JEDAN TEKST IZ 1999. GODINE
Kosovo i Metohija nisu obična zemlja, nego svetinja, i to ne jedino srpska, nego svepravoslavna svetinja. Samo to imajući u vidu bićemo kadri da odolimo NATO zločincima koji nam nude da se odreknemo kosovsko – metohijskog Hrista i postanemo NATO i EU Jude.
Veliki Srbi, poput Predraga R. Dragića Kijuka ( 1945 – 2012 ), uvek su znali šta znači biti uz Hrista u Lazarevom Zavetu. Zato ih se i sećamo.
Otišao je Kijuk na Časne verige Svetog apostola Petra 2012. Gubitak ni do danas nije nadoknađen, ali mu delo opstaje, svetlo u mračnom vremenu. Podsećamo čitaoce na jedan Kijukov tekst o Kosovu i Metohiji, objavljen usred NATO bombardovanja, 24. maja 1999. godine. ( V.D. )
PREDRAG R. DRAGIĆ KIJUK: KOSMET ILI KO PORIČE SRBOFOBIJU
Zaverenici ćutanja, koristeći aktuelni teror nad Srbima, ne žele da se svet suoči sa činjenicom da starosedeoci Srbi, na Kosovu i Metohiji, imaju episkopiju staru 1080 godina sa blizu 1500 hrišćanskih sakralnih spomenika.
Zaverenici ćutanja, koristeći aktuelni teror nad Srbima, ne žele da se svet suoči sa činjenicom da evropski istoričari i evropski kartografi (Dulcerto 1339; Wavasori 1539; Di Val 1663; Cantelli 1690.) nikada u teritoriju Albanije nisu upisivali oblast srpskog Kosova i Metohije. Ova regija Stare Srbije nikada nije bila posebna teritorijalna jedinica već u hiljadugodišnjoj istoriji sastavni deo duhovnog, kulturnog i državotvornog srpskog suvereniteta.
Zaverenici ćutanja, koristeći aktuelni teror nad SRbima. Ne žele da se svet suoči sa činjenicom da 1610., barski biskup Marin Bicaj navodi da na Kosovu i Metohiji žive pravoslavni i rimokatolički hrišćani i nešto Turaka. Albance (odnosno Šiptare kako oni sami sebe nazivaju) barski biskup ne pominje.
Carstvo laži fabriuje priče o ugroženosti prava albanske manjine na Kosvu i Metohiji iako su prvi pomor starosedelaca Albanci- muslimani izvršili još 1574. između Đakova i Skadra- pošto se Turci služe Albancima u ovladavanju Srbijom i naseljavaju ih, od 15. veka, u mesta svojih utvrđenja.
Carstvo laži fabrikuje priče o ugroženosti ljudskih prava šiptarske manjine na Kosovu i Metohoji iako su hrišćanski Srbi, vekovima izloženi bestijalnom teroru islamskih fanatiksa zaštićenih istoverskom Turskom imperijom, bili primorani na dve seobe između 1683. i 1739. Da je carstvo laži sazdano kao kula od karata svedoče prisilna „turčenja“, rušenja hrišćanskih spomenika, paljenja šuma, sakaćenje stoke, prisilno iseljavanje, ritualna ubistva i genocidna mržnja prema Srbima koja traje do naših dana: stari konak Pećke Patrijaršije, od 2.000 kvadratnih metara, spaljen je 1981., Danilo Milinčić je ubijen pred majkom 1982., Đorđe Martinović nabijen na dance flaše 1985.
Carstvo laži, međutim, ne može da porekne jednosmerno istorijsko iskorenjivanje Srba o čemu Evropa ima potvrda:
O albanskim nasiljima u Staroj Srbiji (oblast Kosova i Metohije) srpska vlada je za tek osnovani Međunarodni sud u Hagu (1898) prosledila obimnu dokumentaciju o zločinima predočenim Tefik-paši, ondašnjem ministru unutrašnjih dela Turske, koja je ovaj deo Srbije držala pod svojom vlašću do 1912. god.
– Ponavljanje monstruoznih zločina nije se menjalo ni u jednom vremenu: 1899. Stojku Milutinović, iz Vučitrna, Albanci su silovali u prisustvu njeno dvoje dece, 1908. Albanci su ubili Josa Radića i njegovu odsečenu glavu doneli u Peć gde su se albansla deca kuglala sa odsečenom glavom; 1943. su Dušana Đajića i Neđu Vidačića, iz sela Grbole, ubili na zverski način, i odsekli im polne organe; 1988. Savku Dujić je ubio albanski kabadahija na radnom mestu u Kosovskoj Vitini, udarcem tanjira u glavu.
– O hiljadama zločina albanske odnosno šiptarske manjine svedoče arhive srpskih manastira na Kosovu i Metohiji, srani autori, dokumenta srpske vlade, izveštaji Srpske pravoslavne crkve, izveštaji srpskih konzula do pred Prvi svetski rat i molbe Sinoda Srpske pravoslavne crkve, od 1950. do 1990., Državnoj komisiji za verska pitanja i drugim institucijama u komunističkoj Jugoslaviji.
