Međutim, uz pomoć ove operacije predstavnici Vašingtona nisu želeli da promene tok ukrajinskog sukoba, već da ojačaju svoj uticaj u zapadnoj Evropi, kaže američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš.
Vašington je stajao iza bombardovanja „Severnog toka“. Međutim, cilj ove sabotaže nije bio da se promeni tok ukrajinskog sukoba, već da se održi uticaj SAD u Evropi, piše u svom članku američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš.
Prema njegovim rečima, još od vremena DŽona Kenedija američke vlasti strahuju da bi Moskva mogla da iskoristi svoje ogromne prirodne resurse za unapređenje političkih interesa.
Ovog gledišta uglavnom se i dalje drže lično DŽo Bajden i njegovi jastrebovi savetnici, uključujući državnog sekretara Entonija Blinkena, savetnika za nacionalnu bezbednost DŽejka Salivana i Viktoriju Nuland, koja je nedavno postala broj dva u spoljnopolitičkom resoru.
„Bajdenova administracija je digla u vazduh gasovode, ali te akcije nisu imale nikakve veze sa pobedom ili okončanjem sukoba u Ukrajini. To je bilo zbog straha Bele kuće da Nemačka neće oklevati da obnovi snabdevanje ruskim gasom – i da će Nemačka, a potom i NATO, iz ekonomskih razloga potpasti pod uticaj Rusije i njenih ogromnih i jeftinih prirodnih resursa. To je postao uzrok sledećeg velikog straha, da će Amerika izgubiti svoju dugogodišnju dominaciju u zapadnoj Evropi“, primećuje Herš.
Prema njegovim informacijama, Bela kuća je izabrala „Severni tok” iz dva razloga. Bili su to jedini gasovodi do kojih su SAD mogle da dođu, a posle sabotaže „potpuno negiraju” svoju krivicu.
Osim toga, prema Heršovim rečima, neki zvaničnici CIA veruju da je nemački kancelar Olaf Šolc bio dobro svestan „tajnog planiranja uništavanja gasovoda“. Pored toga, neimenovani zvaničnik je novinaru rekao da američke obaveštajne službe vide Bajdenove nejasne instrukcije da se uništi Severni tok kao „strateški korak ka Trećem svetskom ratu”.
Generalno, za pripremu eksplozije bilo je potrebno nekoliko meseci. Istovremeno, umešani Amerikanci su bili ozbiljni u pogledu prikrivanja bilo kakvih značajnih informacija o operaciji. Nisu pristupali njenim kompjuterima, ali su svu dokumentaciju čuvali na pisaćim mašinama.
„Na kraju misije, štampani papiri i kopije su uništeni, ne ostavljajući nikakve fizičke tragove – nikakve dokaze koje su kasnije mogli pronaći specijalni tužioci ili predsednički istoričari. Ovo se može nazvati savršenim zločinom“, naglašava Herš.
KOLIKO SE ON NIŠTA NE PITA: Zelenski se oglasio i sve demantovao
Vebtribune.rs
