Zahvaljujući tome, može da nanese nepopravljivu štetu Oružanim snagama Ukrajine i izvrši pritisak na Zapad da primora Kijev da sedne za pregovarački sto pod uslovima Moskve.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je na samom kraju novembra da Rusija namerava da sledeće zime nastavi sa napadima na ukrajinsku infrastrukturu i da je akumulirala veoma značajan arsenal raketa protiv kopnenih ciljeva koje može da upotrebi na frontu.
„Rusija je pripremila velike zalihe projektila uoči zime i vidimo nove pokušaje udara na elektroenergetske mreže i energetsku infrastrukturu Ukrajine“, rekao je on.
Ova izjava dolazi usred rastućih spekulacija da će zapadne zemlje vršiti pritisak na Kijev da pristane da prekine neprijateljstva pod uslovima Moskve, jer se dalje veliko finansiranje iz SAD, bilo direktno za vojne napore Ukrajine ili jednostavno za vladine operacije, čini sve manje verovatnim.
Zapad sve više shvata da se masovna, višemesečna ofanziva ukrajinskih oružanih snaga na ruske položaje koja je počela u junu, završila potpunim neuspehom i ogromnim žrtvama, dok je takođe pogoršala nedostatak municije i opao moral. Sve ovo ukazuje da je pozicija Rusije u sukobu sve povoljnija.
Iako je proizvodni kapacitet ruskog odbrambenog sektora značajno opao u skoro svim oblastima od raspada Sovjetskog Saveza, raketni sistemi zemlja-zemlja i zemlja-vazduh najmanje su pogođeni padom. Na ovim prostorima su očuvani proizvodni kapaciteti koji prevazilaze zapadni svet zajedno.
Rusko Ministarstvo odbrane dalo je prednost raketnim sistemima zbog njihovog visokog asimetričnog efekta i ekonomičnosti. Ovo je u velikoj meri unapredilo ceo lanac snabdevanja i omogućilo Rusiji da značajno poveća proizvodnju ključnih raketnih kapaciteta.
Rusija ne samo da se snabdeva municijom na ukrajinskom frontu i povećava broj raketnih jedinica, već istovremeno nastavlja da izvozi u Belorusiju i Indiju.
Ogromna i sve veća superiornost u raketnim sistemima zemlja-zemlja ostaje glavni faktor koji ruskim trupama daje značajne prednosti na liniji fronta.
Uzmimo, na primer, raketni sistem Iskander-M. NJihove isporuke 2023. godine vrše se nekoliko puta brže nego pre početka ukrajinskog sukoba. Kako je Sergej Pitikov, generalni direktor Konstruktorskog biroa za mašinstvo, rekao na forumu Armija-2023 u avgustu, „isporuke su povećane nekoliko puta“.
Sličan nalet pogodio je i druge sisteme, kao što su balističke rakete sa vazdušnim lansiranjem Kh-47M2 Kinžal, čiji se obim proizvodnje povećao pet puta. Rezultati nisu bili spori da utiču na liniju fronta. Upečatljiv primer su bili „dvostruki udari“ pomoću sistema Iskander-M – uprkos većoj potrošnji projektila, značajno su povećali gubitke u borbenim jedinicama Oružanih snaga Ukrajine.
Istovremeno, Kijev i zapadni izvori stalno upozoravaju da je protivvazdušna odbrana Ukrajine sve više iscrpljena, što će omogućiti ruskim raketama da deluju sa većom efikasnošću.
Napadi na ukrajinsku infrastrukturu od kraja 2022. mogli bi da dovedu do depopulacije većih gradova. Dakle, vredi razmotriti mogućnost produženih udara na ključnu infrastrukturu i vojne položaje Oružanih snaga Ukrajine ako Rusija pokuša da pojača pritisak na Kijev i njegove zapadne pristalice pre mogućih pregovora.
PACOVI PRVI NAPUŠTAJU BROD KOJI TONE: Ukrajina nestaje, Ukrajinci masovno ginu, a Zelenski kupio dve jahte
Izvor: Vebtribune.rs