Carstvo laži, najzad, fabrikuje priče o ugroženosti ljudskih prava šiptarske manjine na Kosovu i borbi međunarodne zajednice za njihova autonomna prava- iako su Kosovo i Metohija još 1945. proglašene za teritorijalnu jedinici, 1946. za autonomnu oblast, 1963. za autonomnu pokrajinu, pa je čak 1974. Kosovu dodat „konstitutivni“ elemenat federacije. Ustavnom reformom 1989/1990.autonomija ove oblasti je svedena na status autonomnih jedinica u evropskim zemljama. Nasuprot, međunarodna zajednica je jedino, uvidom u istorijsko zlo falsifikovala istinu proglasivši Šiptare na Kosovu i Metohiji za žrtvu.
Poricanjem istine NATO alijansa i SAD se zalažu za etničku albansku državu na Kosovu i Metohiji- pridružujući se rasističkoj i anticivilizacijskoj odluci Narodne Skupštine države Albanije od 23.10.1991. koja je priznala „Republiku Kosovo“. Zato i ne čudi što međunarodna zajednica nije Šiptare na Kosmetu i u Albaniji stavila pod starateljstvo već podržala i programirala i albansku i šiptarsku srbofobiju.
Poricanjem istine i stavljanjem na stranu šiptarske takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, NATO alijansa i SAD ne ruše samo sve odredbe međunarodnog poretka (atak na suverenitet Srbije i Jugoslavije) već podržavaju sešparatizam i terorizam- suprotno odlukama samita u Lionu i u Parizu 1996., umesto da se na nivou međunarodne konferencije prava Šiptara u Srbiji rešavaju zajedno sa pravima Srba u Hrvatskoj.
Poricanjem istine- da se sa Kosova samo Srbi sele, da na Kosovu društvenu zbilju određuje šiptarsko-albanski teror- NATO alijanska i SAD pokazuju da im je geopolitika važnija od uništavanja srpskog, drevnog evropskog naroda, za koga još turski katastarski defteri, u 16. i 17. veku, dokazuju da su Srbi hrišćani većina na Kosovu i Metohiji, kao što za 18. vek to potvrđuju papski nuncijat i bečki arhiv.
Narodi Evrope, nakon poraznog iskustva dva svetska rata i ideološkog totalitarizma: komunizma i fašizma, imaju pravo na politički razum i vladavinu prava- a oni moraju poštovati vekovne patnje srpskog naroda i sprečiti da posle etničkog čišćenja Srba u Hrvatskoj ne usledi teničko čišćenje Srba na Kosovu i Metohiji. Nasuprot razumnom očekivanju, evroatlantska NATO civilizacija je ,1999, dirigovala šiptarskom srbofobijom.
Narodi Evrope, nakon poraznog iskustva dva svetska rata, imaju pravo na politički razum i vladavinu prava- a oni moraju uvažavati činjenicu da je srpski nacion bio većina na Kosovu i Metohiji do Drugog svetskog rata. Fašistička Italija i Nemačka, zajedno sa albanskim kvislinzima, proterali su oko 100.000 Srba sa Ksova u periodu 1941-1944. i naselili isti broj Albanaca iz njihove matične države.
Narodi Evrope, nakon poraznog iskustva sa dva totalitarizma: komunizmom i fašizmom, imaju pravo na razum i vladavinu prava- a oni moraju uzeti u obzir da je komunistička JUgoslavija 1945. zakonom zabranila proteranim Srbima povratak na njihova ognjišta na Kosovu i Metohiji, a da je Tito, 1945. amnestirao sve zločince albanske manjine. Etničko čišćenje je nastavljeno u okrilju kominternovskog gesla: Slaba Srbija- jača Jugoslavija. Tako je i bilo moguće da se samo između 1968. i 1988. prisilno iseli 200.000 Srba sa Kosova, a da na sankcionisanje građanske neposlušnosti, posle 1992., „albanska“ manjina odgovori novim terorističkim bestijalnostima, ilegalnom trgovinom ljudskim organima i stvaranjem konclagera u mestima Klečka, Glođani i Volujak.
Narodi Evrope znaju da Srbi nikada u istoriji nisu ugrozili nijednu evropsku državu ali ne znaju, u ime nekakvih opštih interesa, da njihovu decu truje albanska narko-mafija koja u sprezi sa pojedinim vladama teži stvaranju druge islamske albanske države u Evropi. Lažna „Kosovo-država“ je narko-država preko koje se 80% heroina iz Avganistana usmerava u EU. Godišnji promet samo od heroina donosi 2 milijarde dolara. Nije tajna da je u Nemačkoj 19 500 Šiptara u zatvoru zbog organizovanog šverca droge a u Švarcajskoj 2 500. Albanski i Kosovski narko-karteli su najmoćniji u Evropi, a neki („Kamila“) spadaju među 5 najjačih u svetu. Uostalom, još je The Times (24.03.1999.) to utvrdio i obnarodovao u tekstu „Novac od droge povezan sa kosovskim pobunjenicima“. Dakle, u slučaju ostvarenja najavljivane „Prirodne Albanije“ (sinonim doskorašnjeg termina „Velika Albanija“) logično je konstatovati da su novi evropski i američki poredak izrasli iz neofašističkog šinjela.
( Iz knjige„Hrišćanstvo bez Hrista“- Predraga Dragića-Kijuka, Raška škola, Beograd 2011., str.112-118)
Više tekstova Vladimira Dimitrijevića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
