Kakvi saveznici – takav i plan, a ova (tobožnja) američko-nemačka strategija NATO rata protiv Rusije posredstvom Ukrajine počiva na spoznaji da taj rat do poslednjeg Ukrajinca NATO ne može da dobije.
Superiornost Rusije
O toj spoznaji o nepobedivosti Rusije, uostalom, svedoči i niz iznenadnih otkrića u zapadnim medijima glavnog toka, povodom spektakularne koliko i krvave propasti ukrajinske kontraofanzive, koji ovih dana obaveštavaju svoje čitaoce da je, na primer, Rusija, piše „Ekonomist“, superiorna u elektronskom ratovanju protiv dronova a pritom „nema mnogo toga što Zapad može ili hoće da učini da bi pomogao Ukrajini“; ili londonski „Telegraf“ koji objašnjava „kako je Zapad izgubio trku u artiljerijskim granatama“ s Rusijom i pita šta to znači za Ukrajinu uz odgovor koji je žalosno očigledan; ili pak „Fajnenšel tajms“ koji uviđa da „problem nedostatka ljudstva postaje najnoviji izazov za Ukrajinu“, pa valjda zato „Gardijan“ istovremeno otkriva da su vlasti u Kijevu počele da privatizuju regrutaciju novog topovskog mesa koju nameravaju da povere privatnim firmama koje se bave lovom na ljude za slanje na front…
Pritisak na Kijev
U takvom kontekstu, tiražni nemački tabloid „Bild“, uz ocenu da „stvari deluju sumorno po Ukrajinu“, ukazuje da „ruske snage nastavljaju da napreduju na istoku zemlje“ i otkriva da se „iza zatvorenih vrata u Berlinu i Vašingtonu kuju planovi da se Ukrajina natera na pregovore s Rusijom kako bi se rat zaustavio na sadašnjim linijama fronta“. Što znači da je to i najviše čemu i jedni i drugi i treći mogu da se nadaju.
Bela kuća i kabinet nemačkog kancelara, navodi dalje „Bild“, međusobno se koordinišu nakon što su, „kao najveći snabdevači Ukrajine oružjem, odlučili da vladu u Kijevu nateraju na pregovore s Putinovim režimom tako što će ograničiti kvalitet i kvantitet svojih isporuka oružja“.
Iz ovoga i slede plan A i plan B. Plan A su primirje i mirovni pregovori Kijeva i Moskve. Dok se alternativni plan B, otkriva „Bild“ pozivajući se na svoj izvor iz nemačke vlade, svodi na isto faktičko stanje na terenu. „Alternativa pregovorima, kojoj teže Berlin i Vašington“, otkriva pomenuti izvor, „jeste zamrzavanje konflikta i bez dogovora suprotstavljenih strana…
To bi značilo, čak i ako Zelenski i Putin ne (žele da) razgovaraju jedan s drugim, da bi se linija kontakta utvrdila i postala zatvorena – kao nova kvazi-granica Ukrajine i Rusije,“ pojašnjava se. „To je isto kao Minsk, samo bez Minska’, kaže insajder sarkastično“, misleći na one sporazume s Kijevom za koje su Angela Merkel i Fransoa Oland kasnije priznali da su služili samo za kupovinu vremena kako bi se Ukrajina opremila za NATO rat protiv Rusije.
Demanti bez demantija
I Berlin i Vašington našli su za shodno da se oglase povodom tvrdnji koje je izneo „Bild“. Veoma interesantna reakcija: tvrdnje su opovrgli tako što su praktično potvrdili ono što je naveo nemački list, što demanti, ako je to uopšte demanti, čini sasvim neuverljivim.
Nemačka vlada je, naime, u svom odgovoru navela da „Ukrajina mora da definiše svoje vojne i političke ciljeve“, te da „samo Ukrajina može da odredi datum početka mirovnih pregovora“, dok je pomoćnik američkog državnog sekretara DŽejms O’Brajen na isti način naglasio da je Amerika „oduvek govorila da ovo pitanje treba Ukrajina da reši“.
Ali upravo to kaže i „Bild“, objašnjavajući da je ovo sastavni deo cinične američko-nemačke izlazne strategije. „Ni kancelar Olaf Šolc ni predsednik SAD DŽo Bajden ne žele direktno da pozovu predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog da budući status okupiranih teritorija reguliše za pregovaračkim stolom“, objašnjava se.
„Zelenski treba sam da shvati da ovako više ne ide, kaže insajder iz nemačke vlade. ’On treba da se na osnovu svoje slobodne volje obrati svom narodu i da mu objasni da pregovori moraju da se sprovedu.“
Dok su mu saveznici tu da mu objasne kako tačno glasi ta njegova slobodna volja; s takvim saveznicima, šta će mu neprijatelji.
Potvrda sa En-Bi-Sija
Sve ove pak tvrdnje „Bilda“, uključujući i neobične demantije kojima je u stvari potvrđeno ono što je demantovano, utoliko su uverljiviji što je praktično sve to isto već otkrio američki En-Bi-Si početkom novembra, obelodanivši da su „američki i evropski zvaničnici otvorili pitanje pregovora“, što „uključuje i skicu onoga čega bi Ukrajina morala da se odrekne kako bi postigla dogovor sa Rusijom“.
Delikatni razgovori odvijaju se u tišini, navela je američka TV mreža pozivajući se na jednog višeg aktuelnog američkog zvaničnika i jednog bivšeg koji je upoznat s detaljima tih razgovora koji su pokrenuti zbog neuspeha ukrajinske kontraofanzive i brige oko sposobnosti NATO saveznika da nastave da snabdevaju Ukrajinu oružjem i novcem, uz rat Izraela i Hamasa koji je sve te probleme i dodatno istakao. „Zvaničnici nezvanično kažu da Ukrajina verovatno ima samo do kraja godine ili malo iza toga ono što joj je potrebno. Posle toga hitni razgovori o mirovnim pregovorima moraju da počnu. Zvaničnici SAD podelili su svoje mišljenje o takvom rasporedu sa evropskim zvaničnicima“, preneo je En-Bi-Si.
Da li će NATO naterati Kijev na pregovore s Moskvom, nakon što je minirao te pregovore pre godinu i po dana? Da li Moskva ima potrebu za takvim pregovorima? I kakva bi zamka u tome mogla da se krije?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali general-major u penziji Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, i novinar i sociolog Slobodan Reljić.
VELIKE AKCIJE NA SVIM LINIJAMA FRONTA: Trenutna dešavanja, izveštaj sa kretanjima (MAPA)
Izvor: Sputnik.rs
