Srbija treba da uloži više napora i napravi kompromise kako bi "proces normalizacije odnosa" sa tzv. Kosovom krenuo napred, ali i da više uskladi spoljnu politiku sa Evropskom unijom, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije za Srbiju u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, uz napomenu o "strateškoj zabrinutosti" zbog trgovinskih sporazuma Srbije i Kine.
U izveštaju se ocenjuje da je Srbija ostala angažovana u dijalogu o normalizaciji odnosa sa "Kosovom", ali se navodi da Beograd treba da pokaže ozbiljniju posvećenost.
Navodi se da je neophodno da Srbija ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju.
"Od Srbije i 'Kosova' se očekuje da se konstruktivnije angažuju kako bi omogućili početak pregovora o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji i pokažu fleksibilnost u cilju brzog i konkretnog napretka", poručuje se u godišnjem izveštaju za Srbiju.
U ovom dokumentu se potvrđuje da je na odnose sa "Kosovom" uticalo nekoliko kriza "različitog intenziteta. Incident u selu Banjska kod Zvečana je ocenjen kao "najteža eskalacija u poslednjih nekoliko godina" i naglašava se očekivanje Evropske unije da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi i da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu.
"Napad (u Banjskoj) ne bi trebalo da posluži kao izgovor nijednoj strani da skrene pažnju sa dijaloga pod pokroviteljstvom EU. 'Kosovo' i Srbija moraju da nastave stalne napore za deeskalaciju, kao i da obezbede održavanje novih izbora na severu Kosova što je pre moguće, uz aktivno učešće kosovskih Srba", poručuje se u tekstu.
Od Srbije se takođe zahteva da istraži "nasilje počinjeno nad trupama Kfora tokom protesta krajem maja ove godine", ali ostaje kao imperativ da se vrati situacija u kojoj kosovski Srbi aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na severu Kosova i Metohije.
Evropska komisija ocenjuje da povlačenje kosovskih Srba iz institucija u novembru 2022. i bojkot lokalnih izbora na severu KiM u aprilu 2023 "krše obaveze Srbije u okviru dijaloga i predstavljaju ozbiljno nazadovanje" u poštovanju sporazuma iz 2013. godine od strane Srbije.
Nijedna restriktivna mera protiv Rusije
U dokumentu se ocenjuje da nije postignut napredak u usklađivanju spoljne politike s Evropskom unijom, jer je stopa usaglašavanja ostala nepromenjena.
Spominje se da se Srbija uskladila sa nekim stavovima EU na međunarodnim forumima, ali da nije uvela nijednu restriktivnu meru protiv Rusije zbog sukoba u Ukrajini.
"Srbija je takođe održala odnose na visokom nivou sa Ruskom Federacijom, što postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije", ističe se u dokumentu.
Od zemlje se putem ovog izveštaja traži da prioritetno unapredi svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, i izbegava radnje i izjave koje su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici.
Takođe se traži da se intenziviraju aktivnosti na sprečavanju bilo kakvog pokušaja korišćenja teritorije Srbije i/ili pravnih lica registrovanih u Srbiji za zaobilaženje restriktivnih mera EU, te da se ulažu kredibilni napori da se zatvori prostor za strano mešanje i manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije.
Ograničen napredak u slobodi izražavanja
Evropska komisija ocenjuje da je Srbija učinila "ograničen napredak" u slobodi izražavanja. Spominje se da su policija i tužilaštvo brzo reagovali u nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara.
"Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), posebno pokrenutih od strane članova nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i cenzuru", podvlači se u dokumentu.
Dodaje se da stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara stvaraju "izazovno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja". Mogućnost novinara da izveštavaju o krivičnim postupcima koji su u toku je preterano ograničena u zakonskom okviru, navodi se u ovom dokumentu.
Evropska komisija smatra da će novi zakoni "ojačati nezavisnost" Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
U odlomku koji se odnosi na REM, spominje se da je u avgustu objavljen poziv za dodelu pete dozvole za medijski servis sa nacionalnom frekvencijom, kao i da ona još nije dodeljena "bez verodostojnog opravdanja".
"Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izaziva zabrinutost. Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji, kao i da se suprotstavi stranoj manipulaciji informacijama i mešanju, posebno u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine", ističe se u tom dokumentu.
U Srbiji se i dalje veličaju ratni zločinci
U godišnjem izveštaju o Srbiji se ocenjuje da zemlja još nije pokazala istinsku posvećenost istrazi i suđenju u predmetima ratnih zločina, kao i da Srbija nastavlja da javno osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i na najvišim nivoima.
"Određeni broj srpskih političkih partija i ličnosti, uključujući i ministarski nivo, nastavio je da pruža podršku osuđenim ratnim zločincima i javni prostor za njih. Osuđeni ratni zločinci nastavljaju da šire govor mržnje u javnom prostoru. Određeni političari i dalje, bez posledica, negiraju genocid u Srebrenici", navodi se u izveštaju.
"Strateška zabrinutost" zbog sporazuma sa Kinom
U izveštaju se spominje sporazum koji je Srbija potpisala sa Kinom u oktobru 2023, što za Brisel "predstavlja stratešku zabrinutost".
Navodi se da je Srbija najavila planove za sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Južnom Korejom, ali da suštinski pregovori tek treba da počnu.
