Za bračni par Zelenski situacija je svakako dramatična. Međutim, što se partnera sa Zapada tiče, tu stvari funkcionišu po onoj sentenci iz „Crnog gruje”: „Idemo u rat da se bijete, neki ćete da poginete, a neki ćemo i da se vratimo!”
Koliko će partneri sa Zapada žaliti one koji su išli da se biju, pa su poginuli? Oni su za njih ionako predstavljali samo sredstvo za ostvarivanje sopstvenih geopolitičkih ciljeva, potrošnu robu u velikoj igri koja im je bila nužna zarad produžavanja globalne dominacije.
Partneri sa Zapada vodili su svoje bitke protiv Rusije, a potrebno je dodati i protiv Kine, oslanjajući se na ukrajinsku pešadiju. Oslanjajući se na ukrajinske žrtve, kojih je već sada toliko da ih je teško i prebrojati. Za šta su ti ljudi pali?
Ukrajina ostaje bez pešadije. Čak i da ima volje među partnerima sa Zapada da se u ukrajinski sistem upumpavaju nove milijarde sveže odštampanih dolara i evra, otvoreno je za koju svrhu bi se ti silni novci trošili!? A volja kod partnera sa Zapada postepeno kopni, više nema onog prošlogodišnjeg entuzijazma uz ritualno zaklinjanje kako se Ukrajina mora odbraniti „po svaku cenu.”
Ni za najveće optimiste više nije izvesno da se u Ukrajini može pobediti, a istovremeno izdaci za finansiranje Ukrajine postaju sve veći, cena je previsoka. Zbog toga se i na tom Zapadu sve češće može čuti kako se sa Rusijom jednostavno mora pregovarati. Ako se nešto mora, onda se u te pregovore ulazi iz defanzivne pozicije. Otuda i vapaj Olene Zelenski. Vapaj koji naprosto niko neće čuti. Uostalom, kao i brojnim drugim iskorišćenim liderima i režimima i njoj i njenom suprugu neko od birokrata srednjeg ranga u određenom trenutku saopštiće kako su morali znati u šta se upuštaju! Kao što su to svojevremeno saopštili Mihailu Sakašviliju.
Ukrajina, ili tačnije ono što je od nje ostalo polako „ispada iz igre”. Ionako je ovo od samog početka bila isuviše kopleksna igra za državu sa takvim potencijalima vojne, ekonomske i političke moći, bilo da se sagledavaju apsolutni ili relativni indikatori. Timoti Garton Eš kao da priprema političku javnost za tako nešto tokom prezentovanja rezultata istraživanja koje je sproveo Univerzitet u Oksfordu na temu promena u savremenim međunarodnim odnosima: „Više od polovine ispitanika u Kini, Saudijskoj Arabiji i Turskoj reklo je da su SAD u ratu s Rusijom. Nedvosmislena većina u tim zemljama – kao i u Indiji i Indoneziji – veruje da će Rusija dobiti rat protiv Ukrajine u narednih pet godina. Više od polovine ispitanika u Kini, Saudijskoj Arabiji i Rusiji reklo je da će se EU verovatno raspasti u narednih 20 godina. Tako je mislilo i 45% anketiranih u Turskoj (zvaničnom kandidatu za članstvo u Uniji koja se navodno raspada) i – što je prilično šokantno – trećina Evropljana koji su učestvovali u istraživanju. Zanimljivo je da postoji korelacija između uverenja da će se EU verovatno raspasti i uverenja da će Rusija verovatno pobediti u ratu sa Ukrajinom.”
Mada je Eš u svom zaključku predložio neka drugačija rešenja povezana sa daljim nastupom partnera sa Zapada u Ukrajini, podtekst cele ove priče (koji će analizirati neki drugi komentatori) više je nego očigledan: partneri sa Zapada ne treba da vezuju svoju sudbinu za sudbinu Ukrajine. U tom kontekstu, odgovornost za sve neuspehe biće najpre prebacivana na Vladimira Zelenskog, a ukoliko ni taj manevar ne bude dovoljan, onda će se odgovornost prebacivati na celokupan „kijevski aparat”. Uz, opet već viđena objašnjenja u sličnim istorijskim događajima, da su partneri sa Zapada pomogli koliko god se od njih tražilo, ali je „odlučivao Zelenski”, u Kijevu su „rešili da kapituliraju” pošto više nisu imali snage za borbu, ukrajinski političari pristali su na nepovoljno rešenje i odrekli se „sopstvenih teritorija”. NJihova stvar, njihov poraz.
Možda se iz ugla strateških komunikacija čini kako je strateška pobeda Rusije tolika opasnost da je opravdano otpočeti protiv Moskve direktnu oružanu konfrontaciju i tako praktično započeti Treći svetski rat, ali teško je očekivati da će takav stav deliti i ubedljiva većina američkih građana, biznismena, političara... Zašto bi SAD započinjale Treći svetski rat zbog Ukrajine? Koliki su potencijalni dobici, a koliki su rizici od toga?
PRAVI HAOS U CENTRU BEOGRADA: Ćuti biber sprej pravo u oči (VIDEO)
Izvor: Sputnik.rs
