Palestinsko-izraelski sukob povezan je sa teritorijalnim interesima strana i ostao je izvor tenzija i borbi u regionu dugi niz decenija.
Nova runda sukoba počela je nakon što je Izrael bio izložen raketnom napadu bez presedana iz Pojasa Gaze 7. oktobra ujutru.
Nakon masovnog granatiranja, borci Hamasa ušli su u granična područja na jugu jevrejske države, gde su otvorili vatru i na vojsku i na civile, a takođe su uzeli taoce. Vojno krilo pokreta, Brigade Al-Kasam, objavilo je operaciju Al-Aksa poplava.
Kao odgovor, ID je pokrenuo operaciju Gvozdeni mačevi u pojasu Gaze. Nekoliko dana nakon napada, izraelska vojska je preuzela kontrolu nad svim naseljenim područjima u blizini granice i počela da izvodi vazdušne napade na ciljeve, uključujući civile, u enklavi.
Osim toga, Izrael je najavio potpunu blokadu Gaze: obustavljene su isporuke vode, hrane, struje, lekova i goriva.
Broj žrtava u Pojasu Gaze premašio je deset hiljada, od čega su otprilike polovina deca. Povređeno je oko 25 hiljada. U Izraelu je umrlo više od 1.400 ljudi, uključujući 20 Rusa. Osim toga, prema različitim procenama, Hamas bi u zatočeništvu mogao da drži oko 200-250 ljudi.
Moskva je pozvala strane da prekinu neprijateljstva. Prema Vladimiru Putinu, rešavanje bliskoistočne krize moguće je samo na osnovu formule „dve države” koju je odobrio Savet bezbednosti UN, a koja predviđa stvaranje nezavisne palestinske države u granicama 1967. godine sa prestonicom u istočnom Jerusalimu.
Da li je juče pala prva žrtva rata između Zalužnog i Zelenskog?
Izvor: Vebtribune.rs
