUŽBI PORICANJA SRBOCIDA

Vučićev režim se do sada, naročito u Vojvodini, oslanjao, između ostalih, i na biračko telo Srba izbelica iz Tuđmanove Hrvatske, koji su verovali ( neki možda i sada veruju) da je Ipsisimus „onaj stari“, iz Šešeljevog šinjela, i da o srbofobnoj Hrvatskoj misli isto što i oni. Predstavnik takvih gorljivih „staroradikala“ među naprednjacima bio je, kako videsmo, i Marko Atlagić. Ali, avaj, pod NATO pritiskom da se „brže, jače, bolje“ počini svaka vrsta izdaje srpskih interesa, od Kosova do Jadovna, epoha pretvaranja je završena, i Vučić – Brnabić režim je jasno stao na stranu poricatelja srbocida. Ne zaboravimo: Hrvatska je u NATO paktu, a NATO, iz senke, nadzire vlasti u Beogradu.  Zato Jasenovac mora postati „logorčić“, a zatim i zauvek nestati u maglama istorije. Srbi su, uvek i svagda, samo zločinci. Oni nisu i ne mogu biti žrtve.

Sve je bilo jasno još u doba jednopartijske SNS skupštine, o čemu je pisao akademik Vasilije Krestić: “Ako istinski hoćemo da razjasnimo pitanje: šta se danas dešava u Srbiji kad je reč o genocidu nad Srbima u NDH, pored već saopštenih činjenica moramo dodati još nekoliko podataka o tome kako se ponaša naša država. Kao drastičan primer može da posluži dešavanje u Narodnoj skupštini Srbije, kada je na dnevnom redu bilo postavljeno pitanje prihvatanja „Rezolucije o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatske (1941‒1945) i proglašenja 28. aprila za Dan genocida nad Srbima u 20. veku“. Taj zahtev i predlog grupe poslanika, na veliko i neprijatno iznenađenje javnosti, Skupština nije prihvatila. Gospođa Smilja Tišma, najstarija poslanica Skupštine, u mladosti zatočenica Jasenovačkog logora, puna groznih viđenja i sećanja iz tog pakla na zemlji, doživela je frenetične aplauze posle izlaganja i zalaganja da Skupština izglasa pomenutu Rezoluciju. Međutim, većina poslanika prilikom glasanja nije se izjasnila za njen predlog, iza kojeg je stala manja grupa poslanika. Simptomatično je to da je gospođa Tišma posle svog izlaganja dobila frenetične aplauze većine poslanika, a onda su joj ti isti predstavnici naroda uskratili poverenje i nisu glasali za njen predlog. Postavlja se pitanje šta stoji iza tog i takvog dvojakog odnosa predstavnika našeg naroda u Skupštini Srbije. Šta ih i ko ih sputava da se prilikom glasanja ponašaju kao i prilikom frenetičnog aplaudiranja? Da li se oni nekoga ili nečega boje? Da li se takvim ponašanjem nekome udvaraju? Da li misle da će odlukom da ne glasaju za Rezoluciju i za proglašavanje Dana genocida nad Srbima u 20. veku od nekoga steći simpatije i poštovanje? Da li je moguće da nemaju hrabrosti da popu kažu pop, a bobu bob? Da li je moguće da nisu spremni, da se ne osećaju obaveznim da kao ljudi i predstavnici naroda, kao hrišćani izglasavanjem Rezolucije i Dana genocida nad Srbima u 20. veku iskažu poštovanje nedužnim žrtvama? Kakva je to „velika politika“ Srbije kojoj je cilj da se zanemare i zaborave nedužne srpske žrtve postradale u genocidu 1941‒1945. godine?“(4)

Režim u Beogradu je spreman da grmi protiv ustaštva u Zagrebu i proliva rodoljubačke suzice kad priča o genocidu nad Srbima u Jasenovcu – ali, sve je to samo za unutrašnju upotrebu. Prava istina o režimu se vidi kad Dejan Ristić postane treći na naprednjačkoj poslaničkoj listi. I, naravno, kad Ipsisismusovi poslanici, koji uvek glasaju po naređenju, a ne po savesti (pitanje je – da li im je nacionalna svest i savest trajno spaljena) odbiju da ozvaniče istinu o srbocidu u Skupštini Srbije.

Tako je u svakoj oblasti našeg narodnog i državnog života: SNSrbija Vučić – Brnabić režima je kao drvena koliba koju su pojeli termiti. Spolja sve izgleda normalno, čak i kvalitetno, ali je dovoljno nasloniti se, i ode mast u propast.

Zato je na nama da neodustajno svedočimo istinu o Srbima i srbocidu, a da kroatoumnim zapadopoklonicima na vlasti, maskiranim u patriote, kažemo: NE, NE i NE! 

Jasenovac je istina koje se nećemo i ne možemo odreći. Jer je Hristova.

UPUTNICE ( 17.11. 2023. )

1.Miloš Ković: Jasenovac na izborima – Ko poriče genocid nad Srbima u NDH, pokretzaodbranukosovaimetohije.rs

2.Slobodan Reljić: Ubijanje Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih, https://www.pecat.co.rs/2023/11/ili-ili-i-posle-toga-ubijanje-svetih-srpskih-novomucenika-jasenovackih/

3.Hrvatski naučnici i državnici falsifikatori broja žrtava koncentracionog logora Jasenovac iz vremena NDH 1941–1945. godine“. fondacijasnd.rs/wp-content/uploads/2020/02/Napredak-br-2_article-5_M-P-Atlagic.pdf

4. Vasilije Krestić: O falsifikovanju istorije i falsifikatorima ( drugi deo ), https://www.pecat.co.rs/2023/09/o-falsifikovanju-istorije-i-falsifikatorima-2-deo/

Pročitajte OVDE članak Dimitrijevića o poukama vladike Hrizostoma

Izvor: pokretzaodbranukosovaimetohije.rs