“Republika Srbija, kao zemlja u razvoju, ima veliko učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu. Na selu živi značajan broj stanovnika, a od poljoprivrede, direktno ili indirektni obezbeđuje sredstva za život preko milion ljudi. Poljoprivreda je jedna od ključnih grana u privrednoj strukturi naše zemlje, a uslovi za njen razvoj u Srbiji su izuzetno povoljni. Ipak, brojni su problemi u ovom sektoru, koji se odnose na nepovoljnu strukturu poljoprivrednih gazdinstava, tehničko-tehnološku zaostalost, slabu organizovanost u zadruge, kao i nedovoljno visok stepen prerade u postojećoj prehrambenoj industriji. Treba ukazati i na sve učestalije i po posledicama sve teže krize izazvane prirodnim nepogodama, ali i sve zahtevnije tržišne izazove poljoprivrednika koji se susreću sa standardima i regulativom u procesu usklađivanja sa zajedničkom agrarnom politikom EU. Ovo su samo neki od razloga da državne institucije i u budućnosti obezbede uslove za održiv razvoj sela i poljoprivrede.
Program za poljoprivredu i selo baziran je na: 1. poštovanju regionalnih razlika, 2. povećanju konkurentnosti domaće poljoprivrede, 3. smanjenju siromaštva u seoskim sredinama
4. podršci, posebno mladim, poljoprivrednim proizvođačima, 5. poštovanju ekološkim standarda u poljoprivrednoj proizvodnji.
1. Insistiranje na regionalizaciji temelji se na potrebi smanjivanja regionalnih nejednakosti. Time bi se pored boljeg funkcionisanja države dobilo i na efikasnijoj, efektivnijoj i kvalitetnijoj proizvodnji i uslugama. Regionalizacija bi donela brže ostvarenje interesa stanovništva, bolju alokaciju resursa, ravnomerniji razvoj i veću demokratičnost društva. Ideja regionalizacije mora biti u skladu sa realnim ekonomskim potencijalima i uz široki društveni konsenzus kako ne bi došlo do zloupotrebe. Sa stanovišta poljoprivrede izbegla bi se nepotrebna davanja u one proizvodnje koje nisu konkurentne u određenoj regiji. Pravilno raspoređivanje sredstava omogućilo bi intenzivniju poljoprivrednu proizvodnju čime bi i konkurentnost proizvoda bila povećana.
2. Agrarni budžet treba da bude približan doprinosu poljoprivrede BDP-u. S obzirom na potencijale sa kojima raspolažemo i veličinu domaćeg tržišta, poljoprivreda treba da bude izvozno orijentisana. Veći izvoz omogućiće povećanje iskorišćenosti resursa i ostvarivanje većeg dohotka. Unapređenje poljoprivredne proizvodnje podrazumeva: nove tehnologije, veće investicije, obuku seljaka za primenu savremenih tehnologija. Fiskalna politika treba da podstiče ukrupnjavanje poseda, ulaganja u proizvodnju i obezbedi povoljnije uslove kreditiranja poljoprivredne proizvodnje.
Domaće tržište mora biti zaštićeno od nelojalne konkurencije, monopola i svega što destabilizuje poljoprivrednu proizvodnju. Merama agrarne politike moraju se podsticati poljoprivredni proizvođači bez obzira na veličinu ili oblik svojine. Udruživanje proizvođača se mora stimulisati, a pravnom regulativom zaštiti njihova imovina. Tradicija zemljoradničkog zadrugarstva mora biti nastavljena uz primenu iskustava drugih zemalja kako bi se slabosti u dosadašnjem radu svele na najmanju moguću meru. Zalažemo se za privlačenje stranih ulagača, ali nikako na uštrb domaćih proizvođača.
Poljoprivreda je posebno osetljiva na prekomerni uvoz poljoprivrednih proizvoda. Republika Srbija treba da poštuje međunarodne ugovore, ali i da, uvažavajući svoje interese, spreči nelojalnu konkurenciju domaćim proizvođačima.
Merama agrarne politike stimulisati proizvođače organskih proizvoda, a pitanje proizvodnje i prometa genetski modifikovanih proizvoda zakonski regulisati i ograničiti. Izmenama propisa, standarda i drugih normativnih akata, naše proizvode približiti strogim zahtevima inostranog tržišta.
