Ukrajinski premijer Denis Šmigal poslao je pismo međunarodnoj grupi koja koordinira fondove kako bi zatražio hitan sastanak sa zapadnim donatorima, pošto se Kijev suočava sa "izuzetno velikom neizvesnošću" u pogledu svog budžeta, preneo je "Blumberg".
Prema pisanju tog portala, ukrajinski premijer je ovog meseca poslao pismo Platformi za koordinaciju donatora za Ukrajinu, pozivajući zapadne sponzore da pomognu u pokrivanju rupa u budžetu njegove zemlje.
"Da bismo održali makroekonomsku stabilnost, imperativ je da dobijemo dovoljno, brzo i predvidljivo spoljno finansiranje, počevši od januara 2024. godine", napisao je Šmigal.
NEMAČKI GENERAL OTKRIO SKANDAL U KIJEVU! 50% "Leoparda" nije u funkciji zbog loših popravki
Ukrajinska ekonomija gotovo se u potpunosti oslanja na finansijsku podršku Zapada, dok je Kijev izrazio zabrinutost da bi priliv novca mogao biti obustavljen, pošto su novi paketi pomoći nedavno blokirani i u Evropskoj uniji i u SAD.
Ministarstvo finansija saopštilo je prošle nedelje da se fiskalne potrebe Ukrajine za 2024. procenjuju na 37,3 milijarde dolara, nakon više od 42 milijarde dolara inostrane pomoći koju je dobila ove godine.
U međuvremenu, Ukrajina bi mogla da zabeleži deficit u prva dva meseca ove godine, rekao je ministar finansija Sergej Marčenko.
"Teško da je moguće voditi bilo kakvu diskusiju o projektima oporavka i obnove, kada se borimo da ispunimo prioritete za opstanak 2024. godine", navodi se u Šmigalovom pismu.
Takođe, zatražio je održavanje sastanka donatora u januaru, mesec dana kasnije pre zakazanog skupa.
Američki kongresmeni u Predstavničkom domu ranije su blokirali predlog zakona za sledeći veliki paket pomoći Ukrajini vredan 60 milijardi dolara, koji je predsednik SAD DŽozef Bajden zatražio u oktobru.
Još jedan paket pomoći iz EU, vredan 50 milijardi evra, blokirao je mađarski premijer Viktor Orban ranije ovog meseca .
Bivši ukrajinski premijer Nikolaj Azarov ukrajinsku ekonomiju nedavno je uporedio sa "zombijem" koji znake života pokazuje samo zahvaljujući zapadnoj pomoći, rekavši da se ona "raspada" uz minimalni rast BDP-a i nadolazeću devalvaciju grivne.
Izvor: Rt.rs