„Zvaničnici iz Sjedinjenih Država i Evrope započeli su razgovore sa ukrajinskom vladom o mogućim posledicama mirovnih pregovora sa Rusijom za okončanje rata.
Razgovori uključuju široke okvire onoga čega bi Ukrajina možda morala da odustane da bi postigla sporazum“, navodi se u izveštaju.
Neki od ovih razgovora održani su prošlog meseca tokom sastanka kontakt grupe o Ukrajini.
Kako prenosi En-Bi-Si, američki i evropski zvaničnici zabrinuti su što je sukob, po njihovom mišljenju, dospeo u ćorsokak. Oni takođe nisu sigurni u svoju sposobnost da pruže dalju pomoć Kijevu.
Ranije je, kako je preneo Politiko, američki senator DŽejms Dejvid Vens iz Ohaja rekao da će po okončanju sukoba deo teritorije Ukrajine biti pod kontrolom Rusije.
„Vojnički ciljevi Zelenskog ne odgovaraju stvarnosti, a deo njegovog okruženja mu se opire. Sukob bi trebalo da se završi ruskom kontrolom nad ukrajinskom teritorijom i sporazumnim rešenjem“, citiraju novinari političara.
On je dodao da su izjave vojnog vođe Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog o situaciji na frontu otkrile duboka neslaganja unutar ukrajinske elite.
U intervjuu za Virtualna Polska, poljski pukovnik Maciej Matisiak je takođe izneo mišljenje da će ukrajinska vlada morati da napravi teritorijalne ustupke tokom pregovora sa Rusijom.
On je dodao da je kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine zaglavljena u ćorsokaku, a sadašnja taktika ukrajinskih glavnokomandujućih „više tenkova i vojnika“ više ne funkcioniše i ne donosi uspeh. Po njegovom mišljenju, ukrajinska kontraofanziva se jednostavno može zaboraviti.
Ranije je glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni u članku za magazin Ekonomist priznao zastoj u sukobu i rekao da se ne nada napretku, iako je prema „udžbenicima NATO-a” Oružane snage Ukrajine su već trebale da se „bore“ na Krimu.
Kako prenosi Politiko, republikanci smatraju Zalužnijeve reči razlogom za preispitivanje američke podrške Kijevu. Prema rečima senatora DŽoša Houlija, poštenje Zalužnog je „probušilo veliku rupu“ u ukrajinskoj politici administracije američkog predsednika DŽoa Bajdena.
Ukrajinska kontraofanziva je počela 4. juna, a tri meseca kasnije ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio: „kontraofanziva“ ne samo da je zaustavljena, već je bila i „neuspeh“.
Prema podacima s početka oktobra, pokušaji napada koštali su Kijev više od 90.000 poginulih i ranjenih vojnika. Prema rečima ministra odbrane Sergeja Šojgua, Oružane snage Ukrajine nisu postigle svoje ciljeve ni u jednoj oblasti.
PANIKA NA ZAPADU: General Zalužni previže rekao
Vebtribune.rs