Nove tehnologije, automatizacija i robotizacija ubrzano menjaju poljoprivredu. Na udaru ovih promena naći će se najviše mali proizvođači koji će u narednom periodu sve manje biti komercijalno orijentisani. To će otvoriti brojne probleme i tražiti od državnih institucija reakciju u sferi socijalnih davanje, zdravstvene zaštite i sl.
Reforma poljoprivredne savetodavne stručne službe treba da omogući brži transfer znanja ka poljoprivrednicima.
3. Razvoju poljoprivrede i sela mora se posvetiti velika pažnja iz tradicionalnih, istorijskih, ekonomskih i socijalnih razloga. Razvoj poljoprivrede počiva na tradiciji, znanju, iskustvu našeg seljaka, klimatskim uslovima i poslovnom okruženju. Pred nama je važan i težak zadatak, obezbediti poboljšanje životnog standarda ljudi koji žive na selu. Da bi to ostvarili potrebno je stvoriti uslove da se rad na selu isplati. Bez toga, ljudi će napuštati sela i demografski će opusteti veliki delovi teritorije. Ovo je, na žalost, naša realnost. Uslovi života na selu moraju se približiti uslovima života u urbanim sredinama. To znači znatno bolju infrastrukturu čime će ova područja biti privlačnija za ulaganja u druge delatnosti.
Poreski sistem treba da ima stimulativno dejstvo na proizvodnju. Prilikom određivanja poreske osnovice treba uzimati u obzir ekonomsku veličinu gazdinstva.
Penzije su pravo po osnovu obaveznog, dopunskog i dobrovoljnog socijalnog osiguranja zaposlenih. To će obezbediti održivost penzionog sistema i povećanje zemljoradničkih penzija. Na isti način se može postići i efikasnija zdravstvena zaštita.
Izmenama zakonske regulative obezbediti veća socijalna davanja za osobe koje žive u ruralnim područjima. Veliki broj staračkih domaćinstava i pored posedovanja poljoprivrednog zemljišta predstavlja socijalno ugroženu kategoriju.
4. Mere agrarne politike moraju stimulisati ostanak mladih na selu i njihovo bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom. Populaciona politika bi trebalo da motiviše mlade da zasnuju porodicu i rađaju decu. To podrazumeva niz olakšica u sistemu obrazovanja, zdravstva, zapošljavanja, kulture i stvaranja osnovnih materijalnih uslova za formiranje porodice. U područjima od šireg društvenog interesa moraju se uspostaviti drugi odnosi privređivanja. Uslovi života se moraju drastično promeniti jer ovo nije samo ekonomsko pitanje. U selima nedostaju obrazovne institucije, ambulante, kulturni život je zamro, infrastrukuta bez koje bi život u gradskim sredinama bio nemoguć, ne postoji ili je slabo razvijena. U budućnosti će ovi problemi morati biti rešavani decentralizacijom državne uprave.
5. Znanje je najveći lični i društveni kapital u savremenom svetu. U ruralnim područjima je potrebno stvoriti uslove za permanentno obrazovanje i usavršavanje jer znanje zastareva. Mnogi fondovi ostaju nedostupni jer nivo obrazovanja poljoprivrednika ne garantuje njihovo efikasno korišćenje.
Na nivou poslovnih subjekata uvođenje inovacija i standarda je efikasno sredstvo u borbi sa konkurencijom. Poseban izazov predstavlja primena savremene informatičko-komunikacione tehnologije. Pristup kvalitetnoj infrastrukturi, informacionim i komunikacionim tehnologijama omogućava većem broju ljudi da učestvuju u ekonomiji zasnovanoj na znanju i podstiče preduzetništvo.
Agenda 4.0. nam trasira put održivog razvoja jer sadrži sve tri ključne dimenzije: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine.
Održiv ekonomski rast moguće je ostvariti povećanjem produktivnosti i podrške tehnološkim inovacijama i preduzetništvu. Težimo ostvarenju stabilnog regulatornog i tržišnog okvira, integrisanom tržištu energije, sigurnosti snabdevanja, unapređenju stanja životne sredine u odnosu na snabdevanje energijom i promovisanje obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Unapređenje efikasnosti resursa u potrošnji i proizvodnji uz povećanje napora da se ekonomski rast razdvoji od degradacije životne sredine biće u budućnosti jedan od stubova održivog razvoja”, navode iz ovog Pokreta.
Pokret "Mi - Glas iz naroda" je inače u procesu skupljanja potpisa i objavili su lokacije na kojima ih građani mogu podržati. Pogledajte OVDE.
Izvor:Pravda
