Piše: Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra “Majak”
Poljski predsednik Andžej Duda izjavljuje kako postoji pretnja da će Putin pobediti u ratu u Ukrajini ukoliko im se pod hitno ne prosledi još zapadnog oružja. I ne samo da iskazuje strah da će Putin pobediti nego izrađava i bojazan da ne zna gde će Putin stati.
Svima je poznato da su u proteklih godinu dana upravo Poljaci ali i zemlje Baltika bile najratobornije i najagresivnije u izjavama protiv Rusije. Konstantno su pozivali ostatak sveta da se priključi sankcijama Rusiji, da se isporuči svo moguće naoružanje Ukrajini, omogućili su svu potrebnu logistiku i za oružje ali i za transport plaćenika kao i za zbrinjavanje izbeglica i ranjenika sa ratom zahvaćenog područja.
Radili su sve što su zamislili pa čak i proglasili Rusiju za terorističku državu ali uspeh u većem delu sveta nisu postigli svojim aktivnostima a nisu čak ni Aamerikanci u tome uspeli svojim ucenama, pretnjama ali i svim drugim oblicima hibridnog rata koji vode na svim meridijanima protiv Rusije.
Sada posle skoro godinu dana uvidevši da ni sankcije nisu nanele dramatičnu štetu Rusiji kakva se očekivala i priželjkivala a i da na frontu situacija sve više govori da Rusija sprovodi svoje zamisli u potpuno asimetričnom pristupu sprovodeći Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini na način da je gotovo potpuno dovela do uništenja jednu od najvećih vojnih sila Evrope počinju da se pribojavaju čak i za sebe.
Poljska je isporučila ogromne količine sopstvenog oružja i opreme u Ukrajinu i sada sa razlogom strepi jer potrebne naručene moderne sisteme neće tako brzo dobiti od Nemaca , Amerikanaca, Koreanaca i drugih. A histerija ne jenjava sa kojom su praktično postali učesnici sukoba čak ne toliko ni prikriveni obzirom na ozbiljne informacije koje stižu da se preko 20000 Poljaka već nalazi u ratnoj zoni i da već uveliko popunjavaju groblje u Poljskoj koje je pod nadzorom NATO snaga.
Čuju se sve češće i ideje da će se Ukrajina podeliti i da će deo zapadne Ukrajine pripasti Poljskoj kako bi kao Poljaci zaštitili tamošnje stanovništvo od ruske vojske a u stvari preuzeli deo nekadašnjih teritorija nazad na koje svakako smatraju da imaju pravo. Koliko se Poljaci boje Rusije toliko isto se i nadaju teritorijalnom profitiranju u ovom sukobu i da će Rusi stati na teritorijama koje im prirodno istorijski pripadaju a da je u stvari sva ova buka koju Poljaci proizvode u stvari deo plana kako bi ceo svet prihvatio njihov spasonosni plan za zapad Ukrajine. Svako igra svoju ulogu i svako želi deo plena. Da li će tako biti videćemo ali mnogo aktuelnih političara aktera sukoba sve češće spominju ovakve opcije. Ceo svet svakodnevno plaše Rusima u nadi da ipak neće ići dalje od Dnjepra. Niko nije lud u svetu toliko da bi verovao da Rusi mogu da izgube u ovom sukobu ali svako predano igra svoju ulogu u ovom geopolitičkom teatru. Ovo nije samo lokalni sukob dve susedne države ovo je pravi svetski rat u kome se bori na nekoliko različitih frontova između različitih svetskih sila.
Amerikanci bi grozničavo da zadrže svoju dominaciju u svetu po svaku cenu, Britanci bi da izvire iz njihove senke, Rusija želi da uspostavi protiv težu i ograniči samovolju SAD-a, Kina i Indija žele dalji ubrzani razvoj svoje ekonomije i poštovanje sopstvenih interesa u međunarodnoj areni. Evropa je dugoročno najveći gubitnik i ovog sukoba i generalno procesa koji su počeli migrantskom invazijom na Evropu, pa kovidom, i sada ovim ratom gde ekonomija Evrope najviše trpi iako se to trenutno ne vidi u punom kapacitetu. Sukob je još na početku i neće se završiti brzo a svakako se neće završiti krajem rata u Ukrajini, kraj rat će biti samo jedna od etapa pre nego se krene na sledeću etapu. Svet više neće biti isti kao do 24. februara prošle godine. Mnogi međunarodni principi više ne važe ili se drže na staklkenim nogama.
Izvor: Majak
