Podrška Ukrajini na Zapadu sve je slabija, a podele sve naglašenije, piše britanski "Fajnenšel tajms".
Senat SAD odbacio je poslednji predlog Bele kuće za usvajanje zakona kojim se odobrava finansijska podrška Ukrajini od 60 milijardi dolara.
Sa druge stran Atlantika, predlog Evropske komisije koji bi se obezbedilo 50 milijardi evra za budžetsku podršku Kijevu tokom naredne četiri godine visi o koncu uoči samita lidera EU sledeće nedelje, nakon meseci prepirke između država članica oko toga kako da ga finansiraju.
Bez odobrenja jednog od tih finansijskih paketa, dugoročna finansijska sigurnost Ukrajine bila bi dovedena u pitanje. Bez ijednog od njih, njena budućnost bi bila sumorna, navodi britanski list.
U trenutku kada Ukrajina očajnički traži dugoročnu finansijsku i vojnu podršku, njena dva najvažnija sponzora su počela da se kolebaju - što izaziva sumnju u odlučnost Zapada.
"Moramo da razjasnimo (planove za) finansiranje Ukrajine za naredne godine - stvar je nesumnjivo hitna", rekao je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis za FT.
"Rusija već ima ratnu ekonomiju", dodao je on, upozoravajući da EU ne sme "da izgubi fokus na podršci Ukrajini".
U slučaju EU, nije ugrožena samo finansijska podrška, pošto bi Unija Ukrajini trebalo da ponudi perspektivu dublje integracije u zapadne strukture.
Kako piše FT, Sporazum EU o otpočinjanju pregovora o pridruživanju bi Kijevu dao preko potrebnu političku pobedu posle godinu dana vojnih razočarenja — ali Mađarska je obećala da će to blokirati.
Kijev najviše brine to što je podrška Ukrajini, koja je nekada bila stvar širokog međustranačkog konsenzusa, postala politička moneta za potkusurivanje sa obe strane Atlantika.
"Ukrajina više nije posebna. To se više ne smatra pitanjem nacionalne bezbednosti od najveće važnosti za EU, NATO ili Sjedinjene Države. Jer da je to slučaj, ljudi se ne bi igrali s tim", kaže viši saradnik u Nemačkom Maršal fondu u Briselu DŽejkob Kirkegor.
"To je devalvacija ukrajinskih ratnih napora. Ne postoji drugi način da se to izrazi, po mom mišljenju. A to je užasna situacija sa Ukrajinu", dodao je Kirkegor.
Finansijski pritisci sa kojima se Ukrajina suočava su ogromni i nemilosrdni. Vlada koristi sve svoje poreske prihode da pokrije potrošnju za odbranu — što iznosi oko polovine njenih javnih rashoda.
Iako je Ukrajina dobila oružje i vojnu obuku u vrednosti od skoro 100 milijardi dolara, strana pomoć joj je potrebna i da bi platila javne usluge, penzije i i druge beneficije.
Samo za sledeću godinu, u skladu sa budžetom koji je parlament usvojio prošlog meseca, to zahteva 41 milijardu dolara spoljnog finansiranja.
Ukoliko novac iz Vašingtona i Brisela bude presušio, a Kijev ne bude mogao da se zadužuje na domaćem tržištu, on će morati da se okrene štampanju novca - što bi moglo da dovede do hiperinflacije i ekonomske nestabilnosti.
U Vašingtonu, slabljenje javne podrške Ukrajini, nedostatak uspeha na bojnom polju i gubitak kontrole od strane demokrata nad Predstavničkim domom na prošlogodišnjim izborima doveli su do političkog zastoja.
Poslednjih nedelja, republikanci su zahtevali da dalja pomoć Ukrajini bude uparena sa novim drakonskim ograničenjima imigracije na američkoj južnoj granici, što mnoge demokrate nikada ne bi prihvatile.
Pod jakim uticajem bivšeg predsednika Donalda Trampa, i prethodni predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti, i Majk DŽonson, koji ga je zamenio nakon njegovog smenjivanja u oktobru, odbili su da podnesu predlog zakona o finansiranju Ukrajine na glasanje u tom telu.
Sveukupno gledano, zapadna pomoć Ukrajini tokom jeseni je dostigla rekordno nizak nivo, prema podacima koje je prikupio Institut Kil.
Vrednost novih obećanja između avgusta i oktobra bila je 87 odsto manja nego u istom periodu 2022. godine, dok je samo 20 od 42 države koje je Kil pratio dalo nove pakete pomoći u poslednja tri meseca — što je najniži udeo od početka sukoba.
VOL STRIT ŽURNAL: Ukrajina teško do ozbiljne kontraofanzive pre 2025. godine
Izvor: Rt.rs