"Svi sporazumi o kojima Srbija pregovara moraju da obezbede kompatibilnost sa pravnim tekovinama EU i da sadrže klauzule o prestanku roka, koje garantuju da Srbija može da se odrekne sporazuma po pristupanju u EU", poručuje se ovim dokumentom.
U dokumentu se potvrđuje da Srbija ima 46 bilateralnih investicionih ugovora na snazi, od kojih je 21 s članicama EU. Od zemlje se traži da razvije strategiju za izmenu ili raskid postojećih ugovora koji nisu u skladu sa standardima EU i izlažu zemlju rizicima zbog širokog i otvorenog jezika koji se koristi.
Pregovori o novim takvim ugovorima su u toku sa Južnom Korejom, a najavljeni su za Angolu, Bahrein, Uzbekistan, Indiju i Kirgistan, navodi se u dokumentu.
Pritisci na pravosuđe i ograničen napredak u borbi sa korupcijom
Evropska komisija smatra da je situacija u srpskom pravosuđu zabrinjavajuća zbog, kako se navodi, neprikladnog pritiska na pravosuđe.
Primećuje se da je preduzet niz koraka kako bi se smanjio prostor političkog uticaja na pravosuđe, ali da u praksi još nije moguće uočiti dosledno smanjenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce.
U pitanju borbe protiv korupcije u ovogodišnjem izveštaju se ocenjuje da je Srbija ostvarila ograničeni napredak u primenjivanju prošlogodišnjih preporuka.
"Sve u svemu, korupcija je rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost. Postoji potreba za snažnom političkom voljom za efikasno rešavanje pitanja korupcije i za snažan odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou", ističe se u dokumentu.
U godišnjem izveštaju se navodi da se došlo do "blagog povećanja" broja novih istraga i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, ali je broj novih optužnica opao. Dodaje se da nije bilo slučajeva konačnog oduzimanja imovine, kao i da Srbija tek treba da usvoji nacionalnu strategiju borbe protiv korupcije i prateći akcioni plan.
"Ograničen napredak" se takođe navodi i u pitanju borbe protiv organizovanog kriminala, posebno u otkrivanju i sprečavanju krijumčarenja migranata i trgovine ljudima.
U 2022. godini, prema izveštaju o Srbiji, zabeležen je i blagi porast finansijskih istraga i oduzimanja imovine; povećao se broj novih istraga i optužnica, a smanjio se broj prvostepenih i pravosnažnih osude, posebno za pranje novca.
"Prošireno oduzimanje se ne primenjuje sistematski. Proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, još nisu uobičajena praksa. Do sada nije bilo dovoljno praćenja u pogledu istrage i krivičnog gonjenja nedavnih napada na severu Kosova", navodi se u dokumentu.
Rad Skupštine obeležen napetostima između vlasti i opozicije
U ovogodišnjem izveštaju o Srbiji se spominje da je sastav Skupštine više pluralistički od prethodnog saziva i da uključuje opozicione stranke koje su bojkotovale izbore 2020.
Primećuje se, međutim, da su napetosti između vladajuće koalicije i opozicije obeležile parlamentarne debate. Skupština nema godišnji plan rada i skoro sve sednice su sazivane uz najavu minimalnog roka od 24 časa, što bi trebalo da se koristi samo u izuzetnim okolnostima.
Navodi se da nije bilo praćenja građanske inicijative, kao ni opozicionog predloga za interpelaciju, te da je nadzor izvršne vlasti bio slab.
"Kodeks ponašanja nije bio sistematski primenjivan i često se koristio zapaljivi jezik, koji je ostao nerešen. Parlamentarni poslovnik treba da se modernizuje i da se primeni kodeks ponašanja za kažnjavanje za prekršaje poslanika", navodi se u godišnjem izveštaju o Srbiji.
Neusklađena vizna politika
Vizna politika Srbije još nije u potpunosti usklađena s listom trećih zemalja čiji državljani podležu viznom režimu za boravak u EU, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije.
Ocenjuje se, međutim, da je Srbija postigla značajan napredak u usklađivanju s viznom politikom EU tako što je ponovo uvela vizne uslove za državljane šest trećih zemalja, ali se traži da Beograd dalje uskladi viznu politiku sa EU.
U izveštaju se potvrđuje da je nakon zabrinutosti koju je iznela EU, Vlada Srbije povukla predložene izmene i dopune Zakona o državljanstvu, kojima bi se omogućila mogućnost podnošenja zahteva za srpsko državljanstvo nakon kratkog boravka i rada.
Srbija spremna za otvaranje novog klastera
U ovogodišnjem izveštaju, Evropska komisija je ponovila ocenu da je Srbija ispunila početna merila za klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i da je ovaj klaster tehnički spreman za otvaranje.
Ovu preporuku je Evropska komisija iznela u izveštajima za 2021. i 2022. godinu. Međutim od decembra 2021, Srbija nije otvorila nijedan klaster u pristupnim pregovorima jer članice to ne dozvoljavaju zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
Evropska komisija će izveštaj za sve zemlje regiona i Istočnog partnerstva objaviti u sredu, 8. novembra.
Godišnji izveštaj Evropske komisije je najvažniji dokument za svaku zemlju koja teži članstvu u Evropskoj uniji (EU) i predstavlja sliku stanja u svim ključnim poljima gde je napredak neophodan za pristupni proces.
Izvor: RT
