Vrbuju se kandidati za republičke i pokrajinske poslanike, novinari i druge dobro obaveštene persone, koje za početak vode na ručkove i obećavaju skupa putovanja za božićne i novogodišnje praznike. Ukoliko procene da mogu da dođu do ozbiljnih informacija koje bi mogle biti važne u predviđanju politike koja će se voditi s Andrićevog venca ili iz Nemanjine, nude se nemali novčani iznosi koji počinju od nekoliko hiljada evra pa naviše. Pojedinima se obećavaju čak i rukovodeća mesta u javnim preduzećima ili bezbednosnim službama posle izbora 17. decembra.
Da je Srbija postala zanimljiva za strane obaveštajne službe, moglo se naslutiti kada su pre nekoliko godina na sve moguće načine pokušali da saznaju da li će i kada Srbija uvesti sankcije Rusiji i kako bi, recimo, Beograd reagovao ukoliko bi na severu Kosmeta došlo do etničkog čišćenja. Agenti Bezbednosno-informativne agencije zaduženi za praćenje inostranih obaveštajnih aktivnosti nemaju ni slobodan dan ni sat. Neprestano su na terenu i u tom pogledu čini se kao da se vodi rati u našoj zemlji, a ne u Ukrajini i Izraelu. Često se dešava da zapadni i istočni obaveštajni agenti špijuniraju jedni druge. Poprišta ovih aktivnosti najčešće su poznati restorani i javne manifestacije, sportski događaji, gde najčešće dolazi do razmene informacija.
Tako je i pre nekoliko dana „pao” prvi sekretar hrvatske ambasade Hrvoje Šnajder, koga su duže vremena pratili pripadnici BIA. U pitanju je dokumentovana špijunaža i vrbovanje za hrvatsku službu, što znači da su prikupljeni dokazi da je Šnajder prekršio Bečku konvenciju, koja reguliše diplomatsko-konzularne odnose, zbog čega je proglašen personom non grata. Povodom ovog slučaja reagovao je i zvanični Zagreb. Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je da je iznenađen odlukom srpskih vlasti, dok ambasador Hrvatske u Beogradu Hidajet Biščević nije otkrio zbog čega je srpsko Ministarstvo spoljnih poslova proglasilo Šnajdera personom non grata.
A potpredsednik hrvatske vlade i ministar odbrane Ivan Anušić komentarisao je juče odluku Srbije da protera prvog sekretara ambasade Hrvatske u Beogradu Hrvoja Šnajdera, rekavši da su u toku konsultacije u vezi s reagovanjem na ovu oduku srpske vlade. „U ovom trenutku sigurno traju konsultacije između ministra spoljnih poslova i premijera i svih službi koje treba da vide na koji način reagovati na odluku srpske vlade da protera hrvatskog diplomatu”, rekao je Anušić, prenela je Hina.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije preksinoć je saopštilo da je donelo odluku da, u skladu sa članom 9 Bečke konvencije, koja reguliše diplomatsko-konzularne odnose, proglasi Hrvoja Šnajdera, prvog sekretara u ambasadi Hrvatske u Beogradu, za personu non grata. „Tokom profesionalnog angažovanja u Republici Srbiji Šnajder je grubo izašao iz okvira diplomatskih normi i prekršio navedenu konvenciju. Tim povodom uručena je diplomatska nota ambasadoru Republike Hrvatske Hidajetu Biščeviću”, saopšteno je, između ostalog, iz srpskog ministarstva.
Prisustvo stranih obaveštajaca treba da se posmatra u kontekstu sukoba u Ukrajini i namere Rusije da na zapadnom Balkanu otvori novi front u Evropi i posledice rata na Bliskom istoku. Uprkos omalovažavanju koje hronično dolazi od istih ljudi koji su bliski nekim stranim ambasadama i nevladinom sektoru koji je finansiran iz inostranstva, naše bezbednosne službe su do sada uradile veliki posao. Ali uprkos tome, ili baš zato, čelni ljudi bezbednosnog sektora Srbije i najbliži saradnici predsednika Aleksandra Vučića, ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, a posebno direktor BIA u ostavci Aleksandar Vulin, pod konstantnom su „baražnom vatrom” iz domaćih i stranih krugova.
Koliko su pojačani napori naših organa i službi vidi se i iz toga da su i u najtežim okolnostima globalnih sukoba uspele da sačuvaju sve ono što je od vitalnog interesa za Srbiju, ali i iz podatka da se u poslednje dve godine u zemlji dogodilo možda samo jedno mafijaško ubistvo, po čemu se svrstavamo u najbezbednije zemlje u Evropi. Uz to, uz ozbiljan bezbednosni rizik, izraelski klubovi u fudbalu i košarci odigravaju utakmice kao „domaćini” u Beogradu, što nije prošlo nezapaženo.
