Stvarati za decu je posebna vrsta odgovornosti, koliko je zahtevno pisati za decu?
Nije naročito zahtevno, barem u mom slučaju, jer samo izgledam odraslo, ali funkcionišem sasvim neodraslo, tako da je ovde u pitanju bilo samo zapisivanje misli koje su se svakako vrzmale u glavi.
Kome su namenjene "Rastegljive priče" i kakvu poruku nose?
Priče su namenjene i roditeljima i deci. Deci treba da pokažu da nijedan problem nije nerešiv, da ništa nije crno ili belo i da nam sve što je loše pomaže da uvidimo koliko je život zapravo dobar. Roditelji dobijaju recept kako da kod dece podstiču kreativnost, ali i neke uvide u dečije doživljaje određenih situacija. Odrasli uglavnom imaju naviku da posmatraju dete isključivo iz svoje perspektive, a divno je i potrebno da uskoče u poziciju deteta jer se tada ruše zidovi nerazumevanja.
Danas je Dan deteta, kako izgleda biti dete u savremeno doba?
Verovatno zbunjujuće. Generacije današnjih roditelja su imale detinjstvo različito od detinjstva svojih roditelja i ta generacijska razlika je uobičajena pojava. Estetika se razlikovala, ali etika nije, sistem vrednosti je bio jedinstven. Roditelji i deca u današnje vreme imaju različite poglede na vrednosti, a tu su razlike i u tehnološkoj pismenosti. Biti danas dete, a boga mi i roditelj, nosi više izazova nego ikad ranije.
Da li knjige gube trku kod najmlađih sa savremenim tehnologijama?
Gube. Knjige su tekovina analogne generacije, a deca su digitalci. Trenutno smo u fazi tranzicije, pa su prisutna oba načina konzumiranja sadržaja. Međutim, iako je mnogo nas koji smatramo da knjiga nema konkureciju, verujem da je bitnije baviti se kvalitetom sadržaja za koji će dete razvijati interesovanja, nego načinom na koji će dolaziti do tih sadržaja.
Kakva će biti deca budućnosti i šta biste poručili roditeljima?
Znaćemo tek kada budemo videli, ali to sasvim sigurno u velikoj meri zavisi od roditelja jer oni postavljaju temelj u ranom uzrastu, još dok su deca minimalno izložena uticaju okruženja.
Važno je da roditelji uključuju ta malena bića u sve što rade, (naravno, primereno uzrastu deteta), da podstiču razmišljanje, donošenje odluka, rešavanje problema, pravljenje grešaka, učenje iz tih grešaka, ali i iz primera koji roditelji daju. Praksa pokazuje da se najslabiji rezultati postižu kada se deci govori šta da rade i kako da rade jer je veoma čest slučaj da se roditelji ne ponašaju u skladu sa onim što govore što kod dece stvara zbunjenost. Osim toga, roditelji sve vreme treba da budu otvoreni da i sami uče od dece. Na taj način pokazuju deci koliko su bitna, a korisno je i za same roditelje jer malci poseduju izvornu mudrost od koje se odrasli udaljavaju kako godine prolaze.
Izvor: Pravda
