Piše: Vladimir Putin
Vaša Svetosti, dragi prijatelji!
Pozdravljam sve učesnike u Svetskom ruskom narodnom saboru.
On je osnovan 1993. godine. Sećamo se kakvo je to bilo vreme – složeno, zemlja je bila na prekretnici. Tada je sabor uspeo da oko zajedničkih ciljeva ujedini predstavnike Ruske Pravoslavne Crkve, drugih verskih organizacija, političkih partija i pokreta, kulturne poslenike, naučnike, preduzimače i ljude različitih gledišta, uverenja i nacionalnosti, ali jedinstvene u glavnom – u svom čvrstom patriotskom stavu.
Pre svega želim da vam se zahvalim na podršci, na vašem doprinosu jačanju ruske državnosti, građanskog mira i sloge, na konsolidaciji društva i na pomoći koju uvek pružate sunarodnicima, svima onima koje objedinjuje veliki ruski svet.
Znam da se mnogi predstavnici Svetskog ruskog narodnog sabora trenutno nalaze u Donbasu i Novorosiji među volonterima i dobrovoljcima, u redovima vojnih jedinica i da zajedno sa ratnim drugovima brane našu braću i sestre i milione ljudi u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici, u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti. Iskreno sam zahvalan učesnicima u Svetskom ruskom narodnom saboru na pomoći koju pružate frontu i porodicama naših poginulih heroja. Oni su se borili za našu domovinu. Neka je večno sećanje na njih. [Objavljujem] minut ćutanja.
(Minut ćutanja.)
Poštovani prijatelji, naša bitka za suverenitet i za pravdu bez ikakvog preuveličavanja ima nacionalno-osloboodilački karakter, zato što branimo bezbednost i blagostanje našeg naroda, najviše, istorijsko pravo da Rusija bude snažna i nezavisna velesila, zemlja-civilizacija. Upravo naša zemlja i ruski svet su, kao što se već više puta dešavalo u istoriji, stali na put onima koji pretenduju na svetsku vladavinu i na svoju izuzetnost.
Mi se sad ne borimo samo za slobodu Rusije, već i celog sveta. Otvoreno govorimo da diktatura jednog hegemona – vidimo to i svi to vide – gubi snagu. Ona je počela, što se kaže, da se raspada i jednostavno je opasna po okolinu. To je već jasno celoj svetskoj većini. Ali ponoviću, upravo se naša zemlja sada nalazi u prethodnici formiranja pravednijeg svetskog uređenja. I želim da istaknem da bez suverene i snažne Rusije nije moguć nikakav čvrst i stabilan svetski poredak.
Znamo kakvoj opasnosti se suprotstavljamo. Danas su praktično zvanična ideologija zapadnih vladajućih elita postali rusofobija i drugi oblici rasizma i neonacizma. Oni nisu usmereni samo protiv Rusa, već i protiv svih naroda Rusije: Tatara, Čečena, Avara, Tuvina, Baškiraca, Burjata, Jakuta, Osetinaca, Jevreja, Inguša, Marijaca i Altajaca. Ima nas mnogo, neću sad sve navoditi, ali ponavljam da je to usmereno protiv svih naroda Rusije.
Zapad u principu ne želi veliku i mnogonacionalnu zemlju kao što je Rusija. Naša raznovrsnost i jedinstvo kultura, tradicija, jezika i etnosa jednostavno se ne uklapaju u logiku zapadnih rasista i kolonizatora, u njihovu svirepu šemu totalnog obezličenja, razjedinjenja, tlačenja i eksploatacije. Zbog toga su ponovo počeli da pevaju staru pesmu: navodno, Rusija je „tamnica naroda“, a sami Rusi su „ropski narod“. To smo mnogo puta čuli u toku proteklih vekova. Čuli smo i da sada treba izvršiti „dekolonizaciju“ Rusije. Ako im ne polazi za rukom da to učine silom – treba posejati smutnju.
Želim da istaknem da ćemo svaku spoljašnju intervenciju i provokacije u cilju izazivanja međunacionalnih ili međuverskih konflikata smatrati za agresivna dejstva protiv naše zemlje, kao pokušaj da se protiv Rusije upotrebe terorizam i ekstremizam kao instrument borbe protiv nas i da ćemo u skladu s tim reagovati na odgovarajući način.
