Da li će doći i do direktnog susreta Vučića i Kurtija tokom konferencije koja se povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu održava u Parizu 10. i 11. novembra ili će francuski predsednik Emanuel Makron i lideri vodećih zemalja EU sa njima održati odvojene sastanke, kao prilikom poslednje briselske runde razgovora krajem oktobra, za sada se ne zna, ali se pretpostavlja da će se na spisku tema naći i predlog Brisela za formiranje Zajednice srpskih opština za koji iz sedišta EU poručuju da je izbalansiran.
Slobodan Zečević kaže da se od razgovora sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i drugim evropskim zvaničnicima mogu očekivati "pretnje".
"Na tim sastancima biće isporučene pretnje u smislu ko se ne bude toga pridržavao, odnosno ko ne bude konstruktivan u prihvatanju tih predloga, da će snositi posledice određenih sankcija. Sigurno je da će biti tih pretnji, ali kada je reč o Kosovu, pokazalo se da su te sankcije bile simbolične i da ih uopšte nisu osećali", navodi.
Kada je reč o obećanjima o članstvu u EU, kako ističe Zečević, to se više odnosi na Srbiju, nego na Kosovo.
"Kosovo je tu na dalekom štapu, njih sada interesuje pre svega vizna liberalizacija koja bi trebalo da stupi na snagu od 1. januara i da što manje Srba živi na Kosovu. To je politika koju oni vode, pritisci na srpski narod koji će dovesti do toga da se oni isele u centralnu Srbiju. A kada je reč o pristupanju EU, to im je toliko daleko u glavama da misle da im je bliže da isele Srbe sa Kosova, nego da pristupe EU", naglašava.
Smatra da EU možda ima ambiciju da se sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine postigne kako bi mogla da kaže da su obe strane potpisale dokument i da je sve u redu i da su na putu normalizacije odnosa.
"Ne isključujem ni tu varijantu, ali mnogo zavisi od samog teksta sporazuma i od toga da li će Kurti prihvatiti da potpiše takav sporazum, a da istovremeno ne traži priznanje nezavisnosti Kosova", poručuje Zečević.
Spoljnopolitički analitičar Miroslav Stojanović očekuje da će na marginama foruma u Parizu sigurno biti reči o takozvanom ohridskom sporazumu, koji je, podseća, i sročen po ugledu na dogovor između dve Nemačke iz 1973. godine.
"Nekoliko tačaka iz toga sporazuma su doslovno prepisane, samo što se u ohridskom dokumentu pominju Srbija i Kosovo. Govori se o dobrosusedskim odnosima između dve države, da jedna drugoj ne ometaju puteve u međunarodne organizacije i cela bitka se bije oko toga da se Kosovu obezbedi 'prolaz' ka Ujedinjenim nacijama. To je previše teška putanja i gotovo nemoguća misija, čak i kad bi Srbija, što ne verujem, to u jednom času prihvatila, postoje ta uska vrata na koja se može jedino ući, preko Saveta bezbednosti. A tamo još postoje dve zemlje koje s pravom veta to blokiraju. Nije problem toliko u tvrdom držanju Srbije, nego je problem evropskih lidera, bez obzira što su taj papir označili kao evropski, u tome što pet zemalja u EU i dalje stoji na poziciji da ne priznaje Kosovo. Nije to toliko ni pitanje ljubavi prema Srbiji, nego unutrašnjih potreba tih zemalja", navodi Stojanović.
On ukazuje da se Zapadu žuri i otuda ubrzanje diplomatskih napora da se stvari završe što pre, jer se, napominje, ulazi u kritičnu godinu u kojoj slede izbori za evropske institucije i predsednički izbori u SAD.
Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023
"Zato je to i podignuto sada na jedan neuobičajeno visok nivo, pa smo na nedavnim susretim u Briselu sa liderima Beograda i Prištine imali i šefovi tri najuticajnije države Unije, što se nikada nije dešavalo u ovakvim situacijama. I u Parizu će opet biti ta situacija, da ljudi sa jačom specifičnom težinom, lideri, Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i verovatno će opet biti uključena i Italija, izvrše neku vrstu pritiska da se pitanja oko Kosova što pre završe", ističe naš sagovornik.
Dodaje da je situacija i za EU i za SAD sve dramatičnija jer ulaze u period velikih izbornih lomova. Smatra da će se u Evropskom parlamentu verovatno dosta promešati karte, jer desnica jača u velikom broju zemalja i biće očigledno taj politički reljef promenjen. Zatim se ulazi u američke predsedničke izbore koji su, napominje, krajnje neizvesni.
"Tu treba dodati i međunarodnu situaciju koja je krajnje dramatična i ona uslovljava upravo povlačenje ovih poteza da se ugrabi vreme i zatvore bar neke od žarišnih tačaka, a oni Balkan računaju jednom od onih tačaka koja može da napravi dar-mar. Rat na Bliskom Istoku je dramatičniji od sukoba Rusije i Ukrajine. Jer taj sukob se ne razliva, ali sukob na Bliskom Istoku može da se razlije kao ratna lava i da se otme kontroli. Zato je Evropljanima potrebno da zabeleže neku vrstu makar političkog uspeha do kraja godine. Ne verujem da će se to desiti, već da će drama oko Kosova trajati još dosta dugo", zaključuje Stojanović.
Izvor: Kosovo onlajn
