Piše: Aleksandar G. Dugin
Danas je dan Aranđela Mihaila i svih bestelesnih sila. To je dan duhovnog rata svetlosti protiv tame. Zbog toga je to naš dan – dan saveza Aranđela Mihaila.
Svaki hrišćanin, prihvatanjem svetog krštenja, pristupa vojsci. To je Hristova vojska, koja vodi borbu sa njegovim neprijateljima – đavolom i njegovim hordama. I prihvatajući simbole vere, mi obećavamo da ćemo biti verni Hristu. Biti na njegovoj strani. Koja god da je cena – u stradanju i u radosti, u pobedi i u porazu.
Bolje je izgubiti zajedno sa Hristom, nego pobediti zajedno sa antihristom. To je zakon naše vere, naše crkve, naše armije.
Ali, danas je naš hrišćanski poziv – biti Hristov vojnik, vojnik njegove vojske, uzdići se na najviši nebeski nivo. I tako spokojno, smireno, nezaokupljeni strastima, niti ljudskim slabostima, niti tamnim moćima pohlepnih materijalističkih anđela – čistog, svetlog uma – obučeni u oklop, u stroju, naoružani svetim oružjem i pod vođstvom svog predvodnika, Aranđela Mihaila, idemo u poslednju bitku. Bitka, u kojoj učestvuju anđeli i arhanđeli, kao i svi pripadnici nebeske hijerarhije – heruvimi, serafimi, prestoli (monarsi), vojske, vlasti, sile, počinje – ova bitka je uvek poslednja. Ona se vodi protiv đavola i njegovih armija. I pri svoj žestini te bitke, pobeda će biti na strani anđela – jer se oni ne bore za sebe i ne oslanjaju na sopstvene snage. Bez Boga na svojoj strani, oni bi, možda, izgubili. A oni koji se ne bore na strani Boga, nalaze se u grupi NJegovih neprijatelja. Borbenost anđela nije u suprotnosti sa njihovom smirenošću. Oni se uvek bore za To, ko više, bolje, čistije od njih sâmih. Oni se bore u NJegovo ime. Ne u svoje ime. I to je ono što im daje – i nama – pobedu.
Kada razmišljamo o anđelima i njihovim moćima, sposobnim da pomeraju planine i da smiruju oluju, tresu zemlju i komanduju vetrovima, može se činiti da smo mi, ljudi, nekako suviše nevažni pred tim prirodnim elementima, pred Aranđelom Mihailom i njegovom svitom. Onda kažu, da će oni i bez nas da pobede. Ne, bez nas oni neće pobediti. Istorija sveta je neprekidni rat svetlosti. I, on vodi čovekovo srce. Ako, kada se probudimo, čujemo poziv, onda smo se rodili ponovo i stojimo u stroju vojske anđela, i tako se zaklinjemo Saboru Aranđela Mihaila – dajemo našoj vojsci nešto veoma važno, najvrednije, najvažniju stvar – svetlost naše ljubavi. Da, ljudsko srce je malo, i što više mislimo o sebi, postajemo beznačajniji. A, kada svako od nas pristupi vojsci Aranđelovoj, onda to rešava ishod borbe. Ali ako sa našom vojskom ne budu naša duša, naše volja, naš put i naše misli, u odsudnom trenutku određenog pada, daha ili pokreta, mali deo ljubavi, možda neće biti dovoljan za pobedu. Da je ovaj rat tako jednostavan, čovek bi bio beznačajan i nerazuman i od njega ništa ne bi zavisilo. Ali, Hristos se nije ovaplotio u čoveku tek tako. Znači da od čoveka nešto zavisi, a ne od nerazumevanja. Dakle, naš izbor, naša služba, naše učestvovanje u ratu svetlosti je značajno. I to je ključno.
Ishod borbe vojske Svetog Aranđela Mihaila zavisi od mene. Od tebe, od vas, od njih. Od svih. Ako ne služimo Hristu, služimo Antihristu. I tada magična moć ljubavi, velika moć slobode ide neprijatelju. I neprijatelj postaje jači. I dođe i zatvara vojsku anđela. Senka crnih krila prekriva zemlju. Države i narodi se okreću od Hrista egoizmu, izdaji, naslađuju se vlastitim interesom, karijerom, sekularizmom, materijalizmom. Liberalna globalizacija – to i jeste dolazak đavolove vojske. U naše zemlje, u naša srca, kod naših naroda. A, ako spavamo, ako ne odgovorimo na poziv za ovu mobilizaciju, grad za gradom, društvo za društvom, država za državom završavaće u rukama neprijatelja ljudskog roda.
Danas je dan mobilizacije anđela. Arhangel sakuplja svoju vojsku – to je njegov Sabor. Sabor svetih bestelesnih sila. Ali, i mi smo pozvani na ovaj Sabor. Mi smo njegov sastavni deo. Uostalom, naša razumska priroda je u srodstvu sa anđeoskom – to su naša braća, anđeli. Zove ih ratnička truba, budi ih, ali zove i nas.
Mnogi ljudi danas misle da su anđeli – to je metafora. Mislite šta hoćete, ali ne smatrajte sebe Hrišćanima. Ako verujemo u Boga, verujemo i da je stvorio bestelesna bića svetlosti, ognjene duhove. Verujemo u finalnu borbu i u vojsku Arhangela. Verujemo vatreno i naivno. Pa, ipak, ono što nam je potrebno nije dokaz, nego pobeda. Naša pobeda. Pobeda anđela.
Pročitajte OVDE šta Dugin piše o ruskom identitetu
Izvor: Stanje stvari / Iskra / Katehon