Naša zemlja je šarolika. I u ovoj raznovrsnosti kultura, tradicija i običaja je naša snaga, ogromna konukurentska prednost i potencijal. Treba stalno da ih jačamo, da čuvamo raznovrsni sklad i naše zajedničko nasleđe. Na to skrećem pažnju rukovodiocima svih subjekata Federacije i u tom pogledu računam na ugled pastira naših tradicionalnih religija i na odgovornost svih političkih snaga i društvenih organizacija.
Mislim da se svi sećamo i da treba da imamo na umu lekcije revolucije iz 1917. godine i građanskog rata koji je zatim usledio, kao i raspada 1991. godine. Naizgled, toliko godina je prošlo, ali ljudi koji sada žive, svih nacionalnosti, čak i oni koji su rođeni u XXI veku, i danas, decenijama plaćaju za greške koje su tada načinjene, za povlađivanje separatističkim iluzijama i ambicijama, za slabost centralne vlasti, za politiku veštačke, nasilne podele velike ruske nacije, trijedinog naroda – Rusa, Belorusa i Ukrajinaca. Krvava žarišta koja su nastala posle raspada Ruskog carstva i Sovjetskog Saveza ne samo da još uvek tinjaju, već ponekad buknu s novom silom. I ove rane se još dugo neće zaceliti.
Nikad nećemo zaboraviti ove greške i ne smemo ih ponavljati. Ponovo želim da istaknem: svaki pokušaj da se poseje međunacionalna i verska raspra i da se izazove razdor u našem društvu predstavlja izdaju i zločin protiv cele Rusije. Nikome nećemo dozvoliti da deli Rusiju koja je za nas jedinstvena. Za nju, za našu otadžbinu uznose se molitve koje zvuče na različitim jezicima.
I u ovom auditorijumu bih želeo da pomenem reči Grigorija Bogoslova: „Svetinja je poštovati majku. Ali svako ima svoju majku, a zajednička majka je domovina.“
Vaša Svetosti, poštovane kolege!
Tema ovogodišnjeg sabora je „Sadašnjost i budućnost ruskog sveta“. Ruski svet su sve generacije naših predaka i naši potomci koji će živeti posle nas. Ruski svet je Stara Rusija, Moskovsko carstvo, Rusko carstvo i Sovjetski Savez. To je i današnja Rusija koja vraća, jača i umnožava svoj suverenitet kao svetska velesila. Ruski svet objedinjuje sve one koji osećaju duhovnu vezu sa našom domovinom, koji se smatraju nosiocima ruskog jezika, istorije i kulture, čak nezavisno od nacionalne ili verske pripadnosti.
Ali želim da istaknem da bez Rusa kao etnosa, bez ruskog naroda ne postoje ni ne mogu postojati, kako ruski svet, tako ni sama Rusija. U ovoj tvrdnji nema nikakve pretenzije na nadmoć, na isključivost i na izabranost. To je jednostavno činjenica, kao i to da je u našem Ustavu jasno upisan status ruskog jezika kao jezika državotvornog naroda.
Termin „ruski“ znači više od nacionalnosti. Uzgred rečeno, tako je uvek bilo u istoriji naše zemlje. To je, između ostalog, kulturni, duhovni i istorijski identitet. Biti Rus je pre svega odgovornost. Ponavljam, ogromna odgovornost za očuvanje Rusije i upravo u tome je istinski patiotizam. I kao Rus želim da kažem: samo jedinstvena, snažna i suverena Rusija je u stanju da garantuje budućnost i samosvojni razvoj i ruskog, i svih drugih naroda koji su vekovima živeli i žive u našoj zemlji, ujedinjeni zajedničkom istorijskom sudbinom.
Šta znači suverenitet za našu državu, za svaku porodicu i za svakog čoveka? U čemu su njegov smisao, vrednost i realni sadržaj? To je pre svega sloboda. Sloboda za Rusiju i za naš narod, a to znači i za svakog od nas. Zato što u našoj tradiciji čovek ne može da se oseća slobodnim ako nisu slobodni njegovi bližnji, deca i njegova otadžbina. Upravo takvu istinsku slobodu danas brane naši momci, naši muškarci, vojnici i oficiri, i kćeri otadžbine.
