Predsednica Evropske komisije rekla je da se Ukrajina i dalje suočena sa tragedijom i ratom, ali sprovodi reforme.

"Komisija na temelju toga preporučuje otvaranje pregovora o pristupanja. Kada se radi o Moldaviji ona je predmnet stalnih destabilizacija i suočena sa sajber ratom", rekla je fon der Lajen.

Kada se radi o BiH ona je kazala da je EK prepoznala brojne pozitivne korake, poput napretka u borbi protiv kriminala, ali i konstatovala da je Republika Srpska usvojila određene neustavne zakone zbog kojih se odlaže predlog za kandidaturu do marta 2024. godine.

Ona je istakla da su dosadaspšnja proširenja donela velike prednosti.

"Svi smo mi pobednici za nove građane, benefiti su veliki, sve to povećava prosperitet i stabilnost", rekla je fon der Lajen, navodi RTS.

Prema njenim rečima proširenje je investicija i u bezbednost i stabilnost EU.

"U ovim vremenima proširenje nam daje jači glas u svetu. To je jedinstvena prilika i za nas i zemlje kandidate", zaključila je predsednica EK.

Šargarepica – specijalno za Zapadni Balkan, čitaj, Srbiji da “proda Kosovo”!

Cilj plana za ekonomski rast Zapadnog Balkana je da se podstaknu i intenziviraju pripreme Zapadnog Balkana za članstvo u EU, tako što će neke prednosti članstva biti osetne za građane već u fazi pristupanja, navodi Evropska komisija u tekstu predloga u čiji uvid je imao RTS.

Ekonomsko povezivanje Zapadnog Balkana sa EU, odnosno "hvatanje koraka" sa evropskim prosekom u ekonomskom smislu jedan je od ključnih aspekata pristupanja EU, navodi komisija.

"Trenutni tempo približavanja ekonomskom proseku EU  suviše je spor", ocenjuje se u predlogu i navodi da su ekonomije zemalja regiona trenutno samo na 30 do 50 odsto od proseka EU.

"Plan će omogućiti partnerima da ubrzaju reforme i ulaganja kako bi značajno ubrzali brzinu procesa proširenja i rast njihovih ekonomija", navodi Evropska komisija.

Integracija Zapadnog Balkana u sedam sektora jedinstvenog tržišta EU

Plan za rast predlaže integraciju zemalja Zapadnog Balkana u sedam sektora jedinstvenog tržišta EU i pojačano finansiranje kroz bespovratna sredstva i povoljne zajmove u visini od 6 milijardi evra u periodu od 2024. do 2027. godine.

Integracija u jedinstveno tržište predviđena je u oblasti slobodnog kretanja robe, usluga i radnika, jedinstvene zone plaćanja, putnog saobraćaja, energetskog tržišta, jedinstvenog digitalnog tržišta i kroz integraciju u industrijske lance snabdevanja.

Plan Evropske komisije predlaže kompletiranje zajedničkog regionalnog tržišta na Balkanu zasnovanog na pravilima i standardima EU, što bi potencijalno moglo da donese 10 odsto njihovim ekonomijama.

Po planu, preduslov za dublju integraciju u jedinstveno tržište i dodatna sredstva iz EU fondova su reforme u zemljama kandidatima.

Svaka od zemalja bi trebalo da predstavi reformsku agendu čije ispunjavanje će biti uslov za uplatu novih sredstava iz evropskog fonda za rast.

U slučaju Beograda i Prištine, uslov za korišćenje dodatnih sredstava iz fonda za rast biće i ispunjavanje obaveza iz dijaloga i primena Sporazuma o putu ka normalizaciji.

Kako će se trošiti tih šest milijardi evra

Prema najavama iz Komisije, iznos od šest milijardi evra će biti raspodeljen načelno između zemalja regiona, ali će biti trošen fleksibilno, što znači da će zemlje koje napreduju brže u reformama moći da računaju na novac koji "sporije " zemlje nisu iskoristile.

Novi Fond za reforme i rast će po predlogu Komisije zemljama Zapadnog Balkana na raspolaganje staviti ukupno šest milijardi evra u periodu od 2024. i 2027.

Od tog iznosa, dve milijarde će biti u formi bespovratnih sredstava, a četiri milijarde u formi povoljnih zajmova. Bespovratna sredstva bi trebalo da budu obezbeđena kroz reviziju aktuelnog budžeta EU za period od 2021. do 2028. godine.

Fond za reforme i rast biće dodatna i komplementna pomoć zemljama regiona u odnosu na već postojeće predrispupne IPA fondove.

U obrazloženju plana Evropska komsija poručuje da će partneri sa Zapadnog Balkana morati odlučno da se angažuju na planu domaćih reformi i na jačanju ekonomske integracije u regionu, da bi iskoristili "ponudu" za rast.

"Na vlastima je da efikasno komuniciraju o planu rasta i njegovoj primeni. Zapadni Balkan i EU treba da iskoriste ovu priliku da ubrzaju napredak na putu pristupanja", navodi Evropska komisija.

Pročitajte OVDE sve o procurelom novom predlogu za ZSO

Izvor: Pravda / RTS