„Beograd je odavno postao mesto sudara različitih sila u interesnoj zoni zapadnog Balkana. Preko Srbije pokušavaju da utiču na situaciju ne samo na Kosmetu već i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Većina stranih špijuna je otkrivena, kao i način njihovog rada, što samo govori o sposobnosti naših bezbednosnih službi”, navodi naš sagovornik koji nije hteo da ga imenujemo, a dobar je poznavalac srpske bezbednosne situacije.
Na pitanje zašto ti ljudi nisu oterani ili uhapšeni, odgovara da to nije tako lako jer je mahom reč o ljudima koji imaju diplomatski imunitet i zvanično rade neki drugi posao. „Ni u vreme hladnog rata nisu se masovno proterivale diplomate. Šta dobijate ako iz zemlje izbacite njih 200 ili 300. Moderna su vremena, drugačije je to. Ja ove brojke navodim u pretpostavkama, ali u BIA sigurno znaju koje su razmere strane špijunske aktivnosti u zemlji, ali sam siguran da su iz gotovo svih delova sveta. Najveću opasnost u predstavljaju agenti uticaja, ljudi koji predstavljaju nešto u politici, medijima, privredi ili obrazovanju i koji imaju uticaj na šire javno mnjenje”, navodi.
Jedan od razloga za pojačanu aktivnost jeste ostavka direktora BIA Aleksandra Vulina i što su mislili da je tim činom srpska služba sada obezglavljena, ali su se očigledno, kada se vidi slučaj hrvatskog diplomate, prerano obradovali. Bivši obaveštajac KOS-a LJuban Karan kaže da špijunska aktivnost nikada nije ni prestajala i za „Politiku” kaže da su se posebno aktivirale kada su raspisani izbori u Srbiji. Strane službe su direktno angažovane kada je reč o nasrtajima na Srbe i Srbiju. Kaže da je za Hrvatsku od osnivanja Srbija bila glavna meta rada i intenzivno rade na tome, a mnogo manje se bave drugim državama i svojim konkretnim problemima.
„Oni čak Srbe stavljaju iznad borbe protiv terorizma. Još u ratno vreme oni su nastojali da vrbuju srpske oficire, posebno one koji su bili na značajnim pozicijama. Sugerisali su im da ostanu na tim mestima jer su tako najkorisniji za Zagreb. Tako su stvarali obaveštajnu mrežu koja je i danas veoma jaka i razvijena u Srbiji”, kaže Karan. Dodaje da su agente uticaja pridobijali za novac i penzije i u tome su imali uspeha. Koristili su Srbe koji su bili podložni uceni jer im je ostala imovina u Hrvatskoj.
„Uspevali su da među Srbima pronađu agente da rade za njih. Hrvatske službe su postale ekspozitura američke CIA, nemačkog BND i britanskog MI6 i svi oni zajedno rade kada treba da se vodi hibridni rat protiv Srbije. To se najčešće aktivira tokom izborne kampanje i nije slučajno što je ovaj hrvatski diplomata uhapšen baš u ovom trenutku. Sada su posebno aktivni i agresivni i spremni da se uključe u izbornu propagandu jer hoće da pomognu onim političkim činiocima od kojih očekuju da mogu da ostvare neke njihove interese. Tu posebno računaju na one koji žele silom da dođu na vlast”, ističe LJuban Karan.
Iskusni kontraobaveštajac ne osporava uspehe koja hrvatska služba ima u Srbiji. Bilo je hapšenja i presecanja njihovog rada, ali su oni toliko agresivni i uporni da su uspeli da ostvare određene uspehe. Istovremeno, nastoje da u dogovoru sa zapadnim službama oslabe BIA, VOA i VBA, na taj način što će uticati na izbor čelnih ljudi u tim službama.
„Vrlo im je stalo da patriotsko orijentisani ljudi, koji brane interese Srbije, odu s pozicija s kojih upravljaju službama i na tome neprestano rade. Uspeli su čak i da izdejstvuju ostavku direktora BIA Aleksandra Vulina, iako nije ničim doprineo da treba tako nešto da uradi. On je to pod pritiskom uradio iako nema nikakve njegove krivice. Traže načine da smene sposobne kadrove i da dovedu nesposobne ili poslušne”, zaključuje LJuban Karan.
Pročitajte OVDE šta hrvatski mediji pišu o špijunskom skandalu između Srbije i Hrvatske
Izvor: Politika