Slobodan narod koji shvata svoju odgovornost pred današnjicom i budućim naraštajima je jedini izvor vlasti, suverene vlasti koja je pozvana da služi svim ljudima, svem narodu, a ne da opslužuje, naravno, nečije pojedinačne, korporativne, klasne, a tim pre strane interese.
Zaista slobodan čovek je uvek konstruktivan. Mi ćemo podržati težnju svih da budu od koristi zemlji, društvu i ljudima. Upravo od toga se stvara suvereni razvoj u nacionalnom interesu.
Predstoji nam rešavanje kolosalnih zadataka na uređenju ogromnog prostora od Tihog okeana do Baltika i Crnog mora. Naša ekonomija, industrija, poljoprivreda, nove grane, stvaralačke i kreativne industrije, kao i narodna privreda treba višestruko da razviju svoj potencijal.
Sada se obraćam preduzimačima kojih znam da u ovoj sali takođe ima mnogo. Dragi prijatelji, posebno želim da vam se zahvalim na skladnom radu. Upravo udružujući napore države i poslovanja, osujetili smo ekonomsku agresiju Zapada bez presedana i njegov blickrig u vidu sankcija je doživeo neuspeh.
Rusija će povećavati pomoć koju pruža suverenom nacionalnom preduzetništvu. Za to sada imamo principijelno nove instrumente. Ulažite u Rusiju, otvarajte nova radna mesta, razvijajte proizvodnju, učestvujte u obučavanju kadrova – i tada će se porast nacionalne ekonomije ovaplotiti u novim uspesima i mogućnostima vaših kompanija. Nacionalno preduzetništvo radeći na jačanju suvereniteta, samo postaje jače i suverenije, postaje manje zavisno od svih komponenti današnjeg uređenja sveta.
Suvereni razvoj zemlje, ekonomije, poslovanja i socijalne sfere mora donositi blagostanje svim građanima, svim ruskim porodicama, što znači da treba da bude pravedan. Ne radi se o primitivnoj uravnilovki, naravno da ne. Pravednost pre svega znači dostojanstvene uslove za život, moderne objekte kulture, zdravstva i sporta u svim regionima zemlje. To je kvalifikovan i dobro plaćen posao, kao i visok društveni prestiž radnika, inženjera, nastavnika, lekara, umetnika, kulturnog poslenika, preduzetnika i svakog savesnog stručnjaka i majstora. Pravednost su i jednake i velike mogućnosti za školovanje, za početak života, za samoostvarenje omladine.
Na Zapadu se sada ne praktikuje samo politika „kulture ukidanja“, već i praktičnog ukidanja obrazovanja u društvenim naukama. Zato primitivni postaju i kultura i obrazovanje. Mnogi klasični predmeti se jednostavno izbacuju iz zapadnih školskih programa, zamenjuju ih nekakve genderske i slične nauke – naravno, lažne nauke. A nama je, naprotiv, potreban pravi napredak u kulturnom životu. I ovde imamo šta da naučimo od svojih predaka koji su i u tradicionalnoj, uzred rečeno, i u avangardnoj umetnosti postavljali uzore celom svetu. Uveren sam u to da su suverenitet zemlje i jačanje njene uloge u svetu nemogući bez procvata samosvojne kulture u svim njenim manifestacijama.
I naravno, važno je da uzmemo sve najbolje što su stvorili naš i svetski sistem klasičnog obrazovanja. Pritom naše škole, univerziteti i koledži treba da budu savremeni i otvoreni za sve što je napredno.
Potrebna nam je celovita sfera prosvete u kojoj će se skladno dopunjavati porodica, obrazovni sistem, nacionalna kultura, rad dečjih, omladinskih, sportskih i vojnopatriotskih organizacija, širok pokret prosvetnih radnika i dodaću, mudra reč duhovnih pastira, ona je jednostavno neophodna.
Da, Crkva je odvojena od države i patrijarh [Kiril] mi je više puta govorio da su se bez obzira na to kod nas uspostavili jedinstveni odnosi između Crkve i države. Šta bih u vezi s tim želeo da istaknem? Nije moguće odvojiti Crkvu od društva i od čoveka. S tim se u potpunosti slažem. I zato ponovo ističem važnost učestvovanja predstavnika svih ruskih tradicionalnih religija u obrazovanju i vaspitavanju naše omladine, i naravno, u jačanju duhovno-moralnih i porodičnih vrednosti. Učestovanje naših pastira svih tradicionalnih religija ima neprolazan značaj.
Vaša Svetosti, poštovani prijatelji!
Znate da je već potpisan dekret o proglašavanju iduće, 2024. godine u Rusiji Godinom porodice. I posebno želim da istaknem da se ovakva odluka zaista oslanja na stav apsolutne većine našeg društva. Siguran sam da će je Svetski ruski narodni sabor takođe jednoglasno podržati.
I šta ovde želim da kažem i da istaknem? Složeni demografski izazovi s kojima smo se suočili ne mogu se savladati samo pomoću novca, socijalnih isplata, pomoći, olakšica i pojedinih programa. Da, naravno, brojke budžetskih „demografskih“ rashoda su veoma značajne, ali to ni iz daleka nije sve. Mnogo su važniji životni orijentiri čoveka. U osnovi porodice, u rađanju deteta nalaze se ljubav, poverenje i čvrst moralni oslonac. Nipošto i nikad to ne smemo da zaboravimo.
Kod mnogih naših naroda se, hvala Bogu, čuva tradicija čvrste porodice od više generacija u kojoj se odgaja po četvoro, petoro i više dece. Setimo se da je i u ruskim porodicama bilo tako, da u mnoge naše bake i prabake imale i po sedmoro, i po osmoro dece, pa i više.
Hajde da čuvamo i obnavljamo ovu divnu tradiciju. Mnogo dece u porodici, velika porodica, treba da postanu norma i način života za sve narode Rusije. A porodica nije samo osnova države i društva, već je duhovna pojava i izvor morala.
Pomoć porodici, majkama i deci, treba da obuhvati rad svih sfera državne uprave bez izuzetka, našu ekonomsku, socijalnu i infrastrukturnu politiku, prosvetu, obrazovanje, i naravno, zdravstvo. Rad svih društvenih udruženja, naših tradicionalnih religija je takođe potreban za jačanje porodice. Čuvanje i umnožavanje naroda Rusije je naš zadatak u predstojećim decenijama, a reći ću i više: za predstojeće naraštaje. To je budućnost ruskog sveta, hiljadugodišnje, večne Rusije.
Vaša svetosti, dragi prijatelji!
Predstoji nam mnogo velikih zadataka i njihovo rešavanje zaista zahteva saboran rad, i mi smo za njega spremni. Postali smo jači. U sastav Rusije su se vratili naši istorijski regioni. Društvo odbija sve nepotrebno i okreće se istinskim i pravim vrednostima.
Petar Arkadijevič Stolipin je svojevremeno isticao da je iznad svega pravo koje se oslanja na svenarodnu snagu. I mi smo zajedno pokazali takvu svenarodnu snagu, i takvu svenarodnu volju i odlučnost da branimo svoje, iskonske interese, iskonske interese naroda Rusije i da se ne rukovodimo tuđim i preuzetim stavovima, već sopstvenim suverenim gledištima, svojim shvatanjem toga kako treba da se razvijaju porodica i cela država, da gradimo Rusiju za sebe i za našu decu.
Ponovo želim da vam se zahvalim na pomoći, na patriotskom raspoloženju i naravno, da vam čestitam 30-godišnjicu Svetskog ruskog narodnog sabora.
Ali posebne reči zahvalnosti želim da uputim njegovom čelniku – patrijarhu moskovskom i cele Rusije Kirilu.
Znam koliki je rad, koji vi, vaša Svetosti, neumorno obavljate na duhovnoj obnovi Rusije, koliko je značajan i kakvu težinu ima vaš stav. Želim to da istaknem, kao i koliko mnogo pod vašim rukovodstvom čine Ruska Pravoslavna Crkva, njeni klirici i mirjani radi ovaploćenja u život socijalnih, dobrotvornih i dobrovoljnih projekata, kakva pomoć se pruža našim vojnicima i njihovim porodicama, koliko reč patrijarha iščekuju naši vojnici i oficiri na prvoj borbenoj liniji.
Drago mi je da vam upravo danas na Svetskom ruskom narodnom saboru čestitam dodelu predsedničke nagrade 2023. godine za doprinos jačanju jedinstva ruske nacije. Duboko vam se klanjam. Saboru želim uspešan rad.
Hvala.
Pročitajte OVDE o američkom cilju uništenja pravoslavlja
Izvor: Pravoslavlje.ru / Iskra
