Rođeni Beograđanin, Akademiju lepih umetnosti završio je u Rimu, gde je u više razdoblja i živeo. U slikarstvu je prešao složen put od spoja klasičnog i modernog, uz anticipiranje čak i takvih paradigmi kakva je pop-art (mnogo pre Vorhola i sasvim nezavisno od američke scene), pa preko perioda izrazite figuracije, do „hiperborejskog realizma“ i „imperijalne ikonografije“ njegovog poznog stvaralaštva. Tim putem išao je sigurnim korakom, svestan (kako je govorio) „usiljenog marša čovečanstva od praistorije ka nadistoriji“. O njegovom slikarstvu pisali su veliki znalci, poput Enrika Krispoltija, Žana Diprea, Miodraga Protića, Duća Trombadorija, Đorđa Kadijevića, Olje Ivanjicki, Dejana Đorića... Izlagao je u Beogradu, Rimu, Briselu, Modeni, Milanu, Zagrebu, Bolonji, Breši, Sremskim Karlovcima... Uvršćen je u niz antologija umetnosti XX veka, od Krispoltijeve do Protićeve. Kao likovni kritičar priredio je deset tematskih izložbi koje su važni događaji u srpskoj istoriji umetnosti XX veka, počev od Dimenzija realnog (1967) do Balkanskih istočnika srpskog slikarstva XX veka (1994).
U književnosti Dragoš Kalajić je počeo neobičnom poemom Krševina (1968). Roman Kosmotvorac, tu nesvakidašnju viziju sa potkom SF-a, objavio je 1990. Pet godina pre toga, 1985, izašao je Kodeks Solarnog reda, kratko no posve izuzetno delo, snažnog književnog i idejnog naboja. Književni opus Dragoša Kalajića svakako vrhuni romanima ideja Poslednji Evropljani (2001) i Srpska deca carstva (2005).
Dubok je trag Dragoša Kalajića kao urednika i izdavača. Još sedamdesetih godina XX veka, kao urednik poznatog beogradskog časopisa Delo, pripremio je niz tematskih brojeva koji su ostali međaši u srpskoj kulturi, poput onih pod naslovima „Tradicija i savremenost“, „Ezoterija“, „Utopija“, „Alternativna kultura“, „Islam“, „Japan“, „Indija“, i tako dalje. U izdavačkoj kući „Književne novine“ od 1980. do 1988. uređivao je tri važne biblioteke: „Kristali“, „Istok–Zapad“ i „Superroman“. Našoj čitalačkoj publici predstavio je, tako, niz prekretničkih autora: Plotina, Denija de Ružmona, Lava Šestova, Gustava Mejrinka, Dobrovskog, Tilaka, Vajningera... Uredio je, napisao predgovore i u srpsku kulturu uveo autore kakvi su Rene Genon, Julijus Evola, Emil Sioran, Tomas Karlajl, Konrad Lorenc...
Teorijsko-filozofski rad Dragoša Kalajića, sasvim poseban u srpskoj kulturi i misli, utemeljen je na studijama iz sedamdesetih godina: Uporište (1971), Mapa (anti)utopija (1978), Smak sveta (1979). A zaokružen je, svakako, Evropskom ideologijom iz 2004, objavljenom godinu dana pred njegovu smrt.
U obimnom televizijskom radu Dragoša Kalajića izdvajaju se emisije „Ogledalo XX veka“ i „Mon Blan“.
Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023
Pred nama je, vidimo i po ovome, jedno obimno delo širokog raspona i dubokog zahvata. Ali, mi u svemu ovome još nismo ni dotakli ono po čemu je Dragoš Kalajić danas možda i najviše pominjan. U svojoj kolumni „Jedan pogled na svet“, u čuvenom beogradskom magazinu Duga, kao i u knjigama Američko zlo (1993, 1998), zatim Srpsko dobro, Izdana Evropa i Rusija ustaje (sve tri iz 1994) — Dragoš Kalajić je detaljno opisao i obrazložio ovo što se sada odvija pred našim očima. Svetski rat „lihvarske internacionale“ protiv slobodnih naroda, država i ličnosti. Pohod „imperije zla“ na Rusiju i pravoslavlje. Dirigovanu invaziju muslimanskih trećesvetskih masa na belu Evropu. Parazitski sistem zasnovan na hegemoniji dolara kao ključni instrument novog kolonijalizma i moći Zapada. „Demoniju novca“ i „korporativni satanizam“. Uništavanje visoke kulture, nihilističku pustinju koja se širi, estetiku ružnog i globalno đubrište moderne umetnosti. Neophodnost epohalnog preokreta kroz ustanak „naših izvornih vrlina i vrednosti“. (...)
Kako? Kako je on video još tada to što mnogi ne uspevaju da vide ni danas, iako im uveliko guta živote?
Srpskoj kulturi, nauci i srpskoj ideji, očigledno, danas je potrebno novo čitanje Kalajića, očišćeno od svega sporednog, slučajnog i „suviše ličnog“. Smireno prevrednovanje i dublje poimanje.
Skup DRAGOŠ KALAJIĆ (1943–2005), VIDICI I IDEJE korak je u tom pravcu. Skup će biti održan u Beogradu, u Muzeju Kinoteke, 24. novembra 2023, od 19 časova.
O različitim aspektima dela Dragoša Kalajića govoriće profesori univerziteta Slobodan Antonić (Kalajić kao mislilac), Milo Lompar (Dragoš Kalajić o Crnjanskom), Milomir Stepić (Posvećenik obnove srpske geopolitike), direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković (Dragoš Kalajić: od političke misli Tradicije do Izdane Evrope), reditelj Dragan Ćirjanić (Dragoš Kalajić, čovek velike ideje), pesnik i likovni kritičar Dragan Jovanović Danilov (Slikarski kosmos Dragoša Kalajića). Specijalni gost biće Đorđe Kadijević, istoričar umetnosti i reditelj.
Snimak celog skupa biće dostupan na sajtu Dragoša Kalajića (www.dragoskalajic.com), kao i na kanalu na „Jutjubu“. Radovi svih učesnika biće objavljeni u posebnom zborniku.
Izvor: Pravda