Ministar pravde Crne Gore Andrej Milović i ambasador tzv. Kosova u Crnoj Gori Ariana Žerka Hodža razgovarali su o potpisivanju bilateralnog sporazuma o izručenju, kao o „ključnom koraku ka unapređenju međusobne pravne saradnje“.
Crna Gora nema međunarodno pravno pokriće
Potpisivanje ovakvog sporazuma podrazumevalo bi i i izručenje onih koje Priština potražuje za navodne ratne zločine počinjene tokom sukoba na KiM 1998/99. godine.
Advokat Goran Petronijević kaže da Crna Gora izvlači zaključak da sa tzv. državom Kosovo može da se sklapa bilateralan sporazum, pa između ostalog i sporazum o ekstradiciji u okviru rada Instituta za međunarodnu pravnu pomoć.
Međutim, kako kaže Petronijević tu se udara na zid, jer Institut međunarodne pravne pomoći podrazumeva da se jedna država obraća drugoj.
„Dakle, država koja moli obraća se drugoj državi za određenu uslugu. U okviru tih molbi se nalazi i mogućnost izručenja određenih lica. Pošto i Podgorica i Priština sklapaju sporazum koji se odnosi na zločine koji su pred kosovskim sudovima tu se otvara mogućnost da Crna Gora zanemaruje ključnu međunarodnu činjenicu, a to je da Kosovo nije međunarodno priznata država, da nije članica Ujedinjenih nacija i da kao takva ne može sklapati bilateralni sporazum u okviru i u skladu sa odredbama Međunarodne konvencije o međunarodnoj pravnoj oblasti,“ ističe Petronijević.
Dakle, da bi se ovako nešto realizovalo, dodaje on, to bi podrazumevalo da Kosovo bude međunarodno priznato.
Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023
„To što je priznato u Crnoj Gori je druga stvar i Podgorica može da to tumači sa aspekta svog prava, ali je to suprotno međunarodnom pravu. Tu ima još pitanja na koja nam trebaju odgovori; da li je Crna Gora sklopila sa Kosovom sporazum o izručenju „građana“ Kosova koji se nalaze na teritoriji Crne Gore; da li je sklopljen sporazum i o izručenju građana treće države koji su na njenoj teritoriji, a optuženi su za navodne ratne zločine na tzv. Kosovu? I jako bitno, da li je Crna Gora sklopila sporazum o izručenju svojih državljana? To su stvari koje su za sada nepoznanica,“ kaže Petronijević.
Čak i da se taj sporazum o izručenju odnosi samo na one koji imaju tzv. kosovsko državljanstvo, napominje sagovornik Sputnjika, opet se krši međunarodno pravo, jer Kosovo nije međunarodno priznata država.
Inače, Kosovo je prošle godine Crnoj Gori izručilo jednu osobu, a trenutno je u procesu razmatranje zahteva o izručenju još jedne. Osim bilateralnog sporazuma o izručivanju koji je predložio ministar Milović, ambasadorka Hodža je predložila potpisivanje dva dodatna sporazuma između Crne Gore i Kosova, od kojih je prvi sporazum o uzajamnom izvršenju sudskih odluka, kao i sporazum o uzajamnoj pravnoj pomoći, kako bi se ojačala pravna saradnja između dve „zemlje“
Kosovo nije međunarodno priznata država
Sastanak je zaključen dogovorom o daljim koracima u jačanju saradnje između Crne Gore i Kosova u oblasti pravosuđa.
Podsećanja radi, ministar pravde Crne Gore Marko Kovač odbio je da Kosovu izruči državljanina Srbije Momčila Vukotića (61), osumnjičenog za ratne zločine na teritoriji Peći 1999. godine, uz obrazloženje da smatra da je povređena Evropska konvencija o ljudskim pravima, jer u rešenju Specijalnog tužilaštva Kosova o pokretanju istrage nije navedeno koje radnje je preduzeo Vukotić, a koje ulaze u sastav krivičnih dela, već se navodi da se posle 24 godine navodno pojavio svedok koji je prepoznao njegovu sliku u nekom albumu.
Inače, Vukotić je uhapšen 25. septembra i nalazi se u ekstradicionom pritvoru. NJega je potraživao Interpol-a UNMIK (Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu) zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovništva, s obzirom da Kosovo nema direktnu vezu sa Interpolom, već komunikaciju vodi UNMIK.
Od završetka rata na Kosovu, u Crnoj Gori je oko 70 osoba osuđeno za ratne zločine ispred domaćih i međunarodnih institucija.
Izvor: sputnikportal.rs
