Sa druge strane, Marija Zaharova, portparol MSP RF, juče je saopštila da iza napada na Belgorod stoji London, što pokazuje da Kremlj, iako je možda u početku bio fokus na Ukrajini, ni u kom slučaju rat ne vodi protiv Ukrajine, nego zapravo protiv NATO alijanse.
Sudeći po ovakvim političkim izjavama, Bajden ne mora da brine da će Vašington “biti uvučen u sukob”, već jeste od samih početaka i piroški Viktorije Nuland. Sada ostaje samo izgleda da se počne pucati, jer niko još nije spreman ozbiljno da uđe u dijalog o miru, niti je isti uopšte više moguć.
Sve otvorenije obostrane optužbe ukazuju da je situacija dovedena do usijanja i da bi sve lako moglo da ode predaleko, u nepovrat.
Pojavljivanje ovakvih ocena, uzajamnih optužbi i informacija u javnosti bi trebalo ceo svet da zabrine, jer stvar se zaista približava sve više direktnoj vojnoj konfrontaciji Rusije i “kolektivnog Zapada”.
Bajden je u saopštenju osudio najnoviji rusku raketni baraž na Ukrajinu, tvrdeći da Moskva želi da „zbriše” svog suseda i „potčini njegov narod”.
Ministarstvo odbrane Rusije je prethodno saopštilo da su njegove snage poslednjih dana izvele 50 „grupnih” udara i jedan „masovni” baraž, uspešno pogađajući vojnu infrastrukturu i položaje kijevskih snaga.
Komentarišući ovaj događaj, Bajden je rekao da se „ulozi u ovoj borbi protežu daleko izvan Ukrajine” i da navodno utiču na bezbednost NATO-a i Evrope, ustvrdivši da „raste rizik da će Sjedinjene Države direktno biti uvučene” u sukob.
Ponavljajući da SAD „ne smeju da iznevere Ukrajinu”, on je pozvao Kongres da odobri njegov zahtev za dopunske finansije, koji uključuje i više od 60 milijardi dolara za naoružavanje Kijeva.
Republikanci već nekoliko nedelja oklevaju da odobre zahtev Bajdenove administracije, zahtevajući da predsednik SAD učini više po pitanju jačanja bezbednosti na južnoj američkoj granici.
U međuvremenu, Bela kuća je više puta upozoravala da će bez spornog paketa finansija uskoro ponestati odobrenih sredstava za Ukrajinu.
Podsetimo, predsednik SAD je prethodno prizivao utvaru rata s Rusijom ne bi li ubedio kongresmene da odobre njegov zahtev za dodatna sredstva.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je ranije ovog meseca da su Bajdenove tvrdnje da bi Moskva mogla da napadne NATO „potpuna besmislica”. On je napomenuo da i njegov američki kolega to zna, ali da mora da se drži ovog narativa kako bi opravdao svoju „pogrešnu” politiku prema Rusiji.
Povrh toga, ruski zvaničnici su decenijama iskazivali zabrinutost zbog sve veće ekspanzije Alijanse na istoku, a Putin je naveo planove Ukrajine da se pridruži NATO-u kao jedan od ključnih razloga za vojnu intervenciju u toj zemlji.
Moskva je takođe više puta nazivala zapadne zemlje „direktnim učesnicima” u sukobu zbog kontinuiranog naoružavanja Kijeva.
Komentarišući najnovije Bajdenove izjave, ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov rekao je da američka reakcija na raketni baraž „pokazuje efikasnost Specijalne vojne operacije”.
On je takođe opisao predsednikovu izjavu kao priznanje da Vašington i njegovi saveznici „vode hibridni rat protiv Rusije” u besplodnoj nameri da je poraze na bojnom polju i osakate njenu ekonomiju, prenosi RT Balkan.
Izvor: Pravda.rs / RT Balkan / Politika
