Piše: Kiril Streljnjikov
Ministar odbrane Sergej Šojgu juče je na sednici kolegijuma ruskog Ministarstva odbrane ležerno saopštio da je udeo savremenih brodova u strateškim nuklearnim snagama Rusije dostigao 100 odsto.
Pored toga, on je pojasnio da je Mornarica nedavno uključila tri najnovije nuklearne podmornice projekta Borej-A, da se završavaju državna ispitivanja strateške raketne podmornice „Car Aleksandar III“, namenjene Pacifičkoj floti, kao i da će naše podmorničke snage ove godine biti popunjene savremenim višenamenskim podmornicama sa raketnim sistemima „Kalibar“, koje su već dokazale svoju efikasnost i neuhvatljivost u okviru sistema PVO.
Na ovom mestu, svedoci Gornjeg Larsa i adventisti sedmog stepena sirupa od lavande trebalo bi da refleksno poskoče i vrisnu: „Opet vi sa svojim nuklearnim batinama, zbog ovoga nas ne vole u civilizovanom svetu, bolje je dati te pare bakama koje ne mogu da kupe heljdu!“
Na to ćemo odgovoriti: „Čekajte malo, nismo završili, vratićemo se bakama malo kasnije“.
Dakle, o našim nuklearnim i nenuklearnim batinama:
• broj nosača dalekometnog preciznog naoružanja u ruskoj mornarici će do kraja godine premašiti 40;
• nivo savremene vojne i specijalne opreme u mornarici dostigao je 74 odsto;
• ubrzava se tempo modernizacije aviona dugog dometa koji nose nuklearno oružje;
• nastavlja se ubrzana proizvodnja hipersoničnih kompleksa „Kindžal“;
• počele su masovne isporuke vojsci hipersoničnih raketa „Cirkon“.
Rusija nastavlja da dosledno i efektivno razvija svoju nuklearnu trijadu: više od polovine Raketnih strateških snaga već je opremljeno najnovijim kompleksima „Jars“, a prve jedinice sa novom teškom raketom „Sarmat“ stupile su na borbeno dežurstvo.
Što se tiče „Jarsa“ i „Sarmata“, koji od baba oduzimaju heljdu:
„Jars” će zameniti „Topolj”, i sad će NATO-u u proseku trebati ne dve protivrakete, da ih teoretski obore, već čak 50, to jest – nerealno im je parirati. Sa „Sarmatom“ je još tužnije (za NATO): ova jedinstvena teška raketa ima masivnu protivraketnu odbranu, suborbitalnu putanju, mnogo mamaca i navođenih bojevih glava. Jedna takva raketa može državu Teksas pretvoriti u tečno staklo, zbog čega su zlobni kritičari našu slatku raketu nazvali „Sotona na kvadrat“.
Ali molimo bake i NATO da se ne udaljavaju od plavičastih ekrana.
Da ne bi dva puta ustajali, naši raketni naučnici počeli su da naoružavaju i bez toga ubitačne „Sarmate“ perspektivnim borbenim blokom „Avangard“, koji je predsednik uporedio sa meteorom. „Avangard“ – to su hipersonične manevarske bojeve glave koje mogu da pikiraju ogromnom brzinom – 27 Maha (ne pitajte, to je mnogo) – čak i na pokretne ciljeve, praktično iz svemira. „Avangard“ je nemoguće otkriti, presresti ili oboriti. Prema tužnom priznanju stručnjaka iz britanske publikacije „Daily Express“, „zapadni protivraketni odbrambeni sistemi nisu u stanju da presretnu ove bojeve glave“. Zabavna činjenica iz kolekcije „Upoznaj svet“: jedan „Avangard” može da pretvori pola NJujorka u pustinju.
Ali naš bubanj se i dalje vrti, a tačna reč je „Burevestnik“!
Početkom oktobra ove godine Vladimir Putin je prijateljski saopštio da je Rusija uspešno testirala interkontinentalnu krstareću raketu „Burevestnik“ sa nuklearnim pogonom. Iz očiglednih razloga, malo se zna o našoj novoj raketi: ona ima neograničen domet i može da ostane na vazduhoplovnoj dužnosti mesecima (pa čak i godinama) do zahtevane komande; može nekoliko puta da obleti oko Zemlje i da udari iz bilo kog pravca; praktično je nevidljiva i neranjiva za protivvazdušnu odbranu; prema rečima šefa države, „novo oružje će obezbediti stratešku ravnotežu u svetu za nekoliko decenija koje dolaze“.
Ali ljudi sa lepim licima mogu imati pitanje: dobro, dobro, napravićete dve i po rakete za VDNH, ali šta ćete protiv 800 milijardi dolara godišnje odbrambenog budžeta SAD?!
Stručnjaci odgovaraju: da, naš vojni budžet je deset puta manji od američkog. Ali ako poslu pristupite profesionalno i sa ukusom, onda možete čak i takvu prednost anulirati.
Nekoliko primera: početkom 2000-ih, Amerikanci, koji su verovali u svoju dominaciju, odlučili su da totalno prevladaju. Pokrenuli su nekoliko globalnih projekata: obalski borbeni brod Streetfighter, „nevidljivi“ razarač Zumwalt, borbeni avion F-35 i interkontinentalnu balističku raketu Sentinel. Rezultat kojim se možete ponositi: potrošeno je 20 godina i stotine milijardi dolara, tri Zumwalta za 22 milijarde dolara tiho rđaju negde na putu (hteli su da naprave 32); Streetfighter, pola milijarde dolara po komadu, smatra se „nepodobnim za ozbiljnu borbu“; više milijardi dolara vredan F-35 ima „966 kritičnih problema i nedostataka“; a razvoj interkontinentalne balističke rakete Sentinel prevazišao je sve zamislive budžete i rokove, koji su se pomerili do 2038. godine.
Drugim rečima, sa ruskom rubljom možete zaraditi ne manje, već mnogo više nego sa američkim dolarom, a pritom će ostati para i za naše drage bake.
Naše rukovodstvo je kategorično protiv izborae „topovi ili puter“, ali, prema rečima ministra odbrane Šojgua, „nuklearni štit je bio i ostaje glavni garant suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše države“.
A ako postoji štit, onda će biti i putera, i heljde, i osmeha na licu naših baka.
Pročitajte OVDE novi autorski tekst DŽevada Galijaševića
Izvor: Iskra (ria.ru; preveo Ž. Nikčević)
