Petnaest brendova bi trebalo da "rigorozno preispita svoju politiku oglašavanja kako bi se osiguralo da ne finansiraju, čak i nenamerno, medijske kuće poznate po širenju dezinformacija", navodi se u pismu koje su u četvrtak poslali bugarski konzervativac Andrej Kovačev i 15 drugih poslanika desnog centra, socijalista i Zeleni.
Ciljane kompanije uključuju Lidl, Delhaize Group, Proktor & Gembl, Koka-Kola, A1, Jetel, Ferero, Hajneken, Mars, Mondelez, L'Oreal, GlakoSmithKlein (GSK), Boš, Samsung i Amazon.
Kovačev je za Politiko rekao da „antidemokratski narativi predstavljaju ozbiljnu pretnju demokratiji“, posebno „u ovoj ključnoj izbornoj godini“, misleći na izbore za EU.
Zvaničnici EU i stručnjaci za dezinformacije upozoravaju na sve veću plimu lažnih vesti na internetu i pokušaje stranih zemalja da utiču na glasanje uoči izbora za Evropski parlament u junu.
„Mnoge medijske organizacije koje promovišu proruske dezinformacije često koriste reklame koje kupuju renomirane kompanije kako bi ojačale svoj kredibilitet“, rekao je Kovačev i dodao da ovi brendovi nisu uvek bili svesni da bi na kraju mogli „podržati proruske propagandne kanale“.
Balkanska inicijativa za slobodne medije — nevladina organizacija sa sedištem u Briselu koja stoji iza tog poteza — izvestila je 2023. da su globalni brendovi, preko agencija i adtech firmi, troše stotine miliona evra na srpske i bugarske medije koji šire vladinu propagandu i povezane priče koje ona podržava Kremlj od početka invazije na Ukrajinu.
Srpske TV Pink i TV Hepi, koje se u velikoj meri oslanjaju na prihode od reklama međunarodnih kompanija, emituju lažne tvrdnje da je sama Rusija „pod agresijom“ i „prinuđena“ da sprovodi „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini, što je eufemizam koji su skovali Moskva i odnosi se na rat u Ukrajini.
„Oglašivači ne postavljaju oglase na Internet sami, tehnološke kompanije to rade umesto njih. Nažalost, ovo dovodi do izobličenja informacija“, objasnila je Kler Ejtken, izvršna direktorka Ček Mi Ads, neprofitne organizacije sa sedištem u SAD koja je pomogla u izradi izveštaja.
„U ovom trenutku, oglašivači bi trebalo da redovno proveravaju svoje oglase zbog ovog problema. I pošto je finansiranje propagande i govora mržnje loše za sve nas, svi moramo da zahtevamo transparentniji sistem oglašavanja“, rekao je Ejtken.
Ne radi se samo o novcu, navodi se u pismu poslanika. Reputacija i moć ovih brendova „nenamerno daje ovim medijima legitimitet, pogoršavajući širenje i uticaj dezinformacija“.
Poslanici Evropskog parlamenta traže od kompanija da stanu na stranu „istine i integriteta pažljivim preraspodelom budžeta za oglašavanje dalje od platformi koje ugrožavaju ove osnovne vrednosti“.
Portparol GSK rekao je za Politiko da se kompanija ne oglašava na Balkanu.
Portparol Lidla je rekao da su već preduzeli mere „nekoliko meseci pre ovog pisma” i da su „značajno smanjili” potrošnju na oglašavanje na TV Pink i TV Hepi kanalima od sredine 2023. i da su prestali da se oglašavaju na ovom drugom 2024. godine.
Lidl nema ugovorni odnos ni sa jednim „proruskim medijem u Bugarskoj“, dodaju.
Nijedna od drugih ciljanih kompanija do objavljivanja teksta nije odgovorila na zahtev Politika za komentar.
Pročitajte OVDE o informaciji da će Si Đinping pozvati Srbiju u BRIKS
Izvor: N1
