Albanska mafija želi vladu koja će omogućiti nesmetano odvijanje kriminalnih aktivnosti kako bi Srbija postala država-čvorište za „narko-interkonekciju” u ovom delu sveta, a za ovakve svoje ciljeve na raspolaganju su joj neograničeni resursi jer su prihodi od narko-biznisa u Albaniji, procenjuje se, veći od budžeta Albanije i iznose više od pet milijardi evra, navodi se u analizi aktuelne situacije instituta IFIMES povodom završetka izborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, vanredne pokrajinske izbore u Vojvodini i vanredne lokalne izbore za grad Beograd i još 65 lokalnih samouprava u Srbiji, koji će se održati 17. decembra.
Informacije o mogućnostima izbijanja nereda da dan izbora i nepriznavanja rezultata izbora od strane nezadovoljnih učesnika izbora treba shvatiti ozbiljno, posebno institucije moraju biti spremne da osiguraju mir i bezbednost svim građanima i učesnicima izbornog procesa. „Zabrinjavajuće je da pojedini opozicioni čelnici u Srbiji ’preventivno’ i bez ikakve osnovanosti i dokaza, već unapred najavljuju sumnju u izborne rezultate, što se u analitičkim krugovima tumači kao znak nesigurnosti u rezultat svoje izborne kampanje i domete ponuđenog političkog programa – koji ima uglavnom jedini programski cilj: opsednutost Aleksandrom Vučićem i kako ga srušiti s vlasti”, navodi se u analizi IFIMES-a, uz apel da je potrebno sprečiti svaki oblik nasilja, koje ne sme ni u kom slučaju biti korišćeno kao sredstvo političke borbe.
Predstojeći izbori su najvažniji od 2012. godine i karakteriše ih do sada neviđeno prljava i brutalna kampanja usmerena ka diskreditacijama. „Srbija je po mnogo čemu specifična zemlja zbog svoje geopolitičke i geostrateške pozicije, raskrsnica je regionalnog i međunarodnog kriminala i evidentirana je prisutnost različitih interesa. Zbog toga se ulažu enormni napori od strane države, da se suzbiju kriminal i korupcija. Srbija predstavlja barijeru za migrante jer štiti Evropsku uniju od migranata. Zbog toga predstojeći izbori prevazilaze važnost izbora samo za Srbiju, nego imaju daleko šire implikacije. Intenzivna je destabilizacija države proizvodnjom brojnih afera. Važno je zaštiti ustavnopravni poredak, a bezbednosno-obaveštajno-odbrambeni i policijski sektor nalaze se pred velikim izazovima, pretnjama i rizicima”, navodi se u analizi IFIMES-a.
Analitičari smatraju da postoji interes pojedinih domaći i stranih aktera da Srbiju pretvore u „deoničarsko društvo”, gde će svako raspolagati određenim paketom deonica i tako upravljati državom. Borba će se voditi oko kontrolnog paketa akcija. Ukoliko bi se to ostvarilo, bilo bi pogubno za Srbiju, demokratiju i njene građane, jer njihovi glasovi bili bi obezvređeni i derogirani, a Srbijom bi upravljali „deoničari”, a ne predstavnici izabrani na demokratskim izborima.
Zbog toga je, zaključuje se u analizi, od najvećeg državnog značaja da predstojeći izbori u Srbiji proteknu u miru, da budu transparentni, nadzirani od strane domaćih i stranih promatrača i verifikovani od strane svih učesnika izbornog procesa. Važno je da nakon izbora pobednik što brže formira operativnu i funkcionalnu vladu, koja će pozvati sve političke aktere da ubrzano rade na evropskom putu i da postignu preko potrebni konsenzus oko ključnih nacionalnih pitanja, posebno u vezi s okončanjem dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
Analizirajući zbog čega 21. vek može da bude vek Srbije, navodi se da je za Srbe i Srbiju 20. vek bio tragičan, kao i da su teška stradanja u Prvom i Drugom svetskom ratu i raspad bivše Jugoslavije ostavili traumatične posledice. Tragično ubijeni premijer Srbije Zoran Đinđić je o tome rekao: „Uvek se postavlja pitanje boljeg sutra. Želeo bih da ljudi počnu da veruju da sutra može da bude bolje nego danas. Moja filozofija srpske istorije je da smo izgubili ceo 20. vek, i uveren sam da 21. vek može da da bude vek naših postignuća.” IFIMES zaključuje da je Đinđić započeo ubrzanu demokratizaciju i preko potrebne reforme, koje su pokrenule proces razvoja i prosperiteta Srbije. Dodaje se da je tada Srbija postala epicentar dešavanja u regionu i lider u reformama i da je atentatom na premijera Đinđića 2003. godine taj proces zaustavljen.
Analitičari smatraju da se može „s vremenske distance od 20 godina od atentata na premijera Đinđića” konstatovati da je Srbija ponovno postala epicentar dešavanja u regionu i motor evropskih integracija, posebno nakon dolaska na vlast Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke (SNS). „Zabeleženi su značajni ekonomski uspesi i spremnost za ubrzan put ka članstvu u EU. Srbija je uspela na godišnjem nivou da održi visok nivo stranih investicija, koji se kreće od oko šest milijarde evra godišnje, više nego sve ostale zemlje regiona zajedno, postala je energetsko čvorište i upisala se na energetsku kartu Evrope, razvija modernu infrastrukturu, a intenzivno radi na razvoju visoko-sofisticiranih tehnologija i veštačke inteligencije. Nagoveštaji su da 21. vek za Srbiju postaje vek šansi i prosperiteta. Kada je Srbija kroz istoriju ubrzano napredovala, taj napredak se pokušao usporiti ili čak zaustaviti. Ubistvo tadašnjeg premijera Đinđića to potvrđuje”, navodi se u analizi.
„Srbija se uspešno repozicionirala i rebrendirala u regionalnim i međunarodnim odnosima i od objekta je postala subjekat međunarodnih odnosa, što je najvidljivije kroz dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, gde je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeo da nametne paradigmu „ne mogu oni da dobiju sve, a mi ništa”. „Održavanje samita Pokreta nesvrstanih povodom 60 godina od osnivanja, oktobra 2021. godine, predstavlja veliki uspeh spoljne politike Srbije, a održavanje najveće svetske izložbe Ekspo 2027. u Beogradu još je jedna potvrda ugleda i uticaja koji Srbija ima u međunarodnim i regionalnim odnosima. Zbog toga je važnost budućeg članstva u EU još veća, jer će se time otvoriti put za neslućen razvoj i prosperitet Srbije”, zaključuju u IFIMES-u, koji ima stručne saradnike u LJubljani, Vašingtonu, Briselu, Beogradu i Prištini, kao i specijalni konsultativni status pri Ekonomsko-socijalnom savetu Ujedinjenih nacija.
Pročitajte OVDE šta je Putin rekao o Republici Srpskoj
Izvor: Politika